Korisnik:Golija/Slabosti volje i sklonosti koje iz njih proističu
|
Ovaj članak ili jedan njegov deo kandidat je za premeštanje na Viki izvore. Ukoliko ovaj članak može biti izmenjen u enciklopedijski članak, molimo vas uradite to i obrišite ovu poruku. |
Njihovo poreklo i različito izražavanje uredi
1. Pošto smo ukazali da se normalni put duševne delatnosti sastoji u svesnom i slobodnom radu, mi smo u prethodnoj glavi ukazali i na dve vrste skretanja, otstupanja od toga kormalnog puta. Skretanja prve vrste mi smo nazvali s l a b o s t i m a volje upravo zbog toga što ova skretanja dolaze od slabosti volje; skretanja druge vrste nazvali smo zabludama volje jer ona proizilaze od pogrešnog izbora cilja koji ipak može biti tražen nekad s neobičnom snagom volje. Za analizu slabosti volje mi imamo i sada već sve potrebne čmnjenice ali analiza z a b l u d a volje zahteva prethodno razmatranje ciljeva ljudskog života, što je u najtešnjoj vezi s osobenostima ljudske duše. Pravim ciljem treba smatrati onaj cilj koji najviše odgovara duši čovekovoj, i zato mi možemo tražiti taj cilj samo onda kad izučimo njegove duševne osobenosti.
2. Sve slabosti volje proističu u objektivnom smislu iz jednog izvora: iz antinomije u samom pojmu delatnosti, na koju smo napred ukazivali. Svaka delatnost sastoji se u savlađivanju prepreka. Čovek po svojoj prirodi teži ka delatnosti i okreće leđa preprekama. Na savlađivanje prepreka mogu ga potsticati samo dva motiva: ili jaka želja (jaka volja u smislu želje) da postigne ovaj ili onaj cilj, ili tuga koja se rađa u duši pri otsustvu delatnosti. Otuda je razumljivo da, ako čovek nema nikakvih jakih određenih želja, onda, potstican čamotinjom nerada, on se trudi da ma čim, ali po mogućnosti s a što manje truda, utoli tu glad duše. Na taj način, kod čoveka se javlja težnja ka što lakšoj delatnosti, koja se izražava - ili neposredno u takozvanoj l e n o s t i ili dobija razne forme težnje ka privikavanju, ka podražavanju, ka razonodama i novinama.