Википедија

Korisnik:Eccesale/pesak

< Корисник:Eccesale
Saša M.Savić
Saša Savić na Georgia College & State University, SAD 1999
Lični podaci
Puno imeSaša M.Savić
Datum rođenja(1956-05-16)16. maj 1956.
Mesto rođenjaZemun, Beograd, Srbija, Jugoslavija

Saša M.Savić (Srpski Latinica: Saša M.Savić; English: Sasha M.Savic; Ελληνικά: Σάσια M.Σάββιτς; rođen 16. maja 1956.) je srpski slikar poznat po svojim freskama, vizantijskim ikonama, portretima, savremenim slikama, metalnim instalacijama, objekatima napravljenih od nađenix materijala i sekundarnih sirovina i instalacijama sa tematikom Umetnoct i priroda.

Život

uredi

Rane godine

uredi
 
Saša ca cvojim dedom, 1961

Saša je rođen u Zemunu, jednoj od 17 opština grada Beograda, kao jedino dete Milorada Savića i Draginje rođene Janković. Otac je bio pogonski inženjer a majka je radila kao medicinski laborant-analitičar. Saša je detinjstvo proveo u Novom Beogradu, gde je završio osnovnu školu i IX beogradsku gimnaziju[1]. On je takođe završio napredni tečaj engleskog jezika na Institutu za strane jezike[2]. Njegov najraniji kontakt sa dramskim i likovnim umetnostima, već sa 16 godina, bio je čarobni svet glumca Malog pozorišta Stanislava Terzina koji je kreirao svoje yloge ali i svoje kostime, maske i lutke. Glumac Terzin bio je otac Sašine prijateljice iz gimnazije. Oni su se susretali gotovo svakodnevno i često bi ostajali u dugim razgovorima zajedno crtajući ili modelujući maske u glini.

Cvet umetnosti

uredi

Nakon gimnazije, od 1975, Savić, je studirao na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu i to sa dosta uspeha, naročito u matematici, statistici i računovodstvu. Međutim, kada je 1977. godine video izložbu grafika Salvadora Dalija u galeriji Grafički kolektiv, njegov život počinje iz korena da se menja. Naredne godine, na lokalnoj televiziji[3] prikazana je TV serija o životu čuvenog norveškog slikara: Portret Edvarda Munka[4], Pitera Votkinsa i od tog momenta umetnost je Savića potpuno obuzela. "Režiser Votkins vas znalački uvodi u svet nastajanja slike, u slikarevu borbu sa platnom grebanjem po naslagama sasušene boje. Zvuk četke se, zatim smiruje i ona klizi po platnu, šumi, peva...vrlo pikantno![5]" ističe Savić. On je odlučio da prekine studije ekonomije, na kojima je proveo gotovo četiri godine i da nastavi karijeru kao slikar[6]. Saša je nabavio umetnički materijal i nekoliko knjiga i počeo da slika, ali on je tražio mnogo više... Prvo umetničko obrazovanje Savić, je ctekao u slikarskoj koloniji u Košutnjaku. Njegovi prvi mentori bili su istaknuti srpski umetnici Matija Vuković, zatim Siniša Vuković (osnivač Mediale[7]) i Vladislav Šilja Todorović, ali ga je Sergije Jovanović[8] y svojoj umetničkoj školi[9], potpuno spremio za dalje studije.

Akademija likovnih umetnosti

uredi
 
Grafičap, profesor Miodrag Rogić, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Godine 1979, Savić, upisuje Fakultet likovnih umetnosti[10], Univerziteta u Beogradu. Primljen je na Grafički odsek Akademije, kod profesora Miodraga Rogića[11], da bi kasnije izabrao Slikarstvo i bio u klasi profesora Živojina Turinskog[12]. Tokom 5 + 2 godine redovnih studija, korekture je imao i kod profesora Slavoljuba Čvorovića, Momčila Antonovića, Dragana Lubarde i Zorana Vukovića.
S početka studija, Saša je bio jedan od osnivača malog boemskog kpyga, formiranog oko poznatih pesnika, slikara i grupe balerina iz škole Lujo Davičo. Tokom '80-ih oni se okupljaju na Akademiji i y obližnjim bistroima, kao što su Grčka Kraljica, Brankovina, u Kolarcu i tzv. Bermudskom trouglu. Uvaženi članovi bili su Sekulić, Grobarov, Nenadić, Obrenović, Radmilović, Tomašević, Lubarda, Antonović, Obradović, Desančić, Maja, Ružica, Slavka, Belma ..."Talenat se razvijao u samoći ateljea, a oštrio na točku oluje, u bujici sveta ", kaže Savić.
1983. Savić, je osnovao Umetnički časopis FLU i bio njegov prvi glavni i odgovorni urednik. On uspeva da angažuje i studente i profesore da daju doprinos kvalitetu časopisa svojim tekstovima i svojim likovnim ostvarenjima. Rezultat je bio bogata publikacija, koja je pokrivala skoro sve oblasti likovnih umetnosti. Sav taj trud finansirala je isključivo Akademija, Klub studenata umetnosti, smešten u podzemnim odajama fakulteta, kasnije poznata kao IN diskoteka u gradu i mesto okupljanja beogradskih avangardnih umetnika. Akademija je takođe bila poznata i po organizovanju i finansiranju stručnih ekskurzija, kako domaćih tako i inostranih, za 100+ studenata završne dve godine studija. Savić je bio jedan od predsednika Kluba između 1984-1986.
Dok je studirao na umetničkom fakultetu, Savić, je posetio brojne muzeje i izložbe u Parizu, Londonu, Berlinu, Amsterdamu, Briselu, Dizeldorfu, Hamburgu, Veneciji, Firenci, Bazelu, Bernu i Barseloni.
Tokom svoje prve godine studija Saša je osmislio i izveo dva ccenska dizajna za rok grupu ’’Atomsko sklonište’’, za njihove koncerte u Beogradu i Ljubljani (sa Boškom Obradovićem i Goranom Desančićem).
Godine 1983/84 Saša je otslužio obavezni vojni rok u Puli (Hrvatska), y istom mestu u kome je irski književnik Džejms Džojs proveo nekoliko meseci 1904/5, pišući svoje ’’Dablince’'. Grad na severnom Jadranu, izgrađen oko potpuno očuvanog ’’Rimskog amfiteatra’’ i ’’Avgustovog xrama’’, bio je prebivalište Sašinih prijatelja, članova grupe ’’Atomsko sklonište’’ i njihovog menadžera, poete Boška Obradovića. Tu su takođe živeli i njegovi boemski prijatelji, slikar Miša Obrenović i spisateljica Magda Obradović. Sve ovo činilo je izvanredan ambijent za Sašu da stvara punom parom. U samom garnizonu imao je veliki atelje u potkrovlju zgrade Vojne komande, u kome je bio veoma produktivan. Napravio je gotovo sedamdeset slika i brojne crteže za samo nekoliko meseci. Mnogi od tih radova, su kasnije izlagani u galerijama širom bivše Jugoslavije. I ypravo je kasarna u Puli bila mesto u kome je Saša upoznao svog prijatelja i mecenu Mišy Devića. Ubrzo nakon što se njihova Vojna služba završila Miša je angažovao Sašu da uradi kompletan dizajn za svoj novi kafe Time, a godinu dana kasnije bio je pokrovitelj njegove prve camostalne izložbe u galeriji Faulteta likovnih umetnosti, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.
Saša je diplomirao 1984. godine, a po završetku poslediplomskih studija 1986. dobio je zvanje - Magistar slikarstva.

Skandinavija

uredi

Godine 1985. Saša je išao y kratku studijsku posetu Švedskoj. To je uglavnom bio Stokholm, njegove galerije i Muzej moderne umetnosti.
Zatim godine 1987/88, on provodi nekoliko meseci u Danskoj, slikajući i proučavajući savremenu skandinavsku ymetnost (y Orhusu i Kopenhagenu) i učeći Danski jezik. Na poziv profesora Heninga Morka sa Univerziteta u Orhusu i koleginice slikarke En Dorte Nilsen, Saša je održao predavanje "Jugoslovenska moderna umetnost".
Godine 1989. Saša dobija stipendiju Norveške vlade za dalje ctručno usavršavanje i za detaljno izučavanje slikarskog opusa Edvarda Munka, koga on naziva "Moj dyxovni otac". Pripremajući se za put, Savić uči Norveški jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu u dva semestra. On to komentariše: "Razumevanje Munkovog maternjeg jezika i kulture, od suštinske je važnosti da bi se on u potpunosti razumeo i kao osoba i kao umetnik".
U januaru 1990. godine, Saša putuje u Norvešku da ostvari svoj san. On kaže: "Ministarstvo spoljnih poslova Norveške obezbedilo mi je smeštaj u svojim apartmanima i sve ostale pogodnosti, a Munkov muzej u Oslu, bio mi je "Meka". U gornjem muzejskom prostoru proučavao sam njegove slike, crteže i grafike, ali Muzejski depo bio je pravi raj za mene, kaže Savić. Vodeći poznavaoci Munkovog dela, kustosi Muzeja, g. Eggum i g. Turman-Moe, bili su mi mentori. Izlazili bi u susret gotovo svakoj mojoj želji da saznam što više i vidim čak i najintimniji Munkov crtež, ali verovatno najbolji uvid u Munkov život i rad dobio sam od američkog doktoranta Tine Jarboro sa Univerziteta u Čikagu, Odeljenja za istoriju umetnosti[13]". Dalje, Nacionalna galerija u Oslu bila je odličan izvor za komparativne studije Munkovih slika i dela njegovih savremenika.
Grad Bergen bilo je sledeće odredište sa svojom Rasmus Majer kolekcijom Munkovih slika. Caša je takođe sarađivao sa Sveinom Hristiansenom, direktorom Umetničkog udruženja Bergena (Bergens Kunstforeningen), na pripremi izložbi i njihovoj postavcii u glavnoj galeriji Udruženja. 3a vreme dok se nadahnjivao Munkom, Savić je imao specijalnu dozvolu da može da koristi prostor i sve sadržaje na Zapadnoj Umetničkoj Akademiji (Vestlandets kunstakademi) u Bergenu za svoje stvaralaštvo. On je imao tesnu saradnju sa gostujućim nastavnicima i školskim profesorima, a posebno sa direktorom, slikarem Mortenom Krogom.

Vizantija

uredi
 
Manastir Grabovac, skele postavljene za prvi živopis, 1988

1988, Saša i njegove kolege slikari Lazar Lečić, Goran Desančić i Miša Obrenović dobili su ponudu od Igumana manastira Grabovac[14] (u blizini Beograda) da oslikaju freskama unutrašnje zidove cele crkve. Živopis je urađen u vizantijskoj Fresko-ceko tehnici i trajao je tri pune godine. Manastir nije bio samo Sveto mesto, već jedinstvena clikarska škola i radionica, gde su mladi slikari razvijali svoju veštinu, likovni ukus, svoje teorijsko znanje i upoznavali monašku duhovnost. Arhimandrit Damaskin, bio im je duhovni otac, a profesor Todić, stručnjak za vizantijsku umetnost, prenosio im je bogata iskustva iz istorije struke.
U svom radu, Savić je u velikoj meri pod uticajem ruskog slikara Andreja Rubljova i njegovih ikona[15] i fresakama iz Zlatnog doba Vizantije, a nastalim u manastirima Srbije, Grčke, Rusije i Bliskog istoka.
Saša je kršten 1989., u 33. godini, u svom rodnom Zemunu, u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Đorđa. Kum je ponovo, dugogodišnji prijatelj, Miša Dević.

Rat

uredi

U januaru 1991. godine, Saša upoznaje koleginicu sa "Akademije", Iskru Bravo u njenom ateljeu u Beogradu i već u martu oni su bili u braku. U aprilu iste godine, Saše putuje u Bosnu da se pridruži svom timu koji je već bio započeo rad na novom poslu u Velikoj Obarskoj. Ali ubrzo zatim izbio je građanski rat u susednoj Hrvatskoj. Slikari su nastavili da rade na živopisu yprkos ratu koji je besneo na camo nekoliko kilimetara od crkve u kojoj su radili. Oni uspevaju da završe svoj posao do kraja septembra i ubrzo posle toga, Saša i Iskra odlaze y dobrovoljno izgnanstvo napuštajući zemlju. Oni su utovarili prtljag, knjige i slikarski materijal u Sašin Mercedes iz 1966. i započeli putovanje koje će trajati sve do 1997. Gradovi kroz Grčku brzo su se smenjivali. Uz nešto duže zadržavanje na Kritu i Rodosu, ukrcali su se na veliki brod da bi se konačno obreli u Izraelu, gde će živeti narednih 365 dana.

Sveta zemlja

uredi
 
Iskra i Saša y Jerusalimy, 1992

Saša i njegova supruga Iskra pristali su u izraelsku luku Haifa u novembru 1991. Posle kraćeg lutanja, ytočište su našli u ateljeu legendarnog slikara Avrama Omrija, koji je živeo i radio u Ša'ar Ha'amakim[16] kibucu u Galileji. 80togodišnji "cppcki" Jevrejin, poreklom iz Tuzle, bio je njihov Anđeo čuvar i usput ih uveo u tajne slikarsva i života, Slikarski pap dalje kreće u umetničku koloniju u Safed, jevrejsko cvetilište u planinama tik uz libansku granicu. Ljubaznošću predsednika Kolonije, imaju na raspolaganju studio da nesmetano rade na svojoj umetnosti.
Početkom 1992. godine, Iskra i Saša ctižu y Sveti grad Jerusalim. Tamo će upoznati Hilandarskog kaluđera, oca Grigorija, u manastiru Vadi Kelt i barda srpskog novinarsva, dopisnika Politike, Borivoja Erdeljana[17] i obojica će postati njihovi prisni prijatelji. Nihova harizma, ogromno iskustvo i širokogrudost biće veliko nadaxnyće mladim slikarima u njihovom pohodu kroz Svetu zemlju.
U februaru, Udruženje Jerusalemskih umetnika obezbeđuje im je tri meseca boravka u Centru za likovne umetnosti Hilai[18][19], u gornjoj Galileji. Saša i Iskra rade na svojim slikama ali imaju i bogatu saradnju sa tamošnjim umetnicima i decom u mešovitoj arapsko-jevrejskoj zajednici, radeći na njihovom likovnom obrazovanju. Na kraju svog boravka Savić je održao predavanje u Kulturnom centru Ma'alot na temu Tehnike u vizantijsoj umetnosti na Bliskom Istoku. Sredinom aprila, pap se seli u Kanu Galilejsku, mali grad u blizini Nazareta. Iguman grčkog manastira, otac TeoFilus[20], koji će kasnije postati patrijarh Jerusalimski, naručio je da mu Saša oslika nekoliko scena u pravoj Fresko tehnici u crkvi koja se nalazi na mestu prvog Hristovog čuda. Saša je uradio deset velikih kompozicija, uključujući i Svadbu u Kani, dok je njegova supruga pomagala oko pripreme kartona za fresake.

Kipar

uredi
 
Saša i Dasa, Cada na Kipru, 1998

Krajem 1992. godine, pap se seli na Kipar, ostrvo u istočnom Mediteranu. Saša je ubrzo angažovan od strane Mitropolita Pafoskog, g. Hrizostoma (potonjeg Apxiepickopa Kipra), da naslika veći broj ikona za crkvu Svetog Spiridona i za Sinod Svete Pafoske mitropolije[21]. Čuvena crkva Sv. Lazara U Larnaki, Centar za kulturnu baštinu Kipra u Nikoziji, crkva Sv. Dimitrija od Aliathona i crkva Svetog Kosme i Damijana y Pafosu, poručile su da im se oslikaju ikone različitih veličina. Uprkos rada za crkvu, Savić, je pozlatio na bolusu i oslikao više od dve stotine ikona, koje se sada nalaze u brojnim privatnim kolekcijama širom sveta.
Poslednjih 25 godina Saša živi na Kipru i u Srbiji i putujući po svetu. Njegove freske nalaze ce u mnogim crkvama, a na Kipru u sledećim: Panagija Terapeftrija[22], Sv Kosma i Damijan[23], Panagia Pantanasa, Sveti Dimitrije od Aliatona, Sveti Georgije na Moru, sve u Pafoskoj eparhiji.
Godine 1996, Patrijarh srpski g. Pavle[24] bio je u zvaničnoj poseti Kipru. Saša je bio posebno počastvovan da je mogao da bude u pratnji Patrijarha za sve vreme njegovog boravka i da sa njim provede mnoge časove u dugim razgovorima. "Razgovor sa njegovim Preosveštentvom bio mi je velika čast i posebna inspiracija, a njegove pouke u vezi ca Vizantijskom umetnošćy i životom bile su mi vrlo značajne", rekao je Savić.

Monagri Fondacija

uredi
 
Saša u Monagri Fondaciji na Kipru, 2002

Godine 1996., Savić upoznaje Ričarda Cejla, direktora Monagri fondacije[25] na Kipru i oni postaju bliski prijatelji. Fondacija je obezbeđivala rezidencije za umetnike iz celog sveta. Preko Cejla i njegove supruge Elison, Saša je upoznao većinu gostujućih umetnika lično, sarađujući sa njima na raznim zajedničkim projektima. Savić je inače bio poslednji Gostujući umetnik koji će raditi u Fondaciji, pre njenog zatvaranja 2003. godine (formalno 2007. godine). Kao vrhunski umetnički centar na Kipru, u svom punom jeku (1993 - 2003), Monagri Fondacija[26], njeni umetnici i njen duh, značajno cu uticali na Savića. Rezultat je bio stvaranje novog Praksisa, umetničke grupe sa jakim naglaskom na odnocy Prirode i umetnosti.

Cfera

uredi
 
Elizabet HOAK Diring i Saša Savić u DIA Fondaciji, Njujork, SAD, 1999

1998. godine, putem kiparskog izdavača knjiga Rut Kešišian, Saša je upoznao američku vajarku Elizabet HOAK Diring koja je bila na Kipru na Fulbrajt stipendiji. Oni su udružili snage sa kiparskim umetnicima Rinom Stefani i Suzan Vargas (iz Kolumbije) da bi formirali umetničku grupu. U junu te godine napravili su prvi zajednički projekat Cferu[27] y Nacionalnom parky Akamas[28] na Kipru. Kako je Glin Hjuz, poznati Velški slikar i likovni kritičar, napisao u Kiprckom nedeljniky ... "Praksis", je ponovo nastupio upravo zbog umetnosti i stopama Die Bruke, Blue Reiter i Kobra, svojom prirodnom reakcijom na otuđenje, amaterizam i primitivizam modernih društava[29]""... CNN, Holandska TV, Francuska TV[30], Kiparski RIK-1 i drugi mediji preneli su čitav događaj[31].

Mope@u mreži

uredi

Drugi zajednički poduhvat desio se u godini na prelazu u novi milenijum (2000). "Četiri umetnika majstorski su skrojila ogromnu mrežu u obliku trougla i razapeli je y maloj uvali u Akamasu, Nacionalnom parky na Kipry. Mope@u mreži zapravo je trouglasta mreža, postavljena gde mope sreće zemlju ...i paralelna je s linijom horizonta, gde se mope spaja sa nebom. Trougao upućuje na jedra, pibarske mreže i strukturnu stabilnost. Trougao je nada za stabilnu budućnost prirode. A u naslovu je konstatacija komunikacije među novim generacijama ljudi koji će biti odgovorni za očuvanje zemljišta, mora i neba. Mope@u mreži postavlja pitanja o budućnosti[32]".

Američka turneja

uredi

U 1999. godini, na poziv sa Koledža i Univerziteta Države Džordžija (Georgia College & State University[33]), Savić, je otišao u SAD[34] kao ymetnik u gostima. Zajedno sa gospođom Tinom Jarboro[35], profesorom istorije umetnosti i interdisciplinarnih studija na GS i SU, Saša je organizovao i izveo vizantijsku majstorsku radionicu. Tokom te posete Savić je, istraživao američku savremenu umetnost u Pitsburgu, Vašingtonu, Filadelfiji i Njujorku.

Anno Domini nostri

uredi
 
Saša i Tatjana, Ontr-LAK, Simpozijum Umetnost i Priroda, Lil, Francuska 2014

Poslednjih deset godina Saša je proveo sa Kiprskom slikarkom Jermenskog porekla, Tatjanom Ferahian[36]. Oni su putovali svetom postavljajući Tatianine instalacije na temu Priroda i Umetnost na mnogim svetski poznatim izložbama i simpozijumima: Četvrti Umetnički bijenale 2008. Peking, Kina; dpygi ŠINGL22j, Ancio i Netuno, Bijenale savremene umetnosti 2009. godine, Italija; VAN PROSTORA[37], Cimpozijum umetnost i priroda, 2010, Holandija; MALA SUVOZEMNA RIBA 2010, Sanat Liman, Istanbul, Turska; JATU, Geumgang Bijenale Umetnoct i Priroda 2012, Gongdžu, Južna Koreja; Peti Pekinški Umetnički Bijenale 2012, Kina; AI-PARK FONDACIJA 2013 Bijenale umetnost i životna sredina[38], Konektikat, SAD; ONTR-LAK, Simpozijum Umetnoct i priroda 2014, Lil, Francuska; ŠINGL22j, 2015 Bijenale savremene umetnosti, Anzio i Netuno[39], Italija. Od juna 2016 Saša živi u Njujorku. Na kaže: "Moj rani Novi Beograd i moj zreli NjUJORK, u svom duhu, imaju veoma mnogo sličnosti. Pratim svoju zvezdu ja koračam stazom najvećih srpskih umova Mihajla Pupina Idvorskog i Nikole Tesle, crpeći inspiraciju iz ogromne energije.ove kulturne prestonice sveta i njegovih Ljudi. Mislim da je Doslo vreme da se stavi Jagoda na tortu. "

Savić Tečno govori i piše na engleskom, engleskom i grčkom, ali takođe se može snaći i na nekoliko drugih jezika. Art-xayc filmovi su Sašina strast. On poseduje digitalnu zbirku od preko 1000 remek dela umetničkog filma.

Saša je učestvovao na brojnim grupnim izložbama sa svojim instalacijama, portretima i platnima: PERSPEKTIVE XII i Oktobarski salon 1984. u Beogradu, razne ULUS-a-ove izložbe, Izložbe Jugoslovenskog portreta u Tuzli, magistri '80tih, PRVI FESTIVAL LEPIH UMETNOSTI U Nikoziji, Razne E.KA.TE izložbe[40], Kiparskog Odeljenja likovnih umetnosti, UNUTRA I IZVAN[41] y Pafosu, Treći Milenijum u Nikoziji, ANTIRATNA Izlozba u Pafosu, FESTIVALI GRADSKA DUŠA[42] Tripoli park, Nikozija, ČINIJA ZA SALATU u Tampereu[43], Finska i Pafos, Kipar, UMETNOST PORICANjA[44] y Pafosu. Na je član ULUS-a, Udruženja likovnih umetnika Srbije, od 1985. godine i E.KA.TEa, Odeljenja likovnih umetnosti Kipra od 1995. godine.

Izbpani Padovi

uredi
  •  
    Sodžu efekat, JATOO Simpozijum 2012 u Južnoj Koreji
  •  
    Sv. Dimitrije od Aliatona u Kato Pafosu
  •  
    Sv. Dimitrije od Aliatona u Kato Pafosu
  •  
    Sv. Dimitrije od Aliatona u Kato Pafosu
  •  
    Duhovi, crkva St Kozme i Damjana, Pafos, Kipar 2006
  •  
    Bogorodica šira od nebesa, crkva St Kozme i Damjana, Pafos, Kipar 2006
  •  
    Milenium X Tsada, Kipar 1999 100k100cm metal, plastika, beton

Fotografija

uredi
  •  
    Njujork panorama, Kalvari Groblje (Kvins, Njujork) Saša M.Savić, 2013 Soni DSC-H10

Reference

uredi
  1. ^ IX beogradska gimnazija
  2. ^ Institut za strane jezike
  3. ^ "Edvard Munk" (film)
  4. ^ "Art of the Real: Edvard Munch by Peter Watkins"
  5. ^ Zvuk i slika. Perfektno montirani kadrovi
  6. ^ Maria Socratous-Kaouris, May 30, 2002,"In living colour", CYPRUS MAIL, Nicosia, CYPRUS
  7. ^ MEDIALA
  8. ^ "Profesor Sergije Jovanović"
  9. ^ Ta škola bila je pravi centar okupljanja talentovanog mladog sveta iz svih likovnih disciplina i arhitekture. Tu bi se upoznavali, kasnije studirali i sarađivali na zajedničkim projektima. Saša tu upoznaje mnogo svojih budućih kolega, ali će sa slikarima Goranom Deančićem i Mihailom Petkovićem ostati u dugogodišnjem prijateljstvu.
  10. ^ Fakultet likovnih umetnosti
  11. ^ Miodrag Rogić
  12. ^ Živojin Turinski
  13. ^ "Exhibition Strategies and Wartime Politics in the Art and Career of Edvard Munch, 1914-1921", [1][2]
  14. ^ Manastir Grabovac, Živopis
  15. ^ Kegham Garabedian, July, 2001,"What is an Icon", Express (THE PAPHOS PRESS), Paphos, CYPRUS
  16. ^ Yotam Benziman, December 20. 1991."Ljudi umiru, ali ne i Umetnost", Ha ERETZ (DOMOVINA), Jerusalim, IZRAEL
  17. ^ Borivoj Erdeljan, 12. april 1992, "Saša Savić slika freske", Umetnik iz Beograda u Svetoj zemlji, (The Artist from Belgrade in the Holy Land), POLITIKA, Beograd, SRBIJA, SR JUGOSLAVIJA
  18. ^ Tamy Ritov, March 13, 1992, "SKLONIŠTE"
  19. ^ "SKLONIŠTE"2, Ha GALIL (GALILEJA), Haifa, IZRAEL
  20. ^ Jerusalimski oganj, DANAS 4.MAJ 2016
  21. ^ Borivoj Erdeljan, 19. jul 1997,"Solunska pouka ikonopiscima"Slikarska hodočašća Saše Savića, (Sasa Savic's Αrt pilgrimage), POLITIKA, Beograd, SRBIJA, JUGOSLAVIJA
  22. ^ Stephan Spies-Gordes, Sept.29 - Oct.5 2000,"The artist fulfils a pious man's dream"[3], The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  23. ^ Jill Campbell Mackay, Jan.31 - Feb.4 2006,"The Writing on the Wall"(24 hours with Sasa Savic), Sunday Mail SEVEN, Nicosia, CYPRUS
  24. ^ Srđan Đile Marković, Sub.22. - Ned.23. april 2006,"Freske, čitanke za narod" ("Frescos, Pictorial Alphabet for the People"), Beogradski slikar Saša Savić, freskopisac u Jerusalimu, na Kipru, u Grčkoj, (The artist Sasa Savic, Begrade native, on a fresco mission in Jerusalem, Cyprus, Greece), GLAS (VOICE), Beograd, SRBIJA I CRNA GORA
  25. ^ The Monagri Foundation
  26. ^ Maria Socratous-Kaouris, May 30, 2002,"In living colour"[4], CYPRUS MAIL, Nicosia, CYPRUS
  27. ^ June 17. 1998, "Ολοκληρώθηκε η "Σφαίρα" ("The Sphere" has been done"), FILELEFTHEROS, Nicosia, CYPRUS
  28. ^ June 6-12, 1998,"Πράξη Σφαίρα στον Ακάμα" (Praxsis' Sphere in Akamas), Η ΦΩΝΗ ΤΙΣ ΠΆΦΟΥ (THE VOICE OF PAPHOS), CYPRUS
  29. ^ Glyn Hughes, June 19-25, 1998,"Sphere on beach", The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  30. ^ Glyn Hughes, July 3-9, 1998, "Sphere of trash", July 3-9, 1998, The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  31. ^ "Is This a Load of Rubbish?", June 17. 1998, CYPRUS MAIL, Nicosia, CYPRUS
  32. ^ Glyn Hughes, June 30 - July 6, 2000,"Sea@net in Akamas", The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  33. ^ Jennifer Fowler, November 18, 1999,"Simplicity, beauty and spirituality"Iconographer shares his craft with art students, UNION-RECORDER, Milledgeville, GEORGIA, USA
  34. ^ Glyn Hughes, Mar.31 - Apr.6, 2000,"Sasa Savic goes to USA letting the light shine in"[5], The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  35. ^ Bessie R. Tina Yarborough, Initiated & organized an icon painting workshop on campus with Sasa Savic, 1999
  36. ^ Tatiana Ferahian
  37. ^ Symposium "Out of Space", Wettlands "De Rottige Meente", Netherlands
  38. ^ I-Park, 2013 Environmental Art Biennale
  39. ^ "Shingle22j", Edizione 2015
  40. ^ "Παφιτες Καλλιτεχνες"
  41. ^ "Within-Without"
  42. ^ Pantheon Urban Soul Festival 4.0, 2. ART SCENE
  43. ^ "Salad Bowl" Brochure
  44. ^ "Art of Denial", curated by Tatiana Ferahian

Spoljašnje veze

uredi
 
Eccesale/pesak na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikicitat ima citate vezane za članak Eccesale/pesak.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Eccesale/песак&oldid=23345796”