Konfabulacija je dopunjavanje praznina u sećanju izmišljenim detaljima i fiktivnim epizodama odnosno pričanje izmišljenih, fantastičnih priča kao istinitih. Sreće se u slučajevima gubitka pamćenja, usled moždanog oštećenja i demencije. Za razliku od dece, konfabulacija kod odraslih služi održavanju samopoštovanja u situacijama frustracije[1].

Neka konfabulaciona sećanja imaju očiglednu relaciju sa stvarnim događajima iz prošlosti pacijenta dok je druga teže povezati, jer mogu da sadrže elemente iz razgovora koji su vodili sa nekim, vesti koje su čuli na medijima ili pročitali u štampi, fantazijama koje su imali itd. Ovakve osobe ne samo da veruju u svoja sećanja već često i postupaju u skladu sa njima. Konfabulacija nije posledica prikrivanja neznanja niti pokušaja da se spreči neprijatnost u društvu[2].


Reference

uredi
  1. ^ Ivan Vidanović. Rečnik socijalnog rada Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije; Društvo socijalnih radnika Srbije; Asocijacija centra za socijalni rad Srbije; Unija Studenata socijalnog rada, 2006. (Beograd : Tiro-erc) - 438 str. ; 24 cm Tiraž 1.000 - Bibliografija: . ISBN 978-86-904183-4-3. str. 437–438.
  2. ^ Dragan Marinković. Biološke osnove ponašanja. Izdavač: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.

Literatura

uredi

Vidi još

uredi

Izvori

uredi