Konzumiranja kafe i čaja i smanjenje rizika od moždanog udara i demencije
Konzumiranja kafe i čaja i smanjenje rizika od moždanog udara i demencije utvrđeno je nakon velike populacione studije povezane sa činjenicom da najšire konzumiranje ovih napitaka zastupljeno širom sveta. smanjilo broj moždanih udara i učestalost demencije,[1] Naime, prema poslednjim istraživanjima, utvrđeno je da je ispijanje kafe u kombinaciji sa čajem povezano sa manjim rizikom od demencije nakon moždanog udara, nego ispijanje samo kafe ili samo čaja, jer su istraživači otkrili da su osobe koje su pile 2 do 3 šoljice kafe i 2 do 3 šolje čaja dnevno imale 30% manju incidenciju moždanog udara i 28% manji rizik od demencije u odnosu na one koje to nisu činile.[1]
.jpg)
Iako dosadašei nalazi podržavaju povezanost između umerene konzumacije kafe i čaja i rizika od moždanog udara i demencije, ostaje da se sa kroz veći broj studija sa mnogo većom pouzdanošću utvrdi da li udruženo konzumiranje ovih napitaka može poboljšati ishode moždanog udara i demencije, kako se to navodi u preliminarnim istraživanjima.[2][1]
Opšte informacije
urediKafa sadrži kofein i bogat je izvor antioksidanata i drugih bioaktivnih jedinjenja.[3] Dok čaj sadrži kofein, katehin polifenole i flavonoide ima neuroprotektivnu ulogu, kao što je antioksidativni stres, anti-inflamacija, inhibicija agregacije amiloid-beta i antiapoptotički efekat.[4] Potrošnja kafe je usko povezana sa konzumacijom čaja. Prospektivna kohortna studija je objavila da je oko 70% učesnika konzumiralo i kafu i čaj[5]. Kafa i čaj su različita pića ali sa komponentama koje se preklapaju, kao što je kofein, teofilin i različitim biološki aktivnim sastojcima, uključujući epigalokatehin galat i hlorogensku kiselinu.. Čini se da ovi sastojci dele zajedničke mehanizme - reaktivne vrste kiseonika, s druge strane, različiti sastojci takođe imaju različite ciljne molekule i stoga različite biološke efekte.[6]
Štaviše, genetski polimorfizmi u enzimima koji učestvuju u unosu, metabolizmu i izlučivanju komponenti čaja i kafe su takođe povezani sa različitim biološkim aktivnostima ova dva napitka.[7]
Pored toga, studije su otkrile interakciju između zelenog čaja i kafe na zdravstvene ishode u japanskoj populaciji.[5] Studijska japanskog centra za javno zdravlje izvestila je da je postojala multiplikativna interakcija između zelenog čaja i kafe koja je bila povezana sa manjim rizikom od unutarmoždanog krvarenja.[5] Prospektivna studija je pokazala da izgleda da postoji aditivna interakcija između zelenog čaja i kafe na mortalitet kod japanskih pacijenata sa dijabetesom tipa 2.[5]
Epidemiološke i kliničke studije pokazale su prednosti kafe i čaja odvojeno u prevenciji demencije.[8][9][10] Međutim, malo se zna o povezanosti kombinacije kafe i čaja i rizika od demencije, i da li ona može biti multiplikativna ili aditivna interakcija, na smanjenje rizika od moždanog udara i demencije.
Demencija
urediDemenciju karakteriše progresivno i nepopustljivo pogoršanje mentalnih sposobnosti koje neizbežno ugrožava samostalan život.[11] Alchajmerova bolest i vaskularna demencija su dva glavna podtipa demencije. Demencija je više klinički simptom nego specifična bolest i može biti izazvana:
- cerebralnom degeneracijom,
- cerebrovaskularnim oboljenjima,
- traumatskim povredama mozga,
- tumorima mozga,
- intrakranijalnim infekcijama,
- metaboličkim bolestima i
- otrovima.
Sa trendom starenja stanovništva, demencija je postala sve veći globalni zdravstveni problem i donela je težak ekonomski i društveni teret. Globalno, preko 50 miliona pojedinaca imalo je demenciju 2019. godine Očekuje se da će se ovaj broj povećati na 152 miliona do 2050. godine.[12] S obzirom na ograničenu terapijsku vrednost lekova koji se trenutno koriste za lečenje demencije, identifikacija faktora rizika od demencije koji se mogu sprečiti je od visokog prioriteta, uključujući i istraživanja koja se odnose na naizmeničnu upotrebu kafe i čaja
Moždani udar
urediMoždani udar, koji čini 10% svih smrtnih slučajeva u svetu,[13] vodeći je uzrok invalidnosi u svim godina života.[14] Iako su se incidencija i mortalitet od moždanog udara, standardizovana po godinama, globalno smanjili u poslednje dve decenije 21. veka, apsolutni broj slučajeva moždanog udara i smrtnih slučajeva se povećao.[15]
Moždani udar i demencija kao udruženi rizik
urediMoždani udar i demencija predstavljaju rizik jedni za druge i dele neke od istih faktora rizika i zaštitnih faktora koji se u velikoj meri mogu promeniti.
Longitudinalna studija zasnovana na populaciji otkrila je da moždani udar i demencija dele oko 60% faktora rizika i zaštite.[16] Prema procenam, 90% moždanih udara i 35% demencije se da sprečiti.[16][17][18][19] Pošto moždani udar udvostručuje šanse za razvoj demencije i moždani udar je češći od demencije, a više od trećine slučajeva demencije može se sprečiti prevencijom moždanog udara.[19]
Demencija nakon moždanog udara se odnosi na bilo koju demenciju koja se javlja nakon moždanog udara.[20] Demencija posle moždanog udara predstavlja značajan javnozdravstveni problem, jer 30% preživelih od moždanog udara razvija demenciju.[20][21] Stoga je identifikacija i prevencija faktora koji utiču na demencije nakon moždanog udara veoma važna.
Epidemiološke studije su pokazale obrnuta asocijacija između kafe i čaja i incidenta moždanog udara i demencije,[22][23] ali veze između uzimanja kafe i čaja i demencije nakon moždanog udara do nedavno je bila nejasne. Stoga je u nekim studijama istražena povezanost kafe i čaja odvojeno i u kombinaciji sa rizikom od razvoja moždanog udara, demencije i demencije nakon moždanog udara na osnovu podataka iz velike populacione studije.
Mehanizmi povezani sa moždanim udarom i demencijom
urediKako su kafa i čaj dva različita napitka sa preklapanjem i različitim sadržajima,[6] postoji nekoliko mehanizama pomoću kojih kombinacija kafe i čaja može biti povezana sa moždanim udarom i demencijom:
- Kafa je primarni izvor kofeina i sadrži fenole i druga bioaktivna jedinjenja sa potencijalnim korisnim efektima na zdravlje.
- Čaj sadrži kofein, katehin polifenole i flavonoide, za koje se navodi da imaju neuroprotektivnu ulogu kao što su antioksidativni stres, anti-inflamacija, inhibicija amiloid-beta agregacije i antiapoptoza.[9][24][25]
- Potencijalni mehanizmi koji mogu biti povezan sa kombinovanom zaštitnom ulogom različitih antioksidansa i drugih bioloških sadržaja u ova dva napitka.[26]
- Kafa i čaj imaju specifičan sadržaj polifenola, koji se karakteriše hidroksicimetnim kiselinama u prvom i katehinima u drugom, koji su pokazali potencijalne prednosti u poboljšanju funkcije endotela, otpornosti na insulin i protiv upale, i imaju različite ciljne molekule;[27] time, specifični polifenolni sadržaji kafe i čaja mogu igrati kombinovanu zaštitnu ulogu u patogenezi moždanog udara i demencije.
- I kafa i čaj su povezani sa nižim kardiometaboličkim rizicima, uključujući dijabetes tipa 2, hipertenziju i kardiovaskularnu bolest.[28][29][22]
- Kombinovano konzumiranje ova dva napitka može imati koristi za zdravlje zglobova za sprečavanje rizika od moždanog udara i demencije.
- Interakcija između ispijanja kafe i čaja i za moždani udar i za demenciju je možda nastala slučajno.
Imajući u vidu relativno mali broj studija dalja validacija u eksperimentima na životinjama je opravdana da bi se ispitale potencijalne zajedničke dobrobiti kafe i čaja na demenciju.
Izvori
uredi- ^ a b v „Coffee or Tea? Drinking Both Tied to Lower Stroke, Dementia Risk”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-15.
- ^ Zhang, Yuan; Yang, Hongxi; Li, Shu; Li, Wei-dong; Wang, Yaogang (2021-11-16). „Consumption of coffee and tea and risk of developing stroke, dementia, and poststroke dementia: A cohort study in the UK Biobank”. PLOS Medicine (na jeziku: engleski). 18 (11): e1003830. ISSN 1549-1676. doi:10.1371/journal.pmed.1003830.
- ^ Freedman ND, Park Y, Abnet CC, Hollenbeck AR, Sinha R (2012). „Association of coffee drinking with total and cause-specific mortality”. New England Journal of Medicine. 366 (20): 1891—904. PMID 22591295.. Epub 2012/05/18. ; PubMed Central PMC 3439152.
- ^ Braidy N, Jugder BE, Poljak A, Jayasena T, Mansour H, Nabavi SM,; et al. (2016). „Resveratrol as a Potential Therapeutic Candidate for the Treatment and Management of Alzheimer’s Disease”. Curr Top Med Chem. 16 (17): 1951—60. PMID 26845555.. Epub 2016/02/05. .
- ^ a b v g Komorita Y, Iwase M, Fujii H, Ohkuma T, Ide H, Jodai-Kitamura T,; et al. (2020). „Additive effects of green tea and coffee on all-cause mortality in patients with type 2 diabetes mellitus: the Fukuoka Diabetes RegistryBMJ Open Diabetes Res Care”. 8 (1). PMID 33087342.. Epub 2020/10/23. ; PubMed Central PMC 7577036.
- ^ a b Hayakawa, S.; Ohishi, T.; Miyoshi, N.; Oishi, Y.; Nakamura, Y.; Isemura, M. (2020). „Anti-Cancer Effects of Green Tea Epigallocatchin-3-Gallate and Coffee Chlorogenic Acid”. Molecules (Basel, Switzerland). 25 (19): 4553. PMC 7582793
. PMID 33027981. doi:10.3390/molecules25194553 .
- ^ Bohn SK, Ward NC, Hodgson JM, Croft KD (2012). „Effects of tea and coffee on cardiovascular disease risk”. Food Funct. 3 (6): 575—91. PMID 22456725.. Epub 2012/03/30. .
- ^ Kakutani S, Watanabe H, Murayama N. Green Tea Intake and Risks for Dementia, Alzheimer’s Disease, Mild Cognitive Impairment, and Cognitive Impairment: A Systematic Review. Nutrients. . 11 (5). 2019. PMID 31137655. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). Epub 2019/05/30. ; PubMed Central PMC 6567241. - ^ a b Polito CA, Cai ZY, Shi YL, Li XM, Yang R, Shi M,; et al. (2018). „Association of Tea Consumption with Risk of Alzheimer’s Disease and Anti-Beta-Amyloid Effects of Tea. Nutrients”. 10 (5). PMID 29789466.. Epub 2018/05/24. ; PubMed Central PMC 5986534.
- ^ Gelber RP, Petrovitch H, Masaki KH, Ross GW, White LR (2011). „Coffee intake in midlife and risk of dementia and its neuropathologic correlates”. J Alzheimers Dis. 23 (4): 607—15. PMID 21157028.. Epub 2010/12/16. ; PubMed Central PMC 3731132.
- ^ Iadecola C, Duering M, Hachinski V, Joutel A, Pendlebury ST, Schneider JA,; et al. (2019). „Vascular Cognitive Impairment and Dementia: JACC Scientific Expert Panel”. Journal of the American College of Cardiology. 73 (25): 3326—44. PMID 31248555.. Epub 2019/06/30. ; PubMed Central PMC 6719789.
- ^ International, Alzheimer's Disease (2019-09-20). „World Alzheimer Report 2019: Attitudes to dementia” (na jeziku: engleski).
- ^ Collaborators GBDCoD (2017). „Global, regional, and national age-sex specific mortality for 264 causes of death, 1980–2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016”. Lancet. 390 (10100): 1151—210. PMID 28919116.. Epub 2017/09/19. ; PubMed Central PMC 5605883.
- ^ Disease GBD, Injury I, Prevalence C (2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—602. PMID 27733282.. Epub 2016/10/14. ; PubMed Central PMC 5055577.
- ^ Feigin VL, Krishnamurthi RV, Parmar P, Norrving B, Mensah GA, Bennett DA,; et al. (2015). „Update on the Global Burden of Ischemic and Hemorrhagic Stroke in 1990–2013: The GBD 2013 Study”. Neuroepidemiology. 45 (3): 161—76. PMID 26505981.. Epub 2015/10/28. ; PubMed Central PMC 4633282.
- ^ a b Wang R, Qiu C, Dintica CS, Shang Y, Calderon Larranaga A, Wang HX,; et al. (2021). „Shared risk and protective factors between Alzheimer’s disease and ischemic stroke: A population-based longitudinal study”. Alzheimers Dement. 17 (2): 191—204. PMID 33527694.. Epub 2021/02/03. .
- ^ Feigin VL, Roth GA, Naghavi M, Parmar P, Krishnamurthi R, Chugh S,; et al. (2016). „Global burden of stroke and risk factors in 188 countries, during 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet Neurol. 15 (9): 913—24. PMID 27291521.. Epub 2016/06/14. .
- ^ Livingston G, Sommerlad A, Orgeta V, Costafreda SG, Huntley J, Ames D; et al. (2017). „Dementia prevention, intervention, and care”. Lancet. 390 (10113): 2673—734. PMID 28735855.. Epub 2017/07/25. .
- ^ a b Hachinski V, Einhaupl K, Ganten D, Alladi S, Brayne C, Stephan BCM,; et al. (2019). „Preventing dementia by preventing stroke: The Berlin Manifesto”. Alzheimers Dement. 15 (7): 961—84. PMID 31327392.. Epub 2019/07/23. ; PubMed Central PMC 7001744.
- ^ a b Mijajlovic MD, Pavlovic A, Brainin M, Heiss WD, Quinn TJ, Ihle-Hansen HB,; et al. (2017). „Post-stroke dementia—a comprehensive review”. BMC Med. 15 (1): 11. PMID 28095900.. Epub 2017/01/18. ; PubMed Central PMC 5241961.
- ^ Pendlebury ST, Rothwell PM (2009). „Prevalence, incidence, and factors associated with pre-stroke and post-stroke dementia: a systematic review and meta-analysis”. Lancet Neurol. 8 (11): 1006—18. PMID 19782001.. Epub 2009/09/29. .
- ^ a b Ding M, Bhupathiraju SN, Satija A, van Dam RM, Hu FB (2014). „Long-term coffee consumption and risk of cardiovascular disease: a systematic review and a dose-response meta-analysis of prospective cohort studies”. Circulation. 129 (6): 643—59. PMC 3945962 . PMID 24201300. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.113.005925.
- ^ Eskelinen, M. H.; Kivipelto, M. (2010). „Caffeine as a protective factor in dementia and Alzheimer's disease”. J Alzheimers Dis. 20 (1): S167—74. PMID 20182054. doi:10.3233/JAD-2010-1404.
- ^ Pervin, M.; Unno, K.; Ohishi, T.; Tanabe, H.; Miyoshi, N.; Nakamura, Y. (2018). „Beneficial Effects of Green Tea Catechins on Neurodegenerative Diseases. Molecules”. Molecules (Basel, Switzerland). 23 (6). PMC 6099654 . PMID 29843466. doi:10.3390/molecules23061297 .
- ^ Lee JW, Lee YK, Ban JO, Ha TY, Yun YP, Han SB,; et al. (2009). „Green tea (-)-epigallocatechin-3-gallate inhibits beta-amyloid-induced cognitive dysfunction through modification of secretase activity via inhibition of ERK and NF-kappaB pathways in mice”. J Nutr. 139 (10): 1987—93. PMID 19656855.. Epub 2009/08/07. .
- ^ Kokubo Y, Iso H, Saito I, Yamagishi K, Yatsuya H, Ishihara J,; et al. (2013). „The impact of green tea and coffee consumption on the reduced risk of stroke incidence in Japanese population: the Japan public health center-based study cohort”. Stroke. 44 (5): 1369—74. PMID 23493733.. Epub 2013/03/16. .
- ^ Marventano S, Salomone F, Godos J, Pluchinotta F, Del Rio D, Mistretta A,; et al. (2016). „Coffee and tea consumption in relation with non-alcoholic fatty liver and metabolic syndrome: A systematic review and meta-analysis of observational studies”. Clin Nutr. 35 (6): 1269—81. PMID 27060021.. Epub 2016/04/10. .
- ^ Carlstrom M, Larsson SC (2018). „Coffee consumption and reduced risk of developing type 2 diabetes: a systematic review with meta-analysis”. Nutrition Reviews. 76 (6): 395—417. PMID 29590460.. Epub 2018/03/29. .
- ^ Butt MS, Sultan MT (2011). „Coffee and its consumption: benefits and risks”. Crit Rev Food Sci Nutr. 51 (4): 363—73. PMID 21432699.. Epub 2011/03/25. .
- ^ Grosso G, Godos J, Galvano F, Giovannucci EL (2017). „Coffee, Caffeine, and Health Outcomes: An Umbrella Review”. Annu Rev Nutr. 37: 131—56. PMID 28826374.. Epub 2017/08/23. .
- ^ Hang D, Kvaerner AS, Ma W, Hu Y, Tabung FK, Nan H; et al. (2019). „Coffee consumption and plasma biomarkers of metabolic and inflammatory pathways in US health professionals”. Am J Clin Nutr. 109 (3): 635—47. PMID 30834441.. Epub 2019/03/06. ; PubMed Central PMC 6408210.
- ^ Ohishi T, Goto S, Monira P, Isemura M, Nakamura Y (2016). „Anti-inflammatory Action of Green Tea”. Antiinflamm Antiallergy Agents Med Chem. 15 (2): 74—90. PMID 27634207.. Epub 2016/09/17. .
Spoljašnje veze
uredi | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
