Komentiol
Komentiol (grčki: Κομεντίολος; umro 602.) je bio vizantijski vojskovođa s kraja 6. veka. Služio je cara Mavrikija (582-602). Jedan je od najznačajnijih vizantijskih generala u ratovima sa Persijom i Avarima. Ubijen je 602. godine u pobuni vizantijske vojske.
Biografija uredi
Ništa se ne zna o Komentiolovom ranom životu, sem da potiče iz Trakije. Po prvi put se u izvorima javlja 583. godine kao oficir (skribon) Eskubite, careve garde. Učestvuje u vizantijskom poslanstvu Bajanu (562-602), avarskom kaganu. Prema Teofilaktu Simokati, Komentiol je razbesneo Bajana te je nakratko bio zatvoren[1]. Kao komandant Eskubite, Komentiol će do kraja ostati veran caru Mavrikiju. Car je pomogao uspon Komentiola[2]. Komentiol je imenovan taksiarhom. Poverena mu je komanda nad vojskom koja je poslata na slovenska plemena koja su upala u Trakiju i prodrla do Anastasijevih zidova, odbrambenih zidova Carigrada. Komentiol je porazio slovenska plemena na reci Erginiji, u blizini Dugih bedema. Kao nagradu za ovaj uspeh, dobio je titulu magister milituma 585. godine[3]. Tom prilikom, ili možda malo kasnije (oko 589.), Komentiol je dobio titulu patrikija[4]. Na leto 585. godine porazio je veliku slovensku vojsku, a 586. godine je na čelu vizantijske vojske protiv Avara koji su prekršili sporazum. Sledeće godine okupio je vojsku od 10.000 Vizantinaca kod Anhijala. Pripremao je zasedu za Bajana, ali nije uspeo[4].
Do 589. godine je Komentiol služio kao magister militum u provinciji Hispaniji (južna Španija). Natpis sa njegovim imenom pronađen je u Novoj Kartagini. Do jeseni 589. godine on se vratio na istok i zamenio vojskovođu Filipika kao komandant vojske protiv Persije[5]. Odnosi pobedu u bici kod Sisauranona. Neuspešno je pokušavao da povrati Martiropolis[6]. Na proleće 590. godine dočekao je u svom sedištu u Hijerapolisu legitimnog persijskog kralja Hozroja II (590-620), koga je od Vizantije tražio podršku protiv uzurpatora Bahrama VI (590-591)[5]. Mavrikije je odlučio da podrži Hozroja i okupio je vojsku za napad na uzurpatora. Komanda je najpre poverena Komentiolu. Međutim, Hozroje se žalio da se Komentiol nepristojno ophodio prema njemu, te je komanda poverena Narzesu. Komentiol je u kampanji učestvovao kao komandant desnog krila vojske[7]. Dolazak Hozroja na vlast doveo je do sklapanja mira sa Persijom koji je trajao skoro 20 godina. Vizantincima su vraženi gradovi u Mesopotamiji i Jermeniji.
Sklapanje mira sa Persijom omogućilo je Mavrikiju da pokrene svoju "balkansku kampanju" protiv Slovena i Avara. Komentiol je 598. godine poslat u Trakiju[8]. Tamo je teško poražen i primoran da beži u Carigrad. Tamo se morao suočiti sa optužbama o izdaji. Car ga je pomilovao i potvrdio mu titulu magister milituma. Zajedno sa kuropalatom Petrom učestvuje u pohodu iz 602. godine[9]. Te godine, vojska se pobunila protiv cara Mavrikija nakon naređenja da prezimi preko Dunava. Komentiolu je poverena odbrana zidina Carigrada. Nakon što se Foka popeo na presto, Komentiol je pogubljen kao pristalica starog režima[8].
Reference uredi
- ^ Martindale, Jones & Morris (1992). str. 321.
- ^ Whitby 1988, str. 15.
- ^ Whitby 1988, str. 143.
- ^ a b Martindale, Jones & Morris (1992). str. 322.
- ^ a b Martindale, Jones & Morris (1992). str. 323.
- ^ Whitby 1988, str. 232.
- ^ Martindale, Jones & Morris (1992). str. 324.
- ^ a b Martindale, Jones & Morris (1992). str. 325.
- ^ Whitby 1988, str. 98–102
Izvori uredi
- Martindale, John Robert; Jones, Arnold Hugh Martin; Morris, J., ur. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire, Volume III: A.D. 527–641. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20160-5.
- Whitby, Michael (1988). The Emperor Maurice and his Historian – Theophylact Simocatta on Persian and Balkan Warfare. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-822945-2.