Korisnik:IvanaHoler123/pesak

Migracije životinja

Migracije predstavljaju pomeranje životinja tokom dana i noći ili sezone u potrazi za hranom, vodom, partnerom, povoljnijim staništem za život i ostavljanje potomstva.

Red Salmon

Migracija lososa

Oncorhznchus nerka

Losos pripada porodici pastrmki latinski Salmonidae. Oni napuštaju okeane i odlaze u reke da polažu jaja. Zajedno putuju hiljadama kilometara uzvodno. Kučine (vrste ajkula) se skupljaju na ušću reka jer znaju kada lososi putuju. Čak i na ušću reka losos mora da pazi na grabljivice poput: morskih lavova, orki, grizlija, kuna zlatica, rečnih vidri, crnih medveda, galebova, beloglavih orlova, vukova. Mogu da prežive prelazak iz slane morske vode u slatku rečnu vodu bez problema, dok većina bića to ne može. Lososi imaju odlično čulo mirisa, kada stignu do reke počinju da njuše svoj put do kuće odnosno reke, jezera ili potočića u kojima su rođeni. Nailaze na dosta prepreka tokom svog teškog puta. Veoma su snažne ribe. Lososi su jako bitni za rečni ekosistem. Ako lososi ne mogu da pređu prepreke, ne mogu da polože jaja, što znači da može doći do izumiranja vrste. Losos može preći od 30 do 50 kilometara dnevno. Pacifički lososi menjaju boju pre mrešćenja. Samo jedan od hiljadu lososa završi ovo putovanje živo, a kada stignu prave posteljicu svojim repnim perajem. To je put dužine oko 690 kilometara. Čak i oni lososi koji završe ovaj put i polože jaja nažalost umiru. Zato što je to deo životnog ciklusa. Sledeća generacija lososa putuje odakle je rođena do mora.

Turtle Caretta caretta

Migracija morskih kornjača

Chelonia mydas

Morske kornjače migriraju već poslednjih 150 miliona godina. Najčešća vrsta u Sredozemnom i Jadranskom moru je Glavata kornjača (lat. Caretta caretta).Iako su kornjače hladnokrvne, svoju telesnu temperaturu regulišu kontrolisanjem krvi kroz kožu i peraja. Ženke morskih kornjača koriste zadnja peraja i za kopanje rupa ( posteljica) u kojima polažu jaja. Potrebno im je čak 30 godina za taj proces. Morske kornjače imaju usta nalik na kljun i snažno čulo mirisa. Imaju toliko dobro čulo mirisa, koje ne samo da im pomaže u pronalaženju hrane već i plažu na kojoj su rođene. Jaja kornjače imaju veoma slabu ljusku i ne smeju se pomerati. Zato što čak i najmanje pomeranje može dovesti do pucanja njihove ljuske. Nakon što se izlegnu kornjače sa svojih plaža ulaze u vodu i nailaze na morske struje koje ih vode do Jadranskog/Sredozemnog mora. Čak i ako dođu do morske struje njihovim opasnostima nema kraja. Najveća pretnja morskim kornjačama je interakcija sa ljudima. Zato što one nailaze na ribarske brodove i tako se zakače i udave u ribarskim mrežama. U toku migriranja do Jadranskog mora se ukupno ulovi preko 5.000 morskih kornjača u ribarske mreže. Ukoliko i izbegnu ribarske brodove nailaze na još mnogo prepreka kao što su: smeće, lov, ubijanje kornjača zbog glavnog sastojka za supu od kornjače, oklopom se međunarodno uspešno trguje. Morske kornjače su poznate kao jedna od najugroženijih vrsta na svetu. Najugroženije vrste su: Lepidochelys kempii, Eretmochelys impricata, Chelonia mydas, Caretta caretta, Dermochelys coriacea, Lepidochelys olivacea.

Migracije roda

White Stork

Stork

Rode su najpoznatije ptice selice. U svojim migracijama pređu i do 12 000 kilometara u jednom smeru. Smatra se da se sele, zbog dolaska zime i nedostataka hrane, gubitka staništa koja su uz vodu, ali i zbog kraćih dana tokom zime. Rode se u velikim jatima sele na jug svake godine na jesen. Da bi prešle velike udaljenosti one jedre kroz nevidljive tople vazdušne struje. Jato roda uglavnom leti u obliku latiničnog slova V, zato što prva roda probija vazduh i tako smanjuje otpor za ostale, koje tako manje mašu krilima i tako čuvaju energiju. Staništa roda su uz močvare, poplavljene livade i vlažne šume. Mada rode žive i na drveću i krovovima kuća. Rode stalno nadograđuju svoja gnezda tako da jedno gnezdo može biti teško čak i jednu tonu. U gnezdu ženka polaže od tri do pet jaja, ha kojima zajedno sedi sa mužjakom oko mesec dana. Kasnije takođe oba roditelja vode brigu osvojim mladima koji još dva meseca neće napustiti gnezdo. Kada roda stoji u gnezdu sa raširenim krilima ona štiti svoje mlade od jarkog sunca. Rode izbegavaju leteti nad velikim morskim površinama, obzirom da se tamo ne stvaraju tople zračne struje koje im uveliko olakšavaju let. Tople zračne struje ih podižu, uz pomoć njih lebde i polako se spuštaju do sledećeg odredišta.

Reference

https://www.plavi-svijet.org/zastita/vrste/morske-kornjace/