Википедија

Korisnik:Miloš/Distribucija Gnua-Linuksa

< Корисник:Милош

Uraditi

uredi
  1. Oformiti deo vezan za licence.

Zašto?

uredi

Zašto distribucija pored toliko drugih?

uredi

Pa, nije mi namera da napravim nešto epohalno. Pre mi je cilj da samostalno (ili sa ostalim zainteresovanim) kvalitetno ovladam sistemom Gnua-Linuksa i imam oruđa neophodna za rad: Sisteme koji se lako daju instalirati, osvežiti, a koji, uz to, imaju specifične namene.

U suštini, smatram da bi svaki administrator Gnua-Linuksa trebalo da ima neku svoju distribuciju (ili specifičnu izmenu neke već postojeće distribucije) koju će koristiti za svoj lakši rad. Uostalom, svaki administrator ima svoje skripte koje nešto rade na nekoj od distribucija, čime ih ona ili on prilagođava svojim potrebama. Sistematizacija takvih skripti već čini specifičnu izmenu postojeće distribucije. Sledeći nivo sistematizacije donosi upravo distribuciju zasnovanu na neku od većih postojećih (poznato je da je veliki broj distribucija zasnovan na Debianu, uključujući i široko poznati Knopiks.

Ima još razloga, s tim da ću ih dopisati jednom, kasnije.

Zašto na Vikipediji?

uredi

Zato što je sve što radim na softveru ili dokumentaciji slobodno i ljudi to mogu čitati, koristiti i menjati. Zato što ovako postoji veća mogućnost da dobijem saradnika: Ko učestvuje u radu na Vikipediji, ako ima sličnih sklonosti kao i ja, uveren sam da će mi se priključiti u nekom od projekata.

Pre nego što počnete

uredi

Dokumentacija

uredi
  • Onom ko ne zna šta je Gnu-Linuks, kako računari funkcionišu, kako Internet radi i sve ostalo, preporučio bih da počnu od sledećih dokumenata (na engleskom): Unix and Internet Fundamentals HOWTO, How to Become a Hacker, How to Ask Smart Questions, So You Want To Be A Wizard?, From Power-Up to Bash Prompt HOWTO. Ako ne znaš engleski, prvo ga nauči, pa se onda vrati na ovu tačku.
  • Potom bi trebalo da pročitaš neku knjižicu koja je uvod u sistem Gnua-Linuksa. To bi mogla biti knjiga Introduction to Linux.
  • Instaliraj Gnu-Linuks na svom računaru. Za početak ti preporučujem distribuciju SuSE i prelistaj specifičnu dokumentaciju za ovu distribuciju; ali nemoj dugo biti na njoj, već pređi na distribuciju Debian i prelistaj specifičnu dokumentaciju za ovu distribuciju. U slučaju da ne znaš kako da instaliraš Gnu-Linuks, ne znaš kako da nabaviš kopiju distribucije na CD-ovima ili nekom drugom mediju ili nemaš svoj računar, ostavi mi poruku, pa ću pokušati da ti pomognem.
  • Iza toga sledi suština ovog projekta: Prvo, nauči kako se nekad pravio Gnu-Linuks na disketi. Nauči da skriptuješ. Potom savladaj savremeni pokretač sistema Grub. Napravi svoj mali Gnu-Linuks sistem na kome ćeš moći da uradite bar 'cp', 'ls', 'mv', 'rm' i slične naredbe koje su korisne samo ako na sistemu ima još nečega.
  • Ako nisi prijavljena ili prijavljen, prijavi se na srpsku Vikipediju, ostavi mi poruku da želiš da se priključiš i kreni sa radom. Za početak bi mogla ili mogao napisati kako si to baš ti napravio ili napravila svoj mali Gnu-Linuks sistem.
  • I, na kraju, reci mi ako uputsvo za čitanje dokumentacije nije bilo dovoljno: ako sam nešto preskočio.


Osnovne koncepcije distribucije

uredi
  1. Distribucija treba biti "polivalentna". To znači da se će iz jedne osnovne biti moguće stvoriti neodređen broj posebnih distribucija.
  2. Posebne distribucije bi se mogle podeliti na (1) instalirajuće i (2) žive.
  3. Instalirajuće distribucije bi se instalirale sa medija (CD-ROM, DVD-ROM, disketa i sl.) na lokalni računar. To bi mogli biti različiti tipovi kancelarijskih i serverskih instalacija. Uzmimo, instalacija za kancelarije posebno prilagođene uslovima na srpskom jezičkom prostoru; instalacija za server za elektronsku poštu; instalacija za server za Veb itd.
  4. Žive instalacije bi se pokretale sa medija i mogle bi (ali ne moraju) imati konfiguracione fajlove na lokalnom računaru. Takve bi distribucije mogle biti: skup oruđa za oporavak sistema; mali ili malo veći ruter; distribucije za one koji ne žele ili ne mogu da instaliraju Gnu-Linuks na svoj računar; specifični serveri koji bi, time što im je sistem pokrenut sa neizmenjivog medija, bili vrlo bezbedni itd.
  5. U zavisnosti od broja ljudi koji rade na ovoj distribuciji, njena nezavisnost bi, postepeno mogla ići ovim pravcem: (1) potpuno zasnivanje na nekoj binarnoj distribuciji sa određenim izmenama, (2) postepeno pakovanje svojih paketa za one delove sistema od kojih zavisi manji broj drugih aplikacija, (3) sve veći broj paketa koji se posebno prevode i pakuju, (4) binarno nezavisna distribucija ili binarna distribucija koja je, osim kad su osnovna sistemska oruđa i osnovne biblioteke u pitanju, nezavisna.
  6. Posle desetak godina iskustva, smatram da je najvaljanije zasnivati novu distribuciju na distribuciji Debian.

Početak rada

uredi

Prva distribucija

uredi

Prva korisna distribucija koja bi se mogla napraviti je sistem namenjen malom ruteru. Ovaj sistem bi bio poprilično osakaćen, ali bi pokazao kako se pravi distribucija Gnua-Linuksa. Preko toga, može biti vrlo koristan različitim ljudima (meni, pre svega 0:-) ) u poslu.

Naznake za stvaranje početnog sistema

uredi
  • Uzeti binarne fajlove sa (neke nove) distribucije Debian.
  • Napraviti pokretačku sliku (boot image).
  • Stvaranje korenskog fajl-sistema (root filesystem) na RAM disku.
  • Kačenje (mount) fajl-sistema sa CD-a.
  • Podizanje mreže.
  • Podizanje fajervola.
  • Stvaranje skripte u PHP-u za generisanje konfiguracije.
  • Postavljanje paketa na Veb.

Paketi početnog sistema

uredi

Gnu-Linuks na tvom računaru

uredi
  • Potrebno je da imate Gnu-Linuks na svom računaru. Kao što sam i gore napisao, preporučujem da koristite Debian ili SuSE od distribucija Gnua-Linuksa.
  • Proverite da li imate sve navedene pakete na svom sistemu: (... nedovršeno ...)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Милош/Дистрибуција_Гнуа-Линукса&oldid=55893”