Kontrola uprave

Kontrola uprave (lat. “contra”-suprotan, “rotulare”-okretanje) predstavlja posebnu aktivnost permanentnog nadzora vršenja upravnih poslova u cilju ostvarivanja zadatih rezultata. U odnosu na upravu, može se govoriti o političkoj i pravnoj kontroli uprave.

Politička kontrola uprave

Politička kontrola uprave je utvrdjena odnosima uprave i političkih subjekata, prevashodno Skupštine i Vlade Srbije. Narodna Skupština zakonom osniva i ukida ministarstva, uredjuje njihovu nadležnost i delokrug, utvrđuje njihovu odgovornost i odobrava sredstva za njihov rad (budžet). Vlada donosi uredbe, odluke i druge podzakonske akte, usmerava i usklađuje rad ministarstava i drugih organizacija itd.

Pravna kontrola uprave

Pravna kontrola uprave, s obzirom na strogo poštovanje načela zakonitosti u radu uprave i nepomitne činjenice da svaka upravna aktivnost mora biti zasnovana na zakonu ili drugom propisu, ima za cilj utvrđivanje zakonitosti i pravilnosti u radu organa uprave kao i preduzimanje pravnih mera povodom sanacije grešaka i prevencije njihovog ponavljanja. Razlikujemo:

1. Upravnu(administrativnu) kontrolu uprave - kontrolu uprave koju ostvaruje sama uprava kroz svoje:

a)unutrašnje hijerarhijsko uredjenje, kako vršenjem službenog nadzora višeg organa uprave nad nižim, tako i rešavanjem povodom žalbe (Instanciona kontrola)

b)kroz svoje organe posebno specijalizovane za vršenje nadzora (Upravna inspekcija); i

2. Sudsku kontolu uprave - nadzor koji nad organima uprave vrše različiti sudovi delujući posredno, tj. preplićući se sa drugim granama prava, i postupajući po ustavnoj žalbi; i neposredno, ocenjivanjem zakonitosti upravnih akata. Neposredna sudska kontrola se ostvaruje putem upravnog spora.