Википедија

Korisnik:Luka815/pesak

Venivar Buš
Lični podaci
Datum rođenja11. mart 1890.
Mesto rođenjaEveret, Masačusets, SAD
Datum smrti28. jun 1974.
Mesto smrtiBelmont, Masačusets, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Tafts
Masačusetski tehnološki institut
Naučni rad
PoljeElektrotehnika
InstitucijaUniverzitet Tafts

Masačusetski tehnološki institut

Institut Karnegi
UčeniciKlod Šenon
Poznat poDiferencijalni analizator
Memeks
Predsedavajući Nacionalnog odbora za istraživanja u oblasti odbrane
Na dužnosti
27. jun 1940. — 28. jun 1941.
Direktor Kancelarije za naučna istraživanja i razvoj
Na dužnosti
28. jun 1941. — 31. decembar 1947.

Venivar Buš (engl. Vannevar Bush; Everet, Masačusets, 11. mart 1890 — Belmont, Masačusets, 28. jun 1974) bio je američki inženjer, pronalazač i administrator koji je za vreme Drugog svetskog rata bio na čelu Kancelarije za naučna istraživanja i razvoj (engl. Office of Scientific Research and Development, OSRD) preko koje su se obavljala skoro sva istraživanja vezana za ratne aktivnosti.

Buš je poznat i po svom radu na polju analognog računarstva. Razvio je diferencijalni analizator, mašinu koja je mogla da rešava diferencijalne jednačine šestog reda.[1][2]

Njegov esej As We May Think iz 1945. se smatra vizionarskim i inspirisao je brojne naučnike iz oblasti računarstva.[3][4] U njemu, Buš je opisao koncept memeksa, mašine koja bi omogućavala organizovanje informacija po principu sličnom hipertekstu.[5]

Zaslužan je za osnivanje Nacionalne naučne fondacije (engl. National Science Foundation, NSF).[6]

Mladost i obrazovanje uredi

Venivar Buš je rođen 11. marta 1890. godine u Everetu, Masačusets. Njegov otac bio je Ričard Peri Buš, lokalni pastor, a majka Ema Linvud. Imao je dve starije sestre, Edit i Rebu. Porodica se 1892. preselila u Čelsi, Masačusets,[7] gde je Buš završio srednju školu.[8]

Nakon toga, upisao je Tafts koledž, na kom je 1913. završio osnovne i master studije.[9] Na koledžu je, za svoj master rad, izumeo svoj prvi patent, mašinu čija je namena bila da pomogne geodetima u merenjima.[10] Sastojala se od dva točka od bicikle i jedne kutije između. Na kutiji se nalazio papir na koji bi mašina iscrtavala oblik terena koji bi prelazila.[11]

Nakon diplomiranja, Buš je neko vreme radio u odeljenju za testiranje kompanije Dženeral elektrik u Skenektadiju, Njujork. 1914. se vratio na Tafts gde je do sledećeg leta radio kao predavač matematike.[12]

Buš je 1915. upisao doktorske studije iz elektrotehnike na Masačusetskom tehnološkom institutu (engl. MIT) i već 1916. uspeo da završi svoj doktorat.[13]

1916. je oženio Fibi Dejvis,[14] sa kojom je imao dva sina, Ričarda i Džona.[15]

Inženjerske godine uredi

Istraživanja i poslovi uredi

Sa završenim doktoratom, Buš se ponovo vratio na Tafts koledž gde je krenuo da predaje elektrotehniku. U isto vreme, postao je i savetnik u firmi AMRAD koja se bavila razvojem radio uređaja.[10] Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat, Buš je otišao u Nju London, Konektikat, gde je učestvovao u AMRAD-ovom razvoju protivpodmorničkih tehnologija. Tamo je konstruisao magnetni uređaj za detekciju podmornica koji nikad nije ušao u upotrebu zbog loše koordinacije administracije.[16] Tada je shvatio značaj dobre komunikacije između vojnih i civilnih službi koje se bave istraživanjem za vreme rata, što mu je značilo kada je kasnije u Drugom svetskom ratu upravljao američkim istraživanjima.

Buš je 1919. postao profesor na MIT-u, a ujedno je postao i direktor Odseka za istraživanja na Katedri za elektrotehniku.[17]

U ovo vreme, učestvovao je u nekoliko poslovnih poduhvata koji su mu doneli zaradu. Sa Lorensom Maršalom, prijateljem sa Taftsa, osnovao je jednu firmu koja se bavila proizvodnjom termostata.[18] Čarls Smit, jedan od kolega iz AMRAD-a, patentirao je termioničke cevi koje su omogućavale da se radio priključi direktno na utičnicu umesto korišćenja velikih baterija.[19] Smit, Buš i Maršal su zajedno osnovali kompaniju Rejteon koja se veoma uspešno bavila proizvodnjom ovih cevi.[20]

Diferencijalni analizator uredi

Buš je na MIT-u počeo da se interesuje za računare. Povećavanje kompleksnosti mreža za distribuciju električne energije mu je dalo ideju da napravi analognu mašinu koja bi mogla da simulira ove mreže što bi olakšalo njihovu analizu i poboljšavanje. Podsticao je i rad svojih studenata u ovom smeru, pa je tako nadzirao konstrukciju nekoliko analognih mašina, uključujući i mrežni analizator studenata Harolda Hejzena i Hju Spensera.[21]

Ubrzo se okrenuo pravljenju opštije mašine, pa je tako do 1931. zajedno sa Hejzenom završio svoj diferencijalni analizator. Bušov diferencijalni analizator je mogao da rešava diferencijalne jednačine do šestog reda.[2][1] Zauzimao je celu prostoriju i morao je biti iznova podešavan za svaki novi problem, što je bio mukotrpan posao. I pored ovih problema, bio je veoma uspešan i na osnovu njega su pravljene kopije na drugim univerzitetima.[22] Takođe je bio i od interesa vojsci, gde su ga koristili za probleme iz balistike.[2] Jedan od Bušovih studenata koji su radili na diferencijalnom analizatoru na MIT-u, bio je i Klod Šenon.[23]

Već 1935. Buš je počeo da planira konstrukciju mašine koja bi mogla da se kontroliše preko bušenih traka. Ova mašina, finansirana od strane Rokfeler fondacije, poznata je kao Rokfelerov diferencijalni analizator, i prvi put je demonstrirana 1941. godine. Tokom Drugog svetskog rata je intenzivno korišćena od strane američke vojske.[24]

Nove pozicije uredi

1930. godine, Karl Kompton je postao novi predsednik MIT-a, koji je kao deo reorganizovanja instituta Buša postavio na mesto potpredsednika instituta, kao i dekana Elektrotehničkog fakulteta.[25]

1934. godine, Buš je izabran u Nacionalnu akademiju nauka (engl. National Academy of Sciences), a 1938. mu je ponuđeno mesto predsednika Instituta Karnegi (engl. Carnegie Institution of Washington), što je on i prihvatio. Ubrzo zatim, postavljen je za predsedavajućeg Nacionalnog savetnog komiteta za aeronautiku (engl. National Advisory Committee for Aeronautics, NACA), od kog je kasnije nastala Nasa.[26]

Drugi svetski rat uredi

NDRC i OSRD uredi

Nakon što je 1939. godine u Evropi počeo Drugi svetski rat, grupa naučnika i inženjera, uključujući i Buša, bila je sve više zabrinuta time što SAD nisu bile tehnološki spremne za rat. U ovoj grupi su između ostalih bili Buš, Karl Kompton i Džejms Konant, predsednik Harvarda.[27] Napravili su plan za osnivanje Nacionalnog odbora za istraživanja u oblasti odbrane (engl. National Defense Research Committee, NDRC), koji je Buš predstavio predsedniku Ruzveltu. Funkcija ovog odbora je bila da organizuje naučna istraživanja vezana za ratne aktivnosti. Predlog je prihvaćen i juna 1940. je izdata naredba za osnivanje NDRC-a. Buš je postavljen za predsedavajućeg, a među članovima su bili i Kompton i Konant, kao i par oficira koji su predstavljali vojsku.[28]

Buš za vreme rata nije imao ličnih tehnoloških doprinosa, već su njegova glavna uloga i značaj bili u održavanju dobrih veza između predsednika i oružanih snaga sa naučnicima i istraživačima, u čemu su mu znatno pomogle njegove veze, kao i ugled u naučnim krugovima.[29]

Organizacija je još razrađena 1942. godine, kada je osnovana Kancelarija za naučna istraživanja i razvoj (engl. Office of Scientific Research and Development, OSRD) za čijeg je direktora postavljen Buš. NDRC je pretvoren u jedan od tri odseka OSRD-a i na njegovo čelo je postavljen Konant. Druga dva odseka su bila Komitet za medicinska istraživanja i Savet. Iako je organizacija bila velika i samim tim kompleksna, Buš je praktično imao svu kontrolu i potpuno poverenje predsednika i Kongresa.[30]

Jedna od važnih karakteristika organizacije jeste to da su se umesto pravljenja velikih vladinih laboratorija, ugovori pravili sa univerzitetima, kao i industrijskim laboratorijama, za istraživanja koja su odgovarala njihovim mogućnostima. OSRD je od vojske dobijala zahteve za rad na specifičnim problemima, ali je zadržala svoju nezavisnost i u mnogim slučajevima radila na istraživačkim ciljevima oko kojih su vojni lideri bili skeptični.[31] Bušov stav je bio da se rat može dobiti samo kroz napredak u tehnologiji, što se na kraju i ispostavilo kao tačno. Odnosi sa vojskom nisu uvek išli glatko, već je Buš često nailazio na tvrdoglave generale koje nisu voleli da im civili pričaju koje oružje da koriste.[29] Jednom prilikom je morao da lično dođe na front da bi se uverio da je određena nova tehnologija zaista u upotrebi.[31] Ipak, Buš je uspevao da izađe na kraj sa ovim problemima, čime je stekao sliku „čoveka koji završava stvari”.[29]

OSRD je tokom rata radila na razvoju velikog broja novih tehnologija u naoružanju, od kojih su neke blizinski osigurač i radar.[32] Takođe je uložen značajan rad na polju medicine, gde se znatno smanjila smrtnost vojnika od bolesti u poređenju sa Prvim svetskim ratom, dobrim delom zbog obezbeđivanja dovoljne količine penicilina i drugih lekova.[33]

Projekat Menhetn uredi

Kada je osnovan NDRC, Uranijum komitet (engl. Uranium Committee) je postao njegov deo, a kasnije i deo OSRD-a. Buš je u početku odbacio ideju da postoji realna mogućnost da se napravi atomska bomba, a samim tim i opasnost od nemačke bombe.[34] Ipak, nakon izveštaja britanskog MAUD komiteta (engl. MAUD Committee) 1941. godine, koji je zaključio da je pravljenje atomske bombe izvodljivo, Buš je zaključio da je potrebno napraviti bombu što pre.[35] Predstavio je Ruzveltu ove rezultate i on je odobrio i odlučio da ubrza američki atomski program.[36] Pošto je projekat ovih razmera bio preveliki za OSRD, odlučeno je da vojska preuzme njegov dalji razvoj i time je nastao Menhetn projekat. Buš je nastavio da učestvuje i igra važnu ulogu u njegovom razvoju. Bio je deo komiteta koji je 1945. godine formiran da savetuje novog predsednika, Harija Trumana, o pitanjima vezanim za nuklearnu energiju.[37] Komitet je zaključio da atomsku bombu treba protiv Japana iskoristiti što pre, na nekom industrijskom postrojenju i bez prethodne najave.[38] Buš je takođe bio prisutan na Triniti testu, kada je prvi put detonirana atomska bomba.[39]

Posleratne godine uredi

Memeks uredi

U julu 1945. godine, u časopisu The Atlantic Monthly je objavljena prva verzija Bušovog eseja As We May Think. Još tada, on je uočio pojavu eksplozije informacija i postao zabrinut da će ona sve više otežavati rad istraživača, kao i da će zbog nje neki značajni radovi lakše proći neprimećeni.[40] Zaključio je da je potrebno osmisliti nove, modernije načine zapisivanja, organizovanja i prenošenja informacija. Predložio je konstrukciju mašine koju je nazvao memeks. Čovek bi u ovoj mašini na mikrofilmu čuvao sve svoje knjige, slike i razne druge informacije. Glavna karakteristika memeksa bi bila mogućnost pravljenja asocijativnih veza između podataka.[41] Naime, Buš je bio svestan da ljudski mozak radi po principu asocijacije, pa bi mašina koja radi na ovaj način bila mnogo prirodnija za korišćenje ljudima. On je predvideo da bi na ovaj način mogle da nastanu čitave enciklopedije sa međusobno povezanim pojmovima, koje bi ljudi mogli da razmenjuju, sa lakoćom ubace u svoj memeks i istražuju.[42] Verovao je da bi ovako nešto moglo smanjiti problem preopterećenosti inforacijama i dovesti do širenja korisnog znanja.[43]

Bušov esej je svojim idejama inspirisao naredne generacije pronalazača.[3] Esej je imao značajan uticaj na rad Daglasa Engelbarta, pionira u polju interakcije čovek-računar i tvorca računarskog miša.[44][45] Bušovim idejama je bio inspirisan i Teodor Nelson, koji je osmislio izraze hipertekst i hipermedija.[4]

Nacionalna naučna fondacija uredi

OSRD je posle rata svedena na minimalan broj zaposlenih, i do kraja 1947. godine zatvorena.[46]

Još pre kraja rata, Buš je krenuo da razmišlja o tome kako bi zamah koji su istraživanja uzela, mogao da se nastavi posle rata, sa novim ciljevima u vreme mira. U svom izveštaju predsedniku Science - The Endless Frontier iz 1945, Buš govori o značaju nauke za napredak, kako u miru, tako i u ratu, kao i značaju nauke u borbi protiv bolesti, nacionalnoj bezbednosti i obezbeđivanju radnih mesta.[47] Predložio je stvaranje Nacionalne fondacije za istraživanja (engl. National Research Foundation), organizacije koja bi pre svega podržavala bazna istraživanja u različitim oblastima, a bila finansirana od strane vlade. Ova organizacija bi obezbeđivala školarine i pravila ugovore sa svim naučnim institucijama koje pokazuju potencijal za uspešna istraživanja.

Posle dve godine rasprava, 1947. godine je usvojen zakon kojim je uvedena ova organizacija, pod imenom Nacionalna naučna fondacija (engl. National Science Foundation, NSF). Predsednik Truman je tada stavio veto na ovaj zakon, jer po njemu predsednik nije mogao da postavlja direktora fondacije.[6] Zakon je ponovo usvojen 1950. godine, kada je Buš uspeo da ubedi Trumana da ga prihvati. Očekivalo se da će Buš biti postavljen za direktora, ali je on tražio da ne bude postavljen na to mesto, ističući da je već dugo upravljao i da je vreme za nekog novog.[48]

Učestvovanje u odborima uredi

Iako je i dalje bio poštovan, Bušov uticaj u političkim i naučnim krugovima se sve više smanjivao.[49]

Buš je bio jedan od naučnika koji su se protivili razvoju termonuklearnog oružja, i koji su bezuspešno pokušali da spreče prvo testiranje hidrogenske bombe 1952. godine.[50] Bio je i jedan od naučnika koji su svedočili u korist Roberta Openhajmera na njegovom saslušanju 1954. godine.[51]

Od 1947. do 1962. bio je u odboru direktora korporacije American Telephone and Telegraph.[52]

1955. godine se povukao sa mesta direktora Instituta Karnegi.[53]

Od 1949. do 1962. bio je direktor farmaceutske kompanije Merck & Co.[52]

Pozne godine i smrt uredi

Posle više od godinu dana bolesti, Buš je umro od upale pluća 28. juna 1974. godine u Belmontu, Masačusets. Imao je 84 godine. Njegova žena je umrla 1969. godine. Za sobom je ostavio dva sina, sestru i šestoro unučadi.[54]

Na javnoj komemoraciji koja je na jesen održana na MIT-u, Džerom Vizner, predsednik MIT-a i naučni savetnik predsednika Kenedija, za Buša je rekao: „Nijedan Amerikanac nije imao veći uticaj na razvoj nauke i tehnologije od Venivara Buša”.[55][56]

Reference uredi

  1. ^ a b Wiesner 1979, str. 93.
  2. ^ a b v „Bush’s Analog Solution”. Computer History Museum. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  3. ^ a b Zachary 2022, str. 109.
  4. ^ a b Zachary 1997, str. 399.
  5. ^ Zachary 2022, str. 124-129.
  6. ^ a b Wiesner 1979, str. 99-100.
  7. ^ Zachary 1997, str. 13.
  8. ^ Zachary 1997, str. 22.
  9. ^ Wiesner 1979, str. 90-91.
  10. ^ a b Wiesner 1979, str. 91.
  11. ^ „Vannevar Bush's Profile Tracer”. National Museum of American History. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  12. ^ Zachary 1997, str. 28-29.
  13. ^ Zachary 1997, str. 31-32.
  14. ^ Zachary 1997, str. 34.
  15. ^ Zachary 1997, str. 41, 58.
  16. ^ Wiesner 1979, str. 91-92.
  17. ^ Wiesner 1979, str. 92.
  18. ^ Zachary 1997, str. 42.
  19. ^ Zachary 1997, str. 42-43.
  20. ^ Zachary 1997, str. 44-45.
  21. ^ Wiesner 1979, str. 92-93.
  22. ^ Zachary 1997, str. 52-53.
  23. ^ Collins, Graham P. (14. 10. 2002). „Claude E. Shannon: Founder of Information Theory”. Scientific American. 
  24. ^ Wiesner 1979, str. 93-94.
  25. ^ Wiesner 1979, str. 94.
  26. ^ Wiesner 1979, str. 94-95.
  27. ^ Wiesner 1979, str. 95.
  28. ^ Wiesner 1979, str. 95-96.
  29. ^ a b v Reinhold, Robert (30. 6. 1974). „Dr. Vannevar Bush Is Dead at 84”. The New York Times. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  30. ^ Wiesner 1979, str. 96-97.
  31. ^ a b Wiesner 1979, str. 97.
  32. ^ Zachary 1997, str. 1-2.
  33. ^ Wiesner 1979, str. 102.
  34. ^ Zachary 1997, str. 190.
  35. ^ Zachary 1997, str. 196.
  36. ^ Zachary 1997, str. 196-197.
  37. ^ Zachary 1997, str. 242.
  38. ^ „The Interim Committee”. Atomic Heritage Foundation. 5. 6. 2014. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  39. ^ Zachary 1997, str. 279-280.
  40. ^ Zachary 2022, str. 111-112.
  41. ^ Zachary 2022, str. 124-125.
  42. ^ Zachary 2022, str. 127-129.
  43. ^ Zachary 1997, str. 268.
  44. ^ Zachary 1997, str. 267-268.
  45. ^ Madrigal, Alexis C. (8. 7. 2013). „The Hut Where the Internet Began”. The Atlantic. 
  46. ^ Zachary 1997, str. 246-249.
  47. ^ Zachary 2022, str. 134-139.
  48. ^ Wiesner 1979, str. 100.
  49. ^ Zachary 1997, str. 345-347.
  50. ^ Inglis, David R. (jun 1952). „Oppenheimer and Bush Appointed to New Advisory Group on Disarmament”. Bulletin of the Atomic Scientists: str. 133. 
  51. ^ Wiesner 1979, str. 98.
  52. ^ a b Wiesner 1979, str. 108.
  53. ^ Wiesner 1979, str. 101.
  54. ^ Wiesner 1979, str. 105.
  55. ^ Zachary 1997, str. 407.
  56. ^ Wiesner 1979, str. 89.

Literatura uredi

  • Wiesner, Jerome B. (1979). Vannevar Bush, 1890–1974: A Biographical Memoir. Washington, D.C.: National Academy of Sciences of the United States. OCLC 79828818. 
  • Zachary, G. Pascal (2022). The Essential Writings of Vannevar Bush. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231552479. 
  • Zachary, G. Pascal (1997). Endless Frontier: Vannevar Bush, Engineer of the American Century. New York: The Free Press. ISBN 978-0-684-82821-3. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Luka815/песак&oldid=24513099”