Kopilasti tetreb
Kopilasti ili kopiljasti tetreb (lat. Tetrao medius) hibrid je ruževca i velikog tetreba.
| Kopilasti tetreb | |
|---|---|
| |
| Kopilasti tetreb u Finskoj | |
Naučna klasifikacija
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Galliformes |
| Porodica: | Phasianidae |
| Potporodica: | Tetraoninae |
| Rod: | Lyrurus |
| Hybrid: | Lyrurus tetrix × Tetrao urogallus |
Kopilasti tetrebi spajaju crte obeju roditeljskih vrsta. Među njima ima više mužjaka. Neki od njih više liče na velike tetrebe, a neki na ruževce; tačan izgled je verovatno određen vrstom oca. Češće se sreću jedinke tipa ruževca[1].
Nije sposoban za dalje razmnožavanje, stoga jaja od kopilastog tetreba koja snesu ruževice ne daju ptiće. Kopilasti tetreb, budući veći i snažniji od ruževca, tera mužjake od ruževica i ometa uobičajen tok parenja[2].
Teško je razlikovati kopilastog tetreba od ruževca. Težak je 2–3 kg, ima račvast rep, ali nedostaje perje u obliku lire. Mužjak je pretežno crne ili smeđocrne boje. Grudi i vrat imaju ljubičasti sjaj. Kopilasti tetreb ima ravnu zadnju ivicu repa dok je ruževičin račvast, a velikog tetreba zaobljen. Od roditeljskih vrsta se najviše razlikuje po mužjakovom zovu za parenje, koji zvuči kao snažno podrigivanje ili šuštanje[3].
Zabeležen je nalaz kopilastog tetreba na Hrbljini, Bosni i Hercegovini, odstreljenog 15. aprila 1894.[4]
Poreklo
urediKopilasti tetrebi se javljaju ako na području gde žive ruževci i veliki tetrebi nema dovoljno mužjaka jedne od ovih vrsta, po pravilu velikih tetreba. Do odsustva mužjaka dovodi intenzivan lov koji uništava mužjake, samim tim terajući ženku na mesto parenja srodne vrste. Ženke ruževaca i velikih tetreba su slične po izgledu, te se mužjaci druge vrste rado pare s njima. U ovom slučaju, ženka leže kopilastog tetreba.
Reference
uredi- ^ Brem, Aljfred (2004). Žiznь životnыh [Život životinja] (na jeziku: ruski). Olma-Press. ISBN 9785224044221.
- ^ Djoškin, Vadim (1992). Ohota v Rossii [Lov u Rusiji] (na jeziku: ruski). ViMo. ISBN 5-87014-005-6.
- ^ Rutenšeld, Jeran (1744). „Kungliga Svenska Vetenskapsakademiens handlingar” [Zbornik radova Kraljevske švedske akademije nauka] (na jeziku: švedski). 5. Pristupljeno 30. 9. 2023.
- ^ Drocić, Narcis; Drocić, Sumeja (2013). „Prilog poznavanju prirodnih hibrida ptica u Bosni i Hercegovini (hibrid Parus major × Poecile palustris u srednjoj Bosni 2013. godine)” (PDF). Wild Herzegovina Birdwatching & Wildlife Holidays. Pristupljeno 30. 9. 2023.
Literatura
uredi- Brem, Aljfred (2004). Žiznь životnыh [Život životinja] (na jeziku: ruski). Olma-Press. ISBN 9785224044221.