Korisnik:Jelena S02/pesak

Tongli (kin:同里; pin:Tónglǐ) (dijalekat vu: dongli-alanghang) je drevni grad na južnoj obali reke Jangce sa istorijom dužom od hiljdu godina. Nalazi se u okrugu Vuđijang u gradu Sučodžou u provinciji Điangsu (opštinski okrug Sudžou). Ministarstvo građevinarstva Narodne Republike Kine (kin: 中华人民共和国; pin: Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó) i Državna uprava za kulturnu baštinu (kin:国家文物局; pin: Guójiā wénwù jú) su 8. oktobra 2003. godine objavili listu deset gradova od kulturno-istorijskog značaja na kojoj se našao i ovaj grad. Tongli se zajedno sa Džoudžangom i Ludžijem svrstava u tri drevna grada koja leže na obalama donjeg toka reke Jangce. Ova tri grada takođe su uvrštena na Uneskovu listu svetske baštine.

Tongli spada među sto najboljih gradova u Kini u 2019. godini.

Tongli
grad
Tongli, drevni grad na južnoj obali reke Jangce
koordinate：31°09′04″N 120°43′05″E坐标：31°09′04″N 120°43′05″E
Država	Narodna Republika Kina
Upravni okrug	Vuđijang
Broj sela na nivou opštine	5 opština 12 sela
Vremenska zona	Pekinško vreme（UTC+8）
Poštanski broj	32 05 09 111
Pozivni broj	+86 (0)512

Znamenitosti

Vrt Tuisi (kin: 退思园; pin: Tuìsī yuán) je jedan od najpoznatijih vrtova u južnom toku reke Jangce i uvršten je na listu svetske baštine(engl. World Heritage Site — dosl. „mesto/lokalitet svetske baštine“) 1997. godine.

Galerija

• 
  Sokak u Tongliju
• 
  Čajdžinica na obali reke
• 
  Performans ribara
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Znamenite ličnosti Tonglija

• Đi Čeng (kin: 计成; pin: Jì Chéng) poznat kao Vu Fou, nosio je titulu Taožena. Đi Čeng bio je baštovan za vreme dinastije Ming.
• Čen Ćubing (kin:陈去病; pin:Chén Qùbìng; 1874－1933), poznat pod imenom Pei Žen i nadimkom Čao Nan bio je prvi čovek paviljona Čui Hong poreklom iz Vuđijanga. Bio je pesnik modernizma, kao i jedan od osnivača Južnjačkog društva (kin: 南社; pin: Nán shè). U svojim mlađim godinama, prateći doktora Sun Jat Sena (kin:孫中山; pin:Sūnzhōngshān), svim svojim snagama zalagao se za širenje Sinhajske revolucije (kin:辛亥革命; pin: Xīnhài gémìng). Dao je značajan doprinos Sinhajskoj revoluciji u kojoj je zbačena dinastija Ćing, kao i borbi protiv Juen Šikaievog Pokreta za zaštitu Ustava. Većina njegovih pesama napisana je melanholičnim i tragičkim stilom i zražavaju njegovu snažnu ljubav prema domovini. U starijim godinama radio je kao profesor na Jugoistočnom univerzitetu (kin:东南大学; Dōngnán dàxué), direktor Muzeja revolucije, i kao direktor Univerziteta za očuvanje antikviteta provincije Đangsu. Umro je usled bolesti 10.oktobra 1933. godine u svom rodnom gradu Tongliju. U novembru 1935. godine, nakon 36 godina od osnivanja Južnjačkog društva, Liju Jaci je sa ostalim članovima društva organizovao premeštanje njegovog kovčega u podnožje Tigrovog brda, mesto nastanka Južnjačkog društva, gde je održana javna komemoracija.
• Đinsong Cen （kin: 金松岑; pin: Jīnsōng Cén 1874－1947）, čije je pravo ime bilo Mao Đi, takođe poznat i kao Tijen He, Tijen Ju, Hao Džuang Jou, He Vang, koristio je pseudonime: Tijenfanglog gospodar, Ljubitelj slobode, Đinji, Kirin. U mladosti, Đinsong Cen je bio entuzijastičan u pogledu zalaganja za Buržoasku revoluciju. Godine 1896, u Tongliju je osnovao „Samostalno učenjačko društvo“, „Društvo za prenošenje znanja fizike, hemije i muzike“, u cilju širenja savremenog obrazovanja. Kasnije je zajedno sa Čen Ćubingom osnovao „Osvetničko društvo“ u pokušaju da osveti svoju zemlju. Akademija Tong Čuan osnovana je 1902. godine, a sledeće godine na poziv Cai Juenpeija, Đin Song odlazi u Šangaj kako bi učestvovao u „Kineskoj obrazovnoj asocijaciji" i osnovao Komunističku partiju Tonglija. Finansirao je izdavanje Cou Žungovog dela „Revolucionarna armija“ (kin: 革命军; pin:Gémìng jūn) u cilju promovisanja Sun Jat Senovih revolucionarnih aktivnosti. Nakon Sinhajske revolucije izabran je za člana saveta provincije Đijangsu. Kako bi izbegao uplitanje sa izdajnicima Kine, nakon izbijanja Drugog kinesko-japanskog rata (kin: 中国抗日战争; pin: Zhōngguó kàngrì zhànzhēng), Đin Songcen posvetio se obrazovanju, pisanju poezije i akademskim istraživanjima. Bio je poznat kao znalac klasične kineske kulture, istorije, jezika i filozofije. Zajedno sa Čen Ćubingom i Liju Jazijem smatra se jednim od tri heroja Vuđijanga u vreme kasne dinastije Ćing (kin:清朝; pin: Qīngcháo) i rane Narodne republike Kine. Jedno od njegovih najpoznatijih dela je „Cveće u moru zla“. Đin Songcen imao je mnoštvo učenika: Liju Jazi, Pan Guangdan, Fei Sijaotong, Vang Šaoao, Vang Peiddženg, Fan Jenćiao i druge. Ji Songcenova nekadašnja kuća sada je poslovni priostor koji služi u obrazovne svrhe. Izgrađena je 13. godine Narodne republike Kine i sada je jedinica za kontrolu kulturnih relikvija na nivou grada.
• Je Jin (kin:叶茵;pin: Yè Yīn ) bio je poznati pesnik iz dinastije Sung (kin: 宋朝; pin: Sòngcháo). Ostvario je uspeh u poeziji i u prozi. Pisao je jasnim, čistim stilom. Njegova najpoznatija dela su „Sun Šitang pesme “  u pet tomova, „Lice congšu“, kao i „Fu li đi“. Drevni most u Tong Liju, pod imenom Si Ben, izgrađen je o Je Jinovom trošku.
• Čen Vangdao （kin: 陈王道; pin: Chén Wángdào; 1526-1576）uspešno je položio činovnički ispit u 44. godini vladavine Đija Đinga（1565.）. Bio je okružni sudija Nanđinga. Smatra se da je legenda „Biserna kula“(kin: 珍珠塔; pin: Zhēnzhū tǎ) priča o udaji ćerke Čen Vangdaoa.
• Džu Helingova（kin: 朱鹤龄; pin: Zhūhèlíng; 1601－1683) poznata dela su: „Zbirka pesama Juan“ , „Sabrana dela Sonlinga“, „Zbirka Du Gongbu“, „Sabrana dela Han Šana“, „Sabrana dela Perioda proleća i jeseni“. Takođe postoje njegovi komentari konfucijanskih klasika kao i istraživanja na temu neokonfucijanaizma pod nazivom „Ji Guang Ji Ljue“. Iz njegovih proučavanja sinologije i neokonfucijanizma nastalo je delo pod nazivom „Šangšu Pi Čuan“. Džu Heling takođe je napisao "Knjigu peama" zajedno sa Čen Ćijuenom.
• Lu Hui (kin:陆恢; pin: Lù Huī; 1851－1920) (Lien Fu(廉夫)), živeo je u doba dinastije Ćing, bio je značajna ličnost slikarske škole Vumen (kin:吴门画派; pin: Wú mén huà pài). U svojoj mladosti učio je kaligrafiju od Jen Čeng Dea, Žen Licana, Tao Kuija i drugih. Iskoristio je svoj talenat i specijalizovao se za kaligrafiju u stilu hanskih spisa i na taj način razvio svoj lični stil u kaligrafiji. Takođe je bio dobar u slikanju pejzaža, ljudskih figura, cveća i ptica, kao i voća. Neko vreme učio je od Liju Deliua, a u svojim srednjim godinama živeo u Sudžou gde je naslikao seriju od osam slika pod nazivom „Ogranak reke na planini Heng Šan“, koja se smatra njegovim remek-delom. Osnovao je slikarski atelje zajedno sa Vu Čangšuom, Ni Tijenom, Vu Dačengom, Vang Tongjuom, Gu Linšijem i drugima. Potpuno se posvetio svom poslu i postao poznati slikar Đijangnana u kasnoj dinastiji Ming (kin: 明朝; pin: Ming Cháo) i ranoj dinastiji Ćing.
• Đin Guobao （kin:金国宝; pin:Jīn Guóbǎo; 1894－1963）bio je poznati kineski ekonomista i jedan od osnivača moderne statistike u Kini. Bio je jedan od najranijih prevodilaca Lenjinovih dela kao što su: „Okviri statistike“, „Ekonomski problemi u Kini “, „Industrijski princip statistike“ itd. Đin Guobao bio je profesor na Univerzitetu Fudan, Univerzitetu Jinan i Ekonomskom institutu Šangajske akademije društvenih nauka. Bio je član Šangajske opštinske narodne političke konsultativne konferencije i član Šangajskog opštinskog komiteta društva Jusan.
• Fei Gong（kin: 费巩; pin: Fèi Gǒng 1905－1945), posvetio je čitav svoj život pisanju. Njegova najpoznatija dela su: „Sistem ispita za britansku državnu službu“, „Britanska politička organizacija“, „Uporedni ustav“ itd. Bio je prvi koji je došao na ideju da se uvede pozicija „sluga narodu“, a pored toga, „Uporedni ustav“ je uvršten u „Knjigu svetskog prava“.
• Jen Baoli （kin:严宝礼; pin: Yánbǎolǐ 1900－1960), poznat kao Ven Dan, pod nadimkom Bao Li, bio je predstavnik Šangajskog narodnog kongresa. Bio je član Kineskog udruženja za promovisanje demokratije(kin: 中国民主促进会; pin: Zhōngguó mínzhǔ cùjìn huì) , kao i osnivač lista „Ven Huibao“(kin: 文汇报; pin: Wénhuìbào). Početkom tridesetih godina osnovao je „Šangajsku kompaniju za reklamiranje“. List „Ven Huibao“ prvi put je objavljen u Šangaju 25.januara 1938. godine. List je imao svoje uspone i padove, međutim ispunio je narod novim idejama. Jasan stav lista o pružanju otpora Japanu i spašavanju nacije, svaki Kinez sa osećajem za pravdu i patriotizmom u sebi, dočekao je sa dobrodošlicom. Nakon pobede u Antijapanskom ratu, uz podršku Komunističke partije Kine (kin: 中国共产党; pin: Zhōngguó gòngchǎndǎng) i progresivnih demokrata, jasno se uzdigao protiv građanskog rata i diktature u borbi za demokratiju. Sa svojim stavovima borbe za demokratiju, izuzetnim sadržajem i živahnom naslovnom stranom, bio je suprotnost Kineskoj nacionalnoj partiji i dobio veliki značaj za progresivno javno mnjenje. Bivša rezidencija Jen Baolija nalazi se u vili Huancui poznatoj kao „Vrt porodice Jen“.
• Vang Šaoao （kin: 王绍鏊; pin: Wángshào'ào; 1888－1970），takođe poznat kao Ćue Čen i Ke Čen, bio je zamenik ministra finansija Vladinog saveta za poslove Centralne narodne vlade, zamenik Nacionalnog narodnog kongresa, zamenik direktora Odbora za budžet Nacionalnog narodnog kongresa, član Nacionalnog komiteta Kineske narodne političke konsultativne konferencije, direktor Kineskog udruženja za promociju demokratije, član Demokratske nacionalne građevinske asocijacije Kine i poznati društveni aktivista. Vang Šaoao 1908. godine odlazi u Japan na studije i vraća se u Kinu nakon diplomiranja 1911. godine. Nakon izbijanja Sinhajske revolucije 1911. godine zajedno sa Džang Taijenom i drugima osniva Federaciju Narodne republike Kine, koja je kasnije preimenovana u Ujedinjenu stranku. Godine 1913. izabran je za člana Predstavničkog doma. Bio je uhapšhen 1923. godine, nakon što je odbio podmićivanje Cao Kuna. U junu 1936. godine bio je uhapšen zbog podsticanja trupa Jan Sišana i Feng Juksijanga da se odupru Japanu. Oslobođen je nakon izbijanja Antijapanskog rata 1937. godine.
• Fan Jenćiao （kin: 范烟桥; Fànyānqiáo; 1894－1967) bio je poznat i pod imenima; Ailien, Jong, Vei Šao, Jen Ćiao, Han Liangšeng, Čiji, Van Nijenćiao, Čoučeng Sijake. Bio je čuveni pisac i član Južnjačkog društva. Dosta je stvarao tokom svog života i bio je uspešan na polju : romana, filma, poezije, eseja, pripovedanja, kaligrafije. Fan Jenćiao bio je osnivač „Vuđijang novina“, napisao je scenario za film „Heroji haotičnog vremena“, „Priča iz zapadne odaje“, „Porodica Ćinhuai“, „Tri osmeha“ itd. Fan Jenćiaova bivša rezidencija je Fanđijadai u Tongliju.

Kineski muzej kulture seksualnosti

Osnivač Kineskog muzeja kulture seksualnosti (kin:中华性文化博物馆; pin:Zhōnghuá xìng wénhuà bówùguǎn) je Liju Dalin. Muzej se nalazi u blizini vrta Tuisi.