Vikipedija:Viki gimnazijalac/Tomas Lodž uredi
Tomas Lodž (1558 - septembar 1625) je bio engleski dramaturg i pisac Elizabetanskog i Jakobinskog perioda.
Rani život i obrazovanje uredi
Rođen je oko 1558. godine u Vest Hemu, kao drugi sin ser Tomasa Lodža, koji je bio gradonačelnik grada Londona od 1562-1563 godine. Očuh njegove majke bio je ser Vilijam Lekston, drugi gradonačelnik grada Londona. Tomasov brat, Vilijam, oženio je Meri, ćerku majstora Revela, Tomasa Blagrejva. Obrazovan je u Trgovačkoj Tejlorovoj školi i Triniti koledžu, Oksford; dobio je bakalaureat (BA) 1577. godine i magistraturu (MA) 1581. godine.
Karijera uredi
Godine 1578. ušao je u Linkolnovu gostionicu, gde su, kao i u ostalim Dvorskim gostionicama, ljubavna pisma i žetva dugova bili uobičajeni. Lodž je, zanemarujući želje svoje porodice, počeo da se bavi literaturom. Kada je pokajnik Stefan Goson (1579) objavio "Školu zlostavljanja", Lodž je odgovorio "Odbranom poezije", "Muzikom i scenskim delima" (1579 ili 1580), što je pokazalo izvesnu uzdržanost, pored snage i učenosti. Pamflet je bio zabranjen, ali izgleda da je kružio privatno. Goson je odgovorio delom "Drama opovrguta u pet činova"; Lodž je uzvratio svojim "Alarumom protiv Usurera" (1585) - traktatom koji je mogao biti rezultat ličnog iskustva. Iste godine napisao je prvu priču na svoj račun u prozi i stihu, "Prijatna istorija Forbonijusa i Priscerija", oba publikovana i ponovo štampana sa Alarumom.
Pisanje drame uredi
Od 1587. pa na dalje izgleda da je načinio više pokušaja za pisanje drame, mada je za većinu tih pokušaja pripisanih njemu reč samo o pretpostavci. Verovatno nikada nije postao glumac, a zaključak Džona Pejna Kolijera o tome počiva na dvema pretpostavkama, da je "Lodž" iz rukopisa Filipa Hensloa bio izvođač i da se zvao Tomas, od kojih ni jedna nije podržana tekstom (videti CM Inglbaj, "Da li je Tomas Lodž bio glumac?" 1868). Kako je bio na moru sa kapetanom Klarkom u ekspediciji na Terceiru i Kanare, Lodž je 1591. otputovao sa Tomasom Kavendišom u Brazil i Magelanov moreuz, vrativši se kući do 1593. Tokom ekspedicije na Kanare, da bi izbegao dosadu tokom puta, napisao je prozne priče "Rozalinda" i "Eufesovo zlatno zaveštanje", koje su štampane 1590, nakon što je završio priču "Šeksipirovo Kako bam drago". Novela, koja duguje nešto, mada ne značajno, srednjovekovnoj "Priči o Gamelinu" (neopravdano priloženoj fragmentiranoj "Priči o kolaču" u izvesnim rukopisima Džefrija Čosera), napisana je u efuističkom maniru, ali privlačna po zapletu i situacijama koje proističu iz njega. Pre odlaska na drugu ekspediciju objavio je istorijske romanse, "Robertova istorija" i "Drugi vojvoda od Normandije", prozvanog "Robert đavo"; iza sebe je ostavio publikaciju "Kataros Dijogenis u svojoj jedinstvenosti", govor o besmrtnosti Atine (Londona). Oba su se pojavila 1591. godine. Druga romansa u maniru Lajla, "Eufesova senka, Priča o čulima" (1592), pojavila se dok je još bio na putovanjima.
Lodžov poznati dramaturski rad je mali po kvantitetu. U saradnji sa Robertom Grinom, verovatno 1590, napisao je u popularnom stilu, ali slabo delo, "Ogledalo Londona i Engleske" (objavljeno 1594). Već je napisao "Rane građanskog rata" (napisano verovatno početkom 1587, a objavljeno 1594, postavljeno kao drama za čitanje u Glob teatru 07. februara 1606), dobro drugorazredno delo, napola u stilu hronike njegovog doba. Flej je video osnov da dodeli Lodžu "Mucedorusa i Amadinu", koju su izvodili "Kraljičini ljudi" oko 1588, deo sa Robertom Grinom u "Džordžu Grinu", "Piner iz Vejkfilda" i Šekspirov drugi čin "Henrija VI"; takođe ga smatra, bar delom, autorom dela "Prava hronika kralja Lira i njegove tri kćeri" (1594); kao i "Mučna vladavina Džona, kralja Engleske" (1588); u slučaju druge dve drame dozvolio je da je to dodeljeno Lodžu samo kao saradniku. Lodž je "Mladi Juvenal" Grinovog "Griza od smisla za humor", što više nije opšte prihvaćena hipoteza. U kasnijem delu života - verovatno oko 1596, kada je objavio "Mizerni smisao za humor" i "Svetsko ludilo", datirano prema Lou Lejtonu iz Eseksa, i religioznom traktatu "Prosopopeja" (koji je, kako se čini, bio njegov), u kojima okajava "razvratnost" drugih dana - postao je katolik i počeo je da se bavi medicinom, za šta je Vud rekao da se kvalifikovao dobijanjem zvanja u Avinjonu 1600. godine. Dve godine nakon toga dobio je zvanje lekara (MD) na Univerzitetu u Oksfordu.
Proza uredi
Njegova druga romansa, "Život i smrt Vilijama Dugobradog" (1593), bila je uspešnija od prve. Lodž je iz novog sveta doneo sa sobom delo "Margarita iz Amerike" (objavljeno 1596), romansu punu opisa koji se smenjuju sa stihovima. Već 1580. Lodž je dao svetu izdanje pesama pod naslovom glavne među njima "Scilaes Metamorfozis, vezanost sa nesrećnom ljubavlju Glaukusa", poznatije kao "Glaukus i Scila". Do ove priče Šekspir je verovatno bio zadužen idejom "Venere i Adonisa". Izgubivši rad "Mornarov kalendar", mora da je na jedan ili drugi način ispričao svoje morske avanture.
Ako je Lodž, kako se predpostavlja, bio Alkon u "Kolin Klautovom ponovnom povratku kući", to je možda bio uticaj Edmunda Spensera, što je vodilo sastavljanju "Filisa", izdanju soneta, u kome se čini da je glas prirode samo sada, a onda postaje čujan, izdatog sa narativnom poemom "Žalba Elsireda" 1593, "Smokva ѕa Momusa", po jačini nazvana najranijom engleskom satirom, koja sadrži ekloge adresirane Danijelu i drugima, poslanicu adresiranu Majlku Drejtonu, i druga dela koja su se pojavila 1595.
Akademski rad uredi
Njegov rad od tada je dobio mnogo ozbiljniju notu, obuhvatajući prevode Josifa (1602), Seneke (1614), "Zbirke znanja", de Bartasovog "Božanstvenog Sapmaina" (1625 i 1637), pored "Rasprave o kugi" (1603) i popularni priručnik, koji je ostao neobjavljen, o "Domaćoj medicini". Početkom 1606. izgleda da je napustio Englesku, da bi izbegao proganjanje upereno protiv katolika; to datira i njegovo pismo iz 1610. zahvanjujući engleskom ambasadoru u Parizu koji mu je omogućio povratak u sigurnost. Bio je u inostranstvu po hitnim privatnim poslovima jedne vrste, a druge vrste u 1616. Od ovog doba do smrti nije ostalo ništa da se zabeleži o njemu.