Kontrakcija (medicina)

Kontrakcija je reč koja se u medicini koristi da označi grčenje, stezanje ili spazam mišića ili skupljanje, sužavanje i stiskanje tkiva.^[1]

Vrste mišićnih kontrakcija

Fiziološka kontrakcija mišića

Fiziološki koncept mišićne kontrakcije zasniva se na dve varijable: dužini i napetosti. U fiziologiji, skraćivanje mišića i kontrakcija mišića nisu sinonimi. Napetost unutar mišića može se proizvesti bez promene u dužini mišića, kao kada držimo bučicu u istom položaju ili držimo u naručju dete koje spava. Po prestanku mišićne kontrakcije dolazi do opuštanja mišića, što je povratak mišićnih vlakana u stanje niske napetosti.

Sisari imaju tri vrste mišića: skeletni, srčani i glatki. Skeletni mišići su pričvršćeni za kosti i daju strukturu i snagu tela. Srčani mišić obuhvata zidove srca, omogućavajući da se krv pumpa kroz vaskulaturu. Glatki mišići se nalaze u krvnim sudovima, gastrointestinalnom (GI) traktu, bronhiolima, materici i bešici.^[2]

Kontrakcija mišića u celom ljudskom telu može se razkikovati na osnovu specijalizacije podtipova mišića.^[3] Generalno, mišićna vlakna su klasifikovana u dve velike kategorije: prugasta mišićna vlakna i glatka mišićna vlakna.

Poprečno-prugasta mišićna vlakna sadrže aktinske i miozinske filamente koji pokreću kontrakciju i organizovana su u nizove koji se ponavljaju, nazvani sarkomeri, sa mikroskopskim prugastim izgledom.^[2]

Srčano mišićno tkivo je prugasto mišićno vlakno pod nevoljnom kontrolom autonomnog nervnog sistema (ANS).^[4]

Skeletno mišićno tkivo je prugasto mišićno vlakno pod voljnom kontrolom. Za razliku od njega glatka mišićna vlakna ne sadrže sarkomere, već koriste aktin i miozin za kontrakciju i sužavanje krvnih sudova i pomeranje sadržaja šupljih organa u telu. Ova vlakna su pod nevoljnom kontrolom refleksa i ANS tela.^[5]

Spazam mišića

Spazam mišića, takođe poznati kao grčevi mišića, su nevoljne, bolne i lokalizovane kontrakcije cele mišićne grupe, pojedinačnih mišića ili odabranih mišićnih vlakana. Grčevi mišića mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko nedelja, u zavisnosti od zahvaćenog mišića i mehanizma grča.^[6]

U sportu, mišićni grčevi povezani sa vežbanjem i najčešće su stanje koje zahteva terapijsku intervenciju.^[7] Specifična etiologija je slabo shvaćena, a mogući uzroci zavise od fiziološke ili patološke situacije u kojoj se grčevi javljaju. Važno je napomenuti da bolna kontrakcija ograničena na određeno područje ne znači da je uzrok pojave grča nužno lokalni.

U određenim kliničkim scenarijima, osnovna etiologija može biti povezana sa upornim spastičnim kontrakcijama mišića koje mogu značajno uticati na funkciju tela. Čest primer ovog stanja se manifestuje u sternokleidomastoidnom mišiću. Klinički, ovo se prepoznaje kao urođeni tortikolis ili spazmodični tortikolis.^[8] Druga relevantna stanja u ovoj oblasti uključuju, ali nisu ograničena na, grčeve mišića izazvane vežbanjem i toplotom i sindrom piriformisa.

Kontrakcije srca

Preuranjena ventrikularna kontrakcija

Preuranjena ventrikularna kontrakcija je povremeni dodatni otkucaji srca koji nakratko prekida normalan srčani ritam. Nastaje prerano (pre nego što se očekuje sledeći otkucaj srca) u srčanim komorama, donjim komorama srca. Neki ljudi sa preranim ventrikularnim kontrakcijama mogu osetiti treperenje u grudima. Oni mogu pretpostaviti da im je srce preskočilo kada je zapravo otkucalo produžetak.

Većina ljudi - čak i dece - ima povremene preuranjene ventrikularne kontrakcije. Oni su očekivani i normalni. Ove abnormalne kontrakcije su češće kod muškaraca nego kod žena, kod starijih nego kod mlađih odraslih osoba i kod ljudi sa srčanim oboljenjima od onih bez njih.

U većini slučajeva, prevremene ventrikularne kontrakcije su sporadične i bezopasne. Retko zahtevaju lečenje. Neke promene u načinu života mogu smanjiti učestalost prevremenih ventrikularnih kontrakcija, kao što je konzumiranje manje kofeina ili usvajanje tehnika za smanjenje stresa.

Kontrakcije materice

Kontrakcije materice ili porođaj predstavljaju aktivnu silu koja dovodi do početka i završetka porođaja ili pobačaja. Kontrakcije – porođaj nastaje kao odgovor na neurohormonske stimuluse, kada se mišićna vlakna materice skraćuju, a zatim, nakon što kontrakcije prestanu, vraćaju se na početnu dužinu. Kao rezultat kontrakcija, grlić materice se skraćuje, otvor materice se širi i otvara (dilatacija), a fetus se spušta i pritiska u porođajni kanal.

Farmakologija kontrakcija

Klinički, neophodno je prepoznati da će mnogi lekovi danas uticati na kontrakciju mišića na nekom nivou. Stoga, bilo da je u pitanju glavni efekat leka ili neželjeni efekat, ključno je razumeti upotrebu i posledice davanja lekova pacijentima.

Farmakološki agensi koji direktno utiču na kontrakciju mišića uključuju, ali nisu ograničeni na:

Relaksanti skeletnih mišića (npr. botulinum toksin, ciklobenzaprin, metokarbamol)
Vazodilatacijski lekovi (npr. hidralazin, nitrati, milrinon)
Isparljivi anestetici ili sukcinilholin mogu dovesti do maligne hipertermije

Izvori

^ Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1
^ ^a ^b Sweeney, H. Lee; Hammers, David W. (2018). „Muscle Contraction”. Cold Spring Harbor Perspectives in Biology. 10 (2): a023200. ISSN 1943-0264. doi:10.1101/cshperspect.a023200.
^ Visone, Roberta; Gilardi, Mara; Marsano, Anna; Rasponi, Marco; Bersini, Simone; Moretti, Matteo (2016-08-26). „Cardiac Meets Skeletal: What’s New in Microfluidic Models for Muscle Tissue Engineering”. Molecules. 21 (9): 1128. ISSN 1420-3049. doi:10.3390/molecules21091128.
^ Chen, Liam (2022-01-19), CNS High Grade Glioma, IntechOpen, ISBN 978-1-83969-306-9, Pristupljeno 2024-06-23
^ Webb, R. Clinton (2003). „SMOOTH MUSCLE CONTRACTION AND RELAXATION”. Advances in Physiology Education. 27 (4): 201—206. ISSN 1043-4046. doi:10.1152/advances.2003.27.4.201.
^ Bordoni B, Sugumar K, Varacallo M. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): Aug 4, 2023. Muscle Cramps
^ Giuriato, Gaia; Pedrinolla, Anna; Schena, Federico; Venturelli, Massimo (2018). „Muscle cramps: A comparison of the two-leading hypothesis”. Journal of Electromyography and Kinesiology. 41: 89—95. ISSN 1050-6411. doi:10.1016/j.jelekin.2018.05.006.
^ Kim, Steven Yun; Mathog, Robert H. (1999). <428::aid-hed8>3.3.co;2-v „Platysma muscle‐cervical fascia‐sternocleidomastoid muscle (PCS) flap for parotidectomy”. Head & Neck. 21 (5): 428—433. ISSN 1043-3074. doi:10.1002/(sici)1097-0347(199908)21:5<428::aid-hed8>3.3.co;2-v.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

[:0-2] Sweeney, H. Lee; Hammers, David W. (2018). „Muscle Contraction”. Cold Spring Harbor Perspectives in Biology. 10 (2): a023200. ISSN 1943-0264. doi:10.1101/cshperspect.a023200.

[3] Visone, Roberta; Gilardi, Mara; Marsano, Anna; Rasponi, Marco; Bersini, Simone; Moretti, Matteo (2016-08-26). „Cardiac Meets Skeletal: What’s New in Microfluidic Models for Muscle Tissue Engineering”. Molecules. 21 (9): 1128. ISSN 1420-3049. doi:10.3390/molecules21091128.

[4] Chen, Liam (2022-01-19), CNS High Grade Glioma, IntechOpen, ISBN 978-1-83969-306-9, Pristupljeno 2024-06-23

[5] Webb, R. Clinton (2003). „SMOOTH MUSCLE CONTRACTION AND RELAXATION”. Advances in Physiology Education. 27 (4): 201—206. ISSN 1043-4046. doi:10.1152/advances.2003.27.4.201.

[6] Bordoni B, Sugumar K, Varacallo M. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): Aug 4, 2023. Muscle Cramps

[7] Giuriato, Gaia; Pedrinolla, Anna; Schena, Federico; Venturelli, Massimo (2018). „Muscle cramps: A comparison of the two-leading hypothesis”. Journal of Electromyography and Kinesiology. 41: 89—95. ISSN 1050-6411. doi:10.1016/j.jelekin.2018.05.006.

[8] Kim, Steven Yun; Mathog, Robert H. (1999). <428::aid-hed8>3.3.co;2-v „Platysma muscle‐cervical fascia‐sternocleidomastoid muscle (PCS) flap for parotidectomy”. Head & Neck. 21 (5): 428—433. ISSN 1043-3074. doi:10.1002/(sici)1097-0347(199908)21:5<428::aid-hed8>3.3.co;2-v.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]