Конопљика
Konopljika (Vitex agnus-castus), takođe se zove viteks, avramovo drvo ili monahov biber, poreklom je iz Mediterana. Teofrast je pominjao ovaj grm nekoliko puta u svom Istraživanju biljaka.[1] Dugo se smatralo da je anafrodizijak ali je njena efikasnost ostala sporna. Kod ove biljke može doći i do samopolinacije.[2]
| Vitex agnus-castus | |
|---|---|
| |
| Opšta forma odraslog Vitex agnus-castus u cvetu | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | V. agnus-castus
|
| Binomno ime | |
| Vitex agnus-castus | |
Etimologija uredi
Latinski naziv roda Vitex, je Plinije Stariji izveo iz latinskog vieo, što znači tkaju ili vezuju, što ukazuje na vezu sa upotrebom u pravljenju korpi.[3]
Reprodukcija uredi
Ova biljka može biti reprodukovana vegetativno. Jedna od mogućnosti je da se koriste grančice starijeg drveta sa pupoljcima duge 5-8 cm u julu i avgustu, a druga je da se odseče grančica starijeg drveta u novembru i da se ostavi da pusti žile u hladnoj kutiji.[2]
Gajenje uredi
Konopljika se gaji u toploj klimi i suptropskom regionu zbog svoje nežne teksture i mirisnog lišća. Raste do visine od 1-5 m. Zahteva stalno sunce ili delimično senovita mesta uz dobro isušeno zemljište.
Bolesti i štetočine uredi
Tripsi (Thysanoptera) mogu da izazovu veliku štetu u rastu i razvoju Konopljike.[4] Konopljika je takođe jedini poznat domaćin (posebno u Izraelu) za insekte Hyalesthus obsoletus.
Hemijskih jedinjenja uredi
Flavonoidi (viteksin.kasticin), glikozidi, 4-hidroksibenzoeva-kiselina,[5] alkaloidi, eterična ulja, masna ulja, diterpeni i steroidni hormon su identifikovani u hemijskoj analizi konopljike.[6] Oni se nalaze u voću i u listovima.[7]
Medicinska upotreba uredi
Kliničke studije su pokazale efikasnost standardizovanih i kontrolisanih lekova dobijenih iz ekstrakta biljke u pravljanju lekova za PMS,[8][9][10] i bola u grudima (mastalgija).[11] Lek je preporučen u Nemačkoj.[12][13]
- ^ Pliny reports that some Greeks called it lygos, others agnos.
- ^ a b Verein für Arznei- und Gewürzpflanzen Saluplanta. 2013.
- ^ Umberto Quattrocchi. 2000.
- ^ Gimpl A. 2003.
- ^ Hoberg, Eva; Meier, Beat; Sticher, Otto (2000). „An analytical high performance liquid chromatographic method for the determination of agnuside and p-hydroxybenzoic acid contents in Agni-casti fructus”. Phytochemical Analysis. 11 (5): 327—329. doi:10.1002/1099-1565(200009/10)11:5<327::AID-PCA523>3.0.CO;2-0.
- ^ Hajdú, Zsuzsanna; Judit Hohmann; Peter Forgo; Tamás Martinek; Máté Dervarics; István Zupkó; György Falkay; Daniel Cossuta; Imre Máthé. „Diterpenoids and flavonoids from the fruits of Vitex agnus-castus and antioxidant activity of the fruit extracts and their constituents”. Wiley InterScience. Pristupljeno 11. 11. 2007.[mrtva veza]
- ^ Hager H.; et al. (2013). Hänsel R., ur. Hagers Handbuch der Pharmazeutischen Praxis: Drogen P-Z Folgeband 2. Springer-Verlag. str. 1183—1196. ISBN 978-3-642-57881-6.
- ^ Wuttke, W; Jarry H; Christoffel V; Spengler B; Seidlová-Wuttke D. (2003). „Chaste tree (Vitex agnus-castus)--pharmacology and clinical indications”. Exp Clin Endocrinol Diabetes. 10 (4): 348—57. PMID 12809367. doi:10.1078/094471103322004866.
- ^ Schellenberg, R. (20. 1. 2001). „Treatment for the premenstrual syndrome with agnus castus fruit extract: prospective, randomised, placebo controlled study”. British Medical Journal. 322 (7279): 134—7. PMC 26589
. PMID 11159568. doi:10.1136/bmj.322.7279.134.
- ^ Berger, D; Schaffner W; Schrader E; Meier B; Brattström A (2000). „Efficacy of Vitex agnus castus L. extract Ze 440 in patients with pre-menstrual syndrome (PMS)”. Arch Gynecol Obstet. 264 (3): 150—3. PMID 11129515. doi:10.1007/s004040000123.
- ^ Carmichael, A. R. (2008). „Can Vitex Agnus Castus be Used for the Treatment of Mastalgia? What is the Current Evidence?”. Evidence-based complementary and alternative medicine : eCAM. 5 (3): 247—250. PMC 2529385 . PMID 18830450. doi:10.1093/ecam/nem074.
- ^ Daniele, C. (2005). „Vitex agnus castus: a systematic review of adverse events”. Drug Safety. 28 (4): 319—32. PMID 15783241. doi:10.2165/00002018-200528040-00004.
- ^ Axel Valet; Kay Goerke; Joachim Steller (2003). Klinikleitfaden Gynäkologie Geburtshilfe. Untersuchung. Diagnostik. Therapie. Notfall. Urban & Fischer. ISBN 978-3-437-22211-5.
Reference uredi
Literatura uredi
- Hager H.; et al. (2013). Hänsel R., ur. Hagers Handbuch der Pharmazeutischen Praxis: Drogen P-Z Folgeband 2. Springer-Verlag. str. 1183—1196. ISBN 978-3-642-57881-6.
