Klimatska osetljivost

Klimatska osetljivost (engl. Climate sensitivity) je mera koliko će se Zemljina klima ohladiti ili zagrejati nakon promene u klimatskom sistemu, na primer, koliko će se zagrejati za udvostručavanje koncentracije ugljen-dioksida ( ${\ce {CO2}}$ </br> ${\ce {CO2}}$ ).^[1] U tehničkom smislu, klimatska osetljivost je prosečna promena temperature Zemljine površine kao odgovor na promene radijacionog prisiljavanja, razlika između dolazne i odlazne energije na Zemlji.^[2] Klimatska osetljivost je ključna mera u klimatologiji^[3] i fokusno područje za naučnike o klimi, koji žele da razumeju krajnje posledice globalnog zagrevanja.

Zemljina površina se zagreva kao direktna posledica povećanog atmosferskog ${\ce {CO2}}$ </br> ${\ce {CO2}}$ , kao i povećane koncentracije drugih gasova sa efektom staklene bašte poput azotsuboksida i metana. Povećane temperature imaju sekundarne efekte na klimatski sistem, poput povećanja atmosferske vodene pare, koja je i sama po sebi staklenički gas. Budući da naučnici ne znaju tačno koliko su snažne ove povratne informacije o klimi, teško je precizno predvideti količinu zagrevanja koja će proisteći iz određenog povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte. Ako se ispostavi da je klimatska osetljivost na visokoj strani naučnih procena, cilj pariškog klimatskog sporazuma je ograničenje globalnog zagrevanja na ispod 2 °C (3,6 °F) što je teško postići.^[4]

Dva primarna tipa klimatske osetljivosti su kratkoročni „prolazni klimatski odgovor”, porast globalne prosečne temperature za koji se očekuje da se dogodio u vreme kada atmosferski ${\ce {CO2}}$ </br> ${\ce {CO2}}$ koncentracija se udvostručila i „ravnotežna osetljivost na klimu”, očekuje se veći dugoročni porast globalne prosečne temperature nakon efekata udvostručene ${\ce {CO2}}$ </br> ${\ce {CO2}}$ koncentracije su imale vremena da dostignu stabilno stanje. Klimatska osetljivost obično se procenjuje na tri načina; korišćenje direktnih posmatranja temperature i nivoa gasova staklene bašte uzetih tokom industrijskog doba, korišćenje indirektno procenjene temperature i drugih merenja iz daleke prošlosti Zemlje i modeliranje različitih aspekata klimatskog sistema pomoću računara.

Reference uredi

^ „What is 'climate sensitivity'?”. Met Office (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-02-14.
^ PALAEOSENS Project Members (novembar 2012). „Making sense of palaeoclimate sensitivity” (PDF). Nature. 491 (7426): 683—691. Bibcode:2012Natur.491..683P. PMID 23192145. doi:10.1038/nature11574. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Climate sensitivity: fact sheet” (PDF). Australian government. Department of the Environment.
^ Tanaka, Katsumasa; O'Neill, Brian C. (2018). „The Paris Agreement zero-emissions goal is not always consistent with the 1.5°C and 2°C temperature targets”. Nature Climate Change (na jeziku: engleski). 8 (4): 319—324. ISSN 1758-6798. doi:10.1038/s41558-018-0097-x.

Literatura uredi

Solomon S, Qin D, Manning M, Chen Z, Marquis M, Averyt KB, Tignor M, Miller HL, ur. (2007). Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88009-1. (pb: 978-0-521-70596-7)
IPCC (2013). Stocker TF, Qin D, Plattner GK, Tignor M, Allen SK, Boschung J, et al., ur. Climate Change 2013: The Physical Science Basis (PDF). Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05799-9. (pb: 978-1-107-66182-0).
Stocker TF, Qin D, Plattner GK, Alexander LV, Allen SK, Bindoff NL, et al. (2013). „Technical Summary” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. str. 33—115.
- Masson-Delmotte V, Schulz M, Abe-Ouchi A, Beer J, Ganopolski A, Rouco JG, et al. (2013). „Chapter 5: Information from Paleoclimate Archives” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. str. 383—464.
- Myhre G, Shindell D, Bréon FM, Collins W, Fuglestvedt J, Huang J, et al. (2013). „Chapter 8: Anthropogenic and Natural Radiative Forcing” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. str. 659—740.
- Collins M, Knutti R, Arblaster J, Dufresne JL, Fichefet T, Friedlingstein P, et al. (2013). „Chapter 12: Long-term Climate Change: Projections, Commitments and Irreversibility” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. str. 1029—1136.
IPCC (2018). Masson-Delmotte, V.; Zhai, P.; Pörtner, H. O.; Roberts, D.; et al., ur. Global Warming of 1.5°C. An IPCC Special Report on the impacts of global warming of 1.5°C above pre-industrial levels and related global greenhouse gas emission pathways, in the context of strengthening the global response to the threat of climate change, sustainable development, and efforts to eradicate poverty (PDF). Intergovernmental Panel on Climate Change.

Spoljašnje veze uredi

Mediji vezani za članak Klimatska osetljivost na Vikimedijinoj ostavi

[1] „What is 'climate sensitivity'?”. Met Office (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-02-14.

[:7-2] PALAEOSENS Project Members (novembar 2012). „Making sense of palaeoclimate sensitivity” (PDF). Nature. 491 (7426): 683—691. Bibcode:2012Natur.491..683P. PMID 23192145. doi:10.1038/nature11574. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[3] „Climate sensitivity: fact sheet” (PDF). Australian government. Department of the Environment.

[:5-4] Tanaka, Katsumasa; O'Neill, Brian C. (2018). „The Paris Agreement zero-emissions goal is not always consistent with the 1.5°C and 2°C temperature targets”. Nature Climate Change (na jeziku: engleski). 8 (4): 319—324. ISSN 1758-6798. doi:10.1038/s41558-018-0097-x.

[1]

[2]

[3]

[4]