Korisnik:MarijaTomić2/pesak
| Paul Kalkbrener | |
|---|---|
 Paul Kalkbrener u Magdeburgu, Nemačkoj 2007. godine | |
| Lični podaci | |
| Druga imena | PK, Paul dB+, Kalkito, Granata, DJ Ikarus |
| Datum rođenja | 11. jun 1977. |
| Mesto rođenja | Lajpcig, Nemačka, |
| Zanimanje | Elektronski muzičar, glumac |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1999-sadašnjost |
| Žanrovi | Tehno Minimal tehno Elektronska muzika Dounbit |
| Instrumenti | Trntejblizam, klavijatura |
| Ostalo | |
| Veb-sajt | www.paulkalkbrenner.net |
Paul Kalkbrener (nem. Paul Kalkbrenner, izgovor: /[paʊ̯l ˈkalkbrɛnɐ]/, rođen 11. juna 1977. godine[1]) je nemački muzičar, producent elektronske muzike i glumac. Budući da svoje pesme rastavlja na elemente koji se ponovo sastavljaju na sceni, Kalkbrener se smatra živim činom, za razliku od di-džeja.[2] Najpoznatiji je po svom singlu Sky and Sand, koji je prodat u preko 200 hiljada kopija, dosegao platinu i bio visoko kotiran u zemljama kao što su Belgija i Nemačka. Poznat je i po portretiranju glavnog lika Ikarusa u filmu Berlin Calling, koji je napisao i režirao Hanes Štor, a koji se nekoliko godina izvodio u Kino Centralu u Berlinu.
Biografija uredi
Paul Kalkbrener je odrastao u Lihtenbergu, Berlinu,[2] koji je bio duboko u istočnom delu grada pre pada Berlinskog zida. U vreme ponovnog ujedinjenja Nemačke, Kalkbrener je imao samo trinaest godina. Tada je počeo da pušta ploče svojim vršnjacima u omladinskom klubu u Berlinu, bez obzira na dozvolu za izlaske do 11 sati uveče, koju je odredila njegova majka. Nastupao je zajedno sa svojim dobrim prijateljem Sašom Funke, kojeg je upoznao u školi otkrivši da dele zajednički interes za tehno muziku.[3] Diveći se izuzetno muzičkoj grupi Underground Resistance iz Detroita, i Kalkbrener i Funke su proveli između 1992. i 1997. godine kopajući po policama muzičkih ploča i upoznajući se sa najboljim tehno izdanjima od tog dana.[4] Upravo ih je ovo i radio šou, koji su slušali svake subote (Rave Satellite), dovelo do tehno scene. U međuvremenu, u školi je naučio da svira trubu, studiravši teoriju muzike.[5] Nakon mnogih dugačkih i neprespavanih noći provedenih na plesnim podijumima E-Werk-a, Planet-a i Walfisch-a, pojavio mu se san da kreira sopstvenu muziku. 1995. godine, u osamnaestoj godini, Kalkbrener je radio dve godine u televizijskoj industriji kako bi finansirao opremu koju je kupio za produkciju.[6] U toku tog perioda, Kalkbrener i Funke su živeli zajedno i počeli su da proizvode muziku na mašinama koje su obojica kupovali i pozajmljivali. Nakon ulaska u muzičku produkciju, Kalkbrener je odlučio tada da bi voleo da nastupa isključivo uživo sa svojom muzikom.
Karijera uredi
BPitch Control uredi
Pre nego što je Elen Alijen osnovala izdavačku kuću BPitch Control, organizovala je BPitch žurke po Berlinu. Na jednoj od njenih žurki Kalkbrener i Funke su imali priliku da je upoznaju.[4] Došla je da čuje na čemu rade, dala im je nekoliko preporuka, i 1999. godine Kalkbrener je pod imenom Paul dB+ objavio svoje prve pesme sa albuma Friedrichshain EP na BPitch Control. Nakon objavljivanja dva albuma, Superimpose (2001) i Zeit (2001), Kalkbrener je izdavanje albuma počeo da smatra svojim omiljenim formatom. Njegov melodičan zvuk, sa afinitetom za velike emotivne gestove, poštovao je logiku plesnog podijuma, ali njegov treći album, Self (2004), uvodi narativnu estetiku. Album Gebrünn Gebrünn, objavljen godinu dana kasnije, postao je svetski hit. Kalkbrener je do svog prijateljskog odlaska 2008. godine, objavio još šest albuma i deset mini-albuma sa BPitch Control.
Berlin Calling uredi
Nakon objavljivanja albuma Self (2004), Kalkbreneru je prišao filmski režiser iz Berlina i dugogodišnji podržavalac njegovog rada, Hanes Štor, sa predlogom da kreira saundtrek za njegov film o di-džeju iz Berlina tokom 2000-ih. Tokom njihove razmene, Štor je shvatio da bi Kalkbrener bio savršen izbor za filmsku zvezdu. Kalkbrener je prihvatio ponudu i odlučili su da filmu daju naziv Berlin Calling.[7][8] Krajem 2006. godine, sa Sašom Funke se preselio na šest meseci u Eks an Provans, na jugu Francuske, kako bi radio na saundtreku. Veoma popularna pesma sa albuma, Sky and Sand, nastala je vokalima njegovog brata Frica Kalkbrenera. 2007. godine Kalkbrener se vratio u Berlin kako bi snimao film. Iako je film fiktivan, Kalkbrener je uspeo da se poveže sa glavnim likom, Ikarusom, kojeg scena mentalno uništava, ali i dalje sadrži neverovane ideje za muziku u svojoj glavi. Možda je upravo zbog te povezanosti, Kalkbrenerov prvi poduhvat na filmskoj sceni bio jako dobro izveden i uspešan. Ikarus takođe predstavlja osobu u koju Kalkbrener nije želeo da se pretvori.[9] Nakon što je film izašao u oktobru 2008. godine, album je dosegao platinu sa preko 200 hiljada i pesma Sky and Sand je bila nedeljama na vrhu listi.[6] Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu u Švajcarskoj i bio je dobro prihvaćen, pretvorivši se u kultni klasik u Evropi. Oborio je rekord najdugovečnijeg filma u Nemačkoj, sa više od 145 nedelja neprekidnih projekcija u Kino Centralu u Berlinu.[10] 2009. godine film je objavljen na DVD-ju.
Paul Kalkbrenner Musik uredi
2009. godine, nakon što je dobio široko priznanje za album Berlin Calling – The Soundtrack (2008) objavljen na BPitch-u, Kalkbrener je odlučio da je nakon deset godina došlo vreme da se rastane sa izdavačkom kućom. Smatrao je da izdavačka kuća nije imala ono što je bilo potrebno za njegov umetnički rast, kako bi ga pokrenula napred. Želeći da radi nešto svoje, Kalkbrener je stvorio Paul Kalkbrenner Musik kao platformu za svoju muziku.[3] 2010. godine Kalkbrener je krenuo na rasprodatu, intenzivnu turneju u 12 gradova, koja je snimljena uz pomoć tima koji je stvorio Berlin Calling, objavljenu kao Paul Kalkbrenner 2010 – A Live Documentary. Od osnivanja izdavačke kuće, izdata su dva albuma. Icke Wieder[3](3. jun 2011) koji je jako podržan od strane di-džejeva poput Saše, i koji zauzima drugo mesto u Nemačkoj na muzičkim listama,[10] i na kraju dostiže zlatni status sa preko 100 hiljada prodatih CD-ova.[11] Turneja za album je okupila preko 125 hiljada fanova. Tog istog leta, Kalkbrener je prvi put došao na Ibizu kako bi govorio na Međunarodnoj muzičkoj konferenciji i kako bi nastupao u jednom od najpoznatijih klubova na Ibizi, Amneziji.[10] 30. novembra 2012. godine objavio je album Guten Tag.[12] Nekoliko meseci nakon objavljivanja tog albuma, 25. avgusta 2012. godine, Kalkbrener se oženio sa rumunskom producentkinjom/di-džejem Siminom Grigoru. U februaru 2013. godine, započeo je turneju kako bi podržao novi album u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.[13] Guten Tag je bio na vrhu liste u Švajcarskoj.
The Florian Trilogy uredi
Paul Kalkbrener je 2015. godine najavio objavljivanje The Florian Trilogy, tri povezana dela koja su predstavljala zagrevanje za njegov planirani album pod nazivom 7, koji je izašao 7. avgusta 2015. godine.[14] Prva epizoda muzičkog spota Cloud Rider objavljena je 18. maja 2015. godine.[15]Tekst i vokali su izvedeni od strane grupe D Train sa pesmom You're the One for Me.[16] Druga epizoda, pod nazivom Mothertrucker, objavljena je 12. jula 2015.[17] godine. Treća i poslednja epizoda trilogije, Feed your Head, objavljena je 17. jula 2015. godine.[18] Tekst ove pesme je preuzet iz pesme White Rabbit od grupe Džeferson erplejn.[19] Paul objašnjava u ovom članku[14] kako su nastale Florijan epizode. Njihova radnja se dešava u Americi gde je tehno nastao, ali je već duže vreme bio “isključen”. Epizode objašnjavaju kako Florijan konačno vraća tehno u Ameriku, gde je sve i počelo.
Back To the Future uredi
U julu 2016. godine Paul Kalkbrener objavljuje trodimenzionalnu miks seriju koja je obeležila dolazak tehno muzike u Berlin početkom 1990-ih. Projekat pod nazivom Back To the Future je bio delom lična odiseja, delom socijalna istorija, koja dokumentuje nastanak muzičkog trenutka koji će zauvek promeniti sliku Berlina i savremene dens muzike.
U produciranju trilogije, Kalkbrener je na Jutjubu sastavio listu sa više od 5 hiljada pesama od 1987. do 1993. godine, skidajući ih, postepeno smanjujući listu, zatim je sekao i editovao određene pesme, ponekad samo isečke pesama, kako bi se uklopile u miksete. Sa preko 65 pesama i tri toma, Kalkbrener vraća slušaoce na melodije koje je čuo kao mladić slušajući radio stanicu DB64 Istočnog Berlina.
Te pesme su bile dostupne besplatno na društvenim mrežama i prešle su preko 1,5 miliona preuzimanja, pri čemu je dobio popularnost u novinama. Rolingstonsi su napisali „Zarazno, lekcija iz istorije tehno muzike" (engl. "Viral, techno history lesson"),[20] a muzički časopis Bilbord je opisao Back To the Future kao „delo istorijskog iskopavanja“ (engl. "work of historical excavation"). [21]
Počev od aprila 2017. godine, Kalkbrener će na proleće izvoditi seriju BACK TO THE FUTURE nastupa u prilično manjim mestima širom Evrope. Ovi događaji će pokazati kako se Kalkbrener vraća di-džejingu, odnosno kako je nastupao kao tinejdžer u omladinskim klubovima u Berlinu i u počecima njegove karijere, iako je jedino nastupao uživo 1998. godine. Evropska turneja je bila rasporodata u roku od nedelju dana.
Parts of Life uredi
18. maja 2018. godine Kalkbrener je objavio novi album pod nazivom Parts of Life, koji je njegov najnoviji i osmi album sveukupno. Parts of Life se sastoji od 15 pesama koje su dobile naziv po brojevima fajlova koje je Kalkbrener koristio tokom produkcije. Naslovnu stranu albuma je naslikao njegov ujak Paul Ajzel, sa prikazom kolekcije „jedinstvenih ličnih predmeta“. Otkrio je tri pesme kao posebnu premijeru za objavljivanje njegovog albuma (Part Three, Part Six i Part Eight).
Produkcija i nastupi uživo uredi
Paul Kalkbrener za svoje nastupe uživo koristi softverski sintisajzer, sekvencer (Ableton Live) sa MIDI kontrolerima, hardverski sintisajzer i drum mašinu. To je postavka sa kojom se najprijatnije oseća i ne predviđa nikakvu promenu.[22] Ranije je za produkciju koristio Roland sampler, Amigu 500, Amigu 4000 turbo, DAT, Roland S-750 i EFX, kao i druge uređaje.[4][10] Međutim, od 2001. godine prodao je svu svoju opremu i jedino koristi Ableton Live za produkciju muzike.[10]
Diskografija uredi
Albumi uredi
- Superimpose (BPitch Control, 2001)
- Zeit (BPitch Control, 2001)
- Self (BPitch Control, 2004)
- Icke Wieder (Paul Kalkbrenner Musik, 2011)
- Guten Tag (Paul Kalkbrenner Musik, 2012)
- 7 (Sony Music, 2015)
- Parts of Life (Columbia Records / Sony Music, 2018)
Kompilacije uredi
- X (Paul Kalkbrenner Musik, 2014)
Saundtrek albumi uredi
- Berlin Calling: The Soundtrack (BPitch Control, 2008)
- Global Player Soundtrack (sa Fricom Kalkbrenerom, Suol, 2013)
Miks album uredi
- Maximalive (Minimaxa, 2005)
Remiks album uredi
- Reworks (BPitch Control, 2006)
ERs i singlovi uredi
- Friedrichshain [kao Paul dB+] (BPitch Control, 1999)
- Largesse [kao Paul dB+] (Synaptic Waves, 1999)
- Gigahertz [kao Paul dB+] (Cadeaux, 2000)
- dB+ (BPitch Control 2000)
- Performance Mode [kao Grenade] (Cadeaux, 2001)
- Chromo (BPitch Control, 2001)
- Brennt (BPitch Control, 2002)
- Steinbesser (BPitch Control, 2003)
- F.FWD (BPitch Control, 2003)
- Press On (BPitch Control, 2004)
- Tatü-Tata (BPitch Control, 2005)
- Keule EP (BPitch Control, 2006)
- Altes Kamuffel (BPitch Control, 2007)
- Bingo Bongo (BPitch Control, 2008)
- Sky and Sand (sa Fricom Kalkbrenerom, BPitch Control, 2009)
- Das Gezabel (Paul Kalkbrenner Musik 2012)
- Der Stabsvörnern (Paul Kalkbrenner Musik, 2012)
- Der Buhold (Paul Kalkbrenner Musik, 2013)
- Cloud Rider (Sony Music, 2015)
- Mothertrucker (Sony Music, 2015)
- Feed Your Head (Sony Music, 2015)
- Part Eleven (Sony Music, 2018)
- Part Three (Sony Music, 2018)
- Part Fourteen (Sony Music, 2018)
- Part Seven (Sony Music, 2018)
- Part Four (Sony Music, 2018)
- Part Twelve (Sony Music, 2018)
- Part Two (Sony Music, 2018)
- Part Ten (Sony Music, 2018)
- Part Five (Sony Music, 2018)
- Part Fifteen (Sony Music, 2018)
- Part One (Sony Music, 2018)
- Part Nine (Sony Music, 2018)
- Part Thirteen (Sony Music, 2018)
- Part Six (Sony Music, 2018)
- Part Eight (Sony Music, 2018)
- No Goodbye (B1 Recordings, 2019)
Remiksovi uredi
- Ellen Allien "Dataromance" (BPitch Control 2001)
- Lexy / Autotune "Shibuya Love" (Jakuza / Low Spirit 2001)
- Die Raketen "The Sound für Zwischendurch" (Freundschaft Musik 2003)
- Sasche Funke "Forms & Shapes" (BPitch Control 2003)
- Agoria "Stereolove" (Different / PIAS 2004)
- Lexy & K-Paul "Happy Zombies" (Low Spirit Recordings 2005)
- Michel de Hey "Snert" (Hey! Records 2006)
- Error Error "Your Everlasting Breath" (Italic 2006)
- Ellen Allien & Apparat "Jet" (BPitch Control 2006)
- Chordian "Closed Eyes" (Soniculture 2007)
- Undo & Vicknoise "Submarino" (Factor City Records 2009)
- Modeselektor "200007" (BPitch Control 2009)
- Michel Cleis ft. Totó La Momposina "La Mezcla" (Strictly Rhythm 2009)
- 2raumwohnung "Wir Werden Sehen" (EMI 2009)
- Stromae "Te Quiero" (Polystar Records 2010)
- Fritz Kalkbrenner "Facing the Sun" (Suol 2010)
- Moby "Wait for Me" (Little Idiot 2010)
- Depeche Mode "Should Be Higher" (Miami Ad School Europe 2013)
- Jefferson Airplane "White Rabbit" (Sony Music 2015)
- Leonard Cohen "You Want It Darker" (Columbia Records 2016)
Reference uredi
- ^ „Paul Kalkbrenner, der Live-Act”. Berliner Morgenpost.
- ^ a b „Interview with Paul Kalkbrenner”. PARTYSAN - Elektronische Musik & Klubkultur (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2020-11-19.
- ^ a b v Keller, William. „Interview Paul Kalkbrenner”. Equinox Magazine.
- ^ a b v Burns, Todd. „Paul Kalkbrenner: The World Is Calling”. Resident Advisor. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Paul Kalkbrenner”. Bowerypresents.com. Arhivirano iz originala 3. decembar 2013. g.
- ^ a b „Biography”. Paulkalkbrenner.net. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ Cadenbach, Christoph (2008-10-05). „Schizo in der Disko”. Der Spiegel. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Berlin Calling”. Screendaily.com.
- ^ „Interview with Paul Kalkbrenner | Berlin Calling”. www.berlin-calling.de. Pristupljeno 2020-11-19.
- ^ a b v g d Lavin, Polly. „Catch up with Paul Kalkbrenner”. Ibiza-voice.com. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- ^ „Paul Kalkbrenner bringt neues Album „Icke Wieder“ raus”. trndmusik.de (na jeziku: nemački). 2011-04-12. Arhivirano iz originala 2011-04-15. g. Pristupljeno 2020-11-19.
- ^ „Paul Kalkbrenner”. Discogs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-19.
- ^ Sagansky, Gillian. „Berlin Powerhouse Producer Paul Kalkbrenner on His First Solo U.S. Tour and His New Video for "Since 77"”. Vogue. Arhivirano iz originala 9. decembar 2013. g.
- ^ a b „Paul Kalkbrenner chats about being the first to sample Jefferson Airplane”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-19.
- ^ „Paul Kalkbrenner – Cloud Rider (Official Video)”. YouTube.
- ^ „D Train – You're the One for Me”. YouTube.
- ^ „Paul Kalkbrenner – Mothertrucker (Official Video)”. YouTube.
- ^ „Paul Kalkbrenner – Feed Your Head (Official Music Video)”. YouTube.
- ^ „Jefferson Airplane - White Rabbit”. YouTube.
- ^ Stecher, Nicolas (2016-08-05). „Paul Kalkbrenner Talks His Viral Techno History Lesson”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-19.
- ^ „Paul Kalkbrenner Embraces Nostalgia On 'Back To The Future' Mixtape”. Billboard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-19.
- ^ Ivic, Damir (2012-12-18). „Paul Kalkbrenner: perché dovrei complicarmi la vita da solo?”. Soundwall (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2020-11-19.
Spoljašnje veze uredi
Paul Kalkbrenner on Soundcloud
Paul Kalkbrenner on Resident Advisor