Kokice
Kokice (u nekim krajevima pucke) su vrsta žitarica koje stvaraju zagrejavanjem zrna kukuruza na visokoj temperaturi. Postoji samo jedna sorta kukuruza koja može da proizvede kokice (Zea mais var. everta). Ova vrsta kukuruza daje manje zrna od uobičajenog kukuruza, ali oni imaju mnogo otpornije endospermno tkivo. [1]
Oblici uredi
Kokice kukuruza mogu se pojaviti u dva različita oblika : U obliku pečurke i u obliku leptira. Oblik leptira je generalno poželjniji, ali oblik pečurke proizvođači češće koriste za obložene kokice (na primer, karamelne kokice). Krajem 90-ih proizvedene su specijalne sorte kukuruza koje proizvode kokice u obliku pečurke i leptira.
Mehanizam stvaranja kokica uredi
Unutrašnjost zrna kokica je u velikoj meri sastavljena od škroba u obliku granula koji sadrži vodu između 8 i 25%. Kada se zrno zagreje, voda sadržana u granulama ključa i pretvara se u paru. Zatim se koncentriše u sredini granule, gurajući skrob na stranu. Zbog temperature i jakog pritiska skrob postaje viskozan i kondensacije sa ostalim granulama. Kada temperatura dostigne 180 stepeni pritisak postaje jako veliki i oklop kukuruza puca, sto dozvoljava proširenje sada suvog skroba.[2]
Zrelost zrna uredi
Kako bi se zrno kukuruza pretvorilo u kokicu, zrno ne bi trebalo biti ni previše vlažno niti previše suvo. Zrno kukuruza se može koristiti odmah nakon ubiranja ali neće dobriti formu prave kokice, to je zbog prevelike vlage koje se nalazi u kukuruzu. Iz tih razloga, proizvođači i distributeri kokica suše zrno sve dok ne dostignu optimalni nivo vlažnosti koji se razlikuje u zavisnosti od sorte i uslova, ali uglavnom je oko 14-15% vlažnosti po težini. Njegova elastična svojstva su blizu ekspandiranog polistirena i omogućavaju njegovu upotrebu u pakovanju krhkih predmeta, s tim da je biološki razgradljiv.
Upotreba uredi
Kokice se mogu jesti na puteru, slane ili slatke, ali mogu se jesti i začinjene, uz čokoladu i karamelu . Neke osobe vole da ih konzumiraju bez ikakvog dodatka. Kokice su najpopularnije u bioskopima a njihovo konzumiranje u istim je pocelo od velike krize i danas su postale simbol kinematografije.
Reference uredi
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 03. 2020. g. Pristupljeno 02. 02. 2020.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 02. 02. 2020. g. Pristupljeno 02. 02. 2020.