Korisnik:H0s1g4k1/pesak

Deep Web

Uvod

Brz tehnološki razvoj, razmena velike količine podataka kao i sve veća upotreba Interneta i društvenih mreža svakog dana smanjuju mogućnosti zaštite privatnosti. Način rada savremenih pretraživača je takav da registruju i pamte svaku aktivnost internet korisnika. U cilju zaštite privatnosti razvio se deo Interneta pod nazivom Deep Web koji komercijalni pretraživači ne mogu da indeksiraju. Pored prednosti koje ovakav način rada donosi korisnicima, nemogućnost indeksiranja i praćenja aktivnosti korisnika u Deep Web-u otvorili su prostor za njegovo korišćenje u cilju bavljenja ilegalnim aktivnostima. Ovakav deo Interneta poznat po stranicama koje nude različit skup ilegalnih aktivnosti poznat je pod imenom Dark Net.

Struktura Deep Web-a

Možemo se složiti da je Internet jedno ogromno mesto na kome se može naći ogroman broj informacija. Ono što je još zanimljivije da ta količina podataka koju pokušavamo da zamislimo u našim glava je samo jedan mali deo onoga što se na Internetu nalazi.

S obzirom na dostupnost sadržaja, veb možemo podeliti na dva dela:

Površinski (Surface Web) i duboki (Deep Web). Površinski veb je pojam koji označava sadržaj na vebu koji je lako pretraživ putem konvencijalnih veb pretraživača, kao što su Google, Yahoo!, Bing i sl. Konvencijalni veb pretraživači stvaraju svoje indekse pomoću robota (tzv. pauka) koji pretražuju veb u potrazi za novim informacijama. Ti roboti putuju od jedne do druge veb stranice uz pomoć veza između tih stranica. Oni pritom indeksiraju sadržaj svake veb stranice na koju naiđu.

Može se primeti da stranica do koje ne vodi nijedan link neće biti „vidljiva“ pretraživaču. Ovo je samo jedan od primera kako stranica može postati deo Deepnet-a. Uopšteno govoreći sadržaj koji se nalazi u Deepnet-u je:

• Dinamički sadržaj: dinamičke stranice, koje tehnički „ne postoje“ sve dok korisnik ne izvrši neki upit. U ovu kategoriju bi se mogle svrstati i same stranice sa rezultatima pretrage koje nastaju kada korisnik zada upit Google pretraživaču.

• Nepovezan sadržaj: stranice koje nisu povezane sa drugim stranicama

• Privatni veb: sajtovi koji traže registraciju ili prijavljivanje korisnika da bi mogao da pristupi sajtu. U ovu kategoriju spadaju i socijalne mreže, Vaš e-mail, sajtovi koji blokiraju pristup pretraživačima i zabranjuju njihovo indeksiranje, privatni video snimci na YouTube-u koje mogu pregledati samo oni kojima je prisleđen link

Michael K. Bergman je korišćenje konvencionalnih pretraživača uporedio sa povlačenjem mreže po površini mora. Premda će se puno toga uhvatiti u toj mreži, puno veća količina informacija je u dubljoj vodi i zbog toga nije uhvaćena. Anand Rajaraman je to slikovito opisao izjavom da je ono što nam nude konvencionalni veb pretraživači samo vrh ledene sante.

• 
  Shematski prikaz Deep Web-a

Veliki deo Deep Web-a čine podaci koji su za nas, obične korisnike, nebitni. To su baze podataka velikih firmi, zatvorene mreže raznih preduzeća, akademskih ustanova i sl. Statistički podaci koji se tiču Deepnet-a, koji se mogu trenutno naći na Internetu, su prilično zastareli. Poslednje iscrpno istraživanje koje je rađeno u vezi veličine Deepnet-a rađeno je 2001. godine od strane BrightPlanet-a. Više informacija možete naći na adresi www.brightplanet.com. Istraživanjem je tada utvrđeno: • Količina javnih informacija dostupne na Deepnet-u su 400-500 puta veće nego na često definisanom WWW • Deepnet sadrži oko 7,500 terabajta (1 TB = 1024 GB) informacija u poređenju sa 19 terabajta informacija dostupnih na površini • Preko 200,000 Deepnet sajtova postoje (u to vreme) Deepnet sadrži preko 550 milijardi zasebnih dokumenata u poređenju sa jednom milijardom na površini.

Dark Net

Mračni veb je deo interneta za koji nam je potreban poseban softver kako bismo mu pristupili. Jednom kad uđemo u mračni veb, veb-stranicama i ostalim uslugama možemo pristupiti pomoću pregledača baš kao i na normalnom vebu.

Međutim neke stranice su efikasno skrivene i ne možemo im pristupiti pomoću pretraživača, već samo ako znamo IP adresu stranice. Takođe, u ovom digitalnom prostoru razvijaju se posebna tržišta - „ Tržišta mračne mreže ”, koja se uglavnom bave ilegalnom aktivnošću, drogama i oružjem te se posluje kripto valutom Bitcoin.

Čak postoji „ Tržisšte atentata“, gde korisnici mogu da plate za atentat. Mračni veb gotovo je u potpunosti anoniman i zbog toga ga biraju grupe koje žele da ostanu skrivene od vlada i agencija koje sprovode zakon. S druge strane postoje „ zviždači“, doušnici koji koriste mračni veb kako bi komunicirali sa novinarima, no najčešće ga koriste pedofilske grupe, teroristi i kriminalci kako bi njihove aktivnosti ostale sakrivene.

Pristupanje Dark Net-u

Dark Net-u najčešće se pristupa korišćenjem Tor pregledača. Korišćenje Tora čini mnogo teže određivanje putanje do korisnika koristeći Internet aktivnosti korisnika. Ovo uključuje posetu Internet stranicama, postove na mreži, instant poruke i ostale vidove komunikacije. Tor je namenjen za zaštitu privatnih podataka korisnika, kao i njihove slobode i mogućnosti da sprovodi poverljivu komunikaciju držeći njihove Internet aktivnosti izvan mogućnosti da budu praćene i baš zbog ovih karakteristika idealan je za razvoj ilegalnih radnji na Deep Web-u, odnosno na njegovom najmračnijem delu zvanom Dark Net.

Šta se sve može pronaći na Dark Net-u

Samo delimičan pogled na Hidden Wiki, glavni spisak mračnih veb stranica, otkriva da je većina stranica na spisku povezana sa ilegalnim aktivnostima. Neke od tih stranica su prevare i nije jasno koliko je jednostavno kupiti oružje, lažna dokumenta za putovanje ili unajmiti hakere sa ispisanih stranica. Verovatno postoje stranice na mračnom vebu gde su ove stvari moguće. Ponude na Darknet-u :

• Atentati:

Za ubistvo običnog čoveka ubice traže oko 22000$. Ako je reč o vašem poslovnom partneru cena može dostići 220000$. Na vama je samo da pošaljete osnovne podatke, uplatite novac i čekate. Srećom, nisu poznati primeri da li to funkcioniše u stvarnom svetu.

• Hakovanje:

Moguće je kupiti lekcije iz hakovanja. Za jednu lekciju hakeri traže 20$. Za 90$ nudi se hakovanje bilo kog Gmail naloga na svetu. Hakovanje naloga na Facebook-u košta 19$. Kupac dobije program sa kojim to radi sam, stoga je zakonski odgovoran.

• Falsifikovani novac:

Dostupne su praktično sve valute koje se isplati falsifikovati. Kvalitet i količine variraju, primera radi- za 600 pravih američkih dolara dobićete 2500 falsifikovanih, s obećanjem kako mogu proći standardne provere, uključujući i onu sa ultraljubičastim svetlom.

• Falsifikovane isprave:

Pasoši, vozačke dozvole, državljanstva, lične karte, diplome, imigracijski dokumenti, pa čak i diplomatske kartice - sve je to dostupno na ileglanim tržištima kao što je Onion Identity Services. Američka vozačka dozvola košta 200$, pasoš SAD-a ili Velike Britanije možete dobiti za nekoliko hiljada dolara.

• Oružje, municija i eksploziv:

Na raspolaganju je sve i svašta, od pištolja do eksploziva C4. Isporučuju ih posebno zapakovane, tako da mogu proći rengensku kontrolu ili skrivene u igračkama, instrumentima i električnim uređajima.

• Hakerski napad na servere neke kompanije (DDoS) je najskuplji u ponudi. Košta oko 2300$.