Korisnik:Anastasija Aleksic/pesak

Dramski metod u razvoju govora

Dramski metod u ravoju govora razmatra se kao tehnika za ostvarivanje vaspitno-obrazovnih ciljeva, u svom slučaju sa aspekta razvoja govora predškolske dece, ali uključuje i druge tipove aktivnosti (pokret, gestikulacija) i može se primenjivati u svakodnevnom radu sa decom.

Ono što dramski metod čini uspešnim metodom jeste prirodna potreba dece da se pretvaraju (igre „kao bajagi“). Na taj način deca kroz imitaciju vežbaju život da bi ga bolje razumela.

Govor je sredstvo pomoću koga se uspostavljaju socijalni kontakti. Za proces usvajanja i ravoja govora važna je komunikativna upotreba govora i aktivnost samog deteta. Na ranom uzrastu govor je situacioni ili implicitni (razmuljiv odraslom koji se bavi detetom), u predškolskom periodu je prilagođen sagovorniku i komunikacionoj sredini ili eksplicitni. Prelaženje implicitnog u eksplicitni govor postiže se stavljanjem deteta u situaciju da govori, koristi raznovrsne upotrebe govora u interakciji sa drugima:

1. interakciona : održavanje kontakata sa odraslima
2. instrumentalna : izražavanje želja, zahteva, protesta
3. regulativna : upravljanjem ponašanjem drugih
4. ekspresivna : izražavanje osećanja i unutrašnjih stanja
5. heuristička : postavljanje pitanja
6. imaginativna : stvaranje izmišljene situacije
7. obaveštajna : davanje podataka o onome što sagovornik ne zna
8. performativna : davanje obećanja

Upravo dramski metod pruža mogućnost deci da u kreativnoj sredini praktikuju govor i razvijaju svoje govorno ponašanje.

Skoro svi ciljevi u oblasti ravoja govora (kao i u drugim oblastima ravoja) mogu se postići kroz i pomoću dramske metode i kombinacijom sa drugim metodama.

Dramski metod podstiče proces učenja dozvoljavajući detetu da postane aktivan učesnik.

Do kraja 20. veka, gotovo da nije bilo bavljenja ovom temom na našem jeziku, pa je upotreba ovog metoda bila prepuštena intuiciji i ličnim afinitetima vaspitača.

Pojmovi – etimologija

Metod/a (grč.) μετά - metá = posle, iza + ὁδός - hodós = methodos = način, smišljen ili ustaljen postupak usmeren na postizanje nekakvog cilja na filozofskom, naučnom ili praktičnom području, ili ustaljen i smišljen način obavljanja neke delatnosti.

Metoda, s jedne strane označava ustaljeni model (redosled, proceduru) po kojoj se odvija neka praktična delatnost, a s druge strane, logički postupak primenjen na filozofsko i naučno saznanje

U vaspitno-obrazovnom procesu metoda je oblik u kome se vaspitno-obrazovni sadržaj preobražava u svesti dece i utiče na njihovu ličnost. Ako se ima u vidu cilj, onda odgovarajuća metoda služi kao sredstvo rada vaspitača sa decom da bi se ostvario postavnjeni cilj.

Metoda podrazumeva „svrsishodan i sistematski primenjivan način upravljanja“ aktivnošću dece u vaspitno-obrazovnom procesu, „koji omogućava sticanja znanja i veština i njihovu primenu... doprinosi razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja, formiranje pogleda na svet i pripremanje za život.“

Drama (grč. drao - činim, radim, drama-radnja)

Poseban pozorišni oblik. Scenska vrsta sa ozbiljnim sadržajem.

Drama – književna vrsta koja pokazuje događaje iz ljudskog života, kao da se zbivaju u sadašnjosti i pred našim očima, lica koja učestvuju govore i rade svako prema svom karakteru. Pritom, uvek mora da postoji borba dveju suprotnosti – sukob.

Drama podrazumeva i jedinstvo dramske radnje.

Dramski metod u razvoju govora predstavlja „proces koji ima formu drame, u kojoj su njeni učesnici deca vođeni od strane vaspitača zamišljaju, razmišljaju i prikazuju iskustveno stečeno znanje“

Dramski metod kao sredstvo za učenje

Deca uče da hodaju i govore najpre kroz imitaciju. Dramske igre su dečiji način da improvizuju ljudsko iskustvo.

Potrebu dece da imitiraju vaspitači mogu da upotrebe da aktiviraju dečiju pažnju. Ako se deci uverljivo predstavi ono što treba da nauče, ako se aktivno uključe u sam proces, ona će prikupiti više informacija, a efekat će biti bolji i trajniji-

Dramske aktivnosti treba da budu podsticajne, da prate dečije iskustvo i interesovanje i da su u skladu sa dečijim razvojnim mogućnostima.

U kreativnoj drami nema „pogrešnih“ dečijih odgovora. Kroz igru pretvaranja životinje pričaju, deca putuju u džunglu ili čak u vasionu, drveće hoda itd.

Dušica Bojović o mogućnostima dramskog metoda citira Kase-Polisini. „Ona je alat za iskustveno, aktivno i sadržajno učenje dece oblikovan u interesantnu i podsticajnu formu. Drama je praksa za život.“

U drami se objekti upotrebljavaju na simbolički način pa se razvija mašta i simboličko mišljenje dece.

Da bi dramske aktivnosti privukle dečiju pažnju važno je znati šta deca vole i šta mogu da rade u određenom razvojnom periodu.

Dušica Bojović navodi neke opšte uzrasne karakteristike:

Deca 3-4 godine

• Pitaju „zašto“ pitanja (pa je potrebno govoriti sa decom o svemu što ih zanima)

Deca 4-5 godina

• Upotrebljavaju govor da izraze mišljenje, izražavaju sopstvena osećanja dok slušaju priču
• Vežbaju socijalne veštine i manire
• Igraju igre sa uputstvima
• Bolje kontrolišu pokret tela

Deca 5- godina

• Verbalno su u stavu da jasno izražavaju osećanja
• Vole da zamišljaju i preuveličavaju događaje
• Pričaju priče
• Izražavaju mišljenje
• Istražuju
• Vole imitiranje
• Rešavaju problem, situacije
• Isprobavaju nove aktivnosti
• Slede kompleksinja uputstva
• Grade modele
• Pokreti su im balansirani

U centru svake drame je komunikacija. Deca će učešćem u dramskim aktivnostima u budućnosti imati manje problema da govore pred drugima jer kreativna drama razvija verbalno (i neverbalno) izražavanje ideja i osećanja. Deca, učestvovanjem u ovim aktivnostima, poboljšavaju projekciju glasa, artikulaciju reči, tečni i uverljivi govor.

Dramski metod korak po korak

„Važan aspekt upotrebe dramskog metoda na ovom nivou dečjeg razvoja jeste pristup korak po korak. Takav pristup doprinosi i podržava kod dece izgradnju poverenja, samopouzdanja, govornih i slušačkih veština, ohrabruje pozitivnu grupu interakciju i povećava dečju samosvest u socijalnom okruženju.“

Lutke iz emisije "Laku noć, deco"

Prva etapa

Jedinstvene dramske  igre motivišu decu da učestvuju u aktivnostima i podstiču učenje na zabavan način.

Deca uzrasta 4-5 godina prepoznaju i pozitivno reaguju na poznate priče, bajke, a to je dobar motiv za dramski rad. Pričanje priča, kreiranje rekvizita sa decom, upotreba dramskih elemenata fokusiraju dečiju pažnju.

Područje dramskih aktivnosti treba da uključi : kreativne pokrete; igre uloga; predstavljanje dramskih tekstova i priča drugima (pričanje po slikama ili prepričavanje); glumu, pantomimu, mimiku; zamišljena putovanja; narativnu pantomimu.

Učestvovanjem u ovim aktivnostima deca stiču sledeće veštine :

• Upotrebljavaju govor i akcije da bi opisali određene situacije, emocije i likove
• Kreiraju određenu individualnu ulogu i rade timski sa drugima
• Razumeju koncept drame – priče, njene delove, sadržaje i razgovaraju o svom i učešću drugih

Druga etapa

Deca na ovom stepenu su sposobna da formiraju određeno mišljenje, da tragaju za odgovorima i rade konstruktivno.

Kreativna drama je proces u kome nije primarno da se dobije, na kraju, savršen finalni proizvod.

Deca će želeti da neprekidno prikazuju svoj rad jedni drugima.

Područje dramskih aktivnosti uključuje: improvizaciju, igre uloga, lutkarsko pozorište, dramatizaciju i izvođačke igre, rad na sopstvenoj priči ili ispravci postojećih, pantomimu vođenu fantazijom, narativnu pantomimu.

Učestvovanjem u ovim aktivnostima deca će :

• Razvijati dalje govor i govornu komuikaciju
• Radiće individualno i u grupi
• Razvijati pregovaračke sposobnosti i procenjivati ponašanje
• Razvijati dalje fonetske sposobnosti i kreativni izraz

Spoljašnje veze

Rečnik pozorišnih termina (beogradska ka5anija freeforum)