Википедија

Korisnik:NatasaBudisin/Language industry

< Корисник:NatasaBudisin

Jezička industrija je sektor posvećen olakšavanju višejezične komunikacije, bilo usmene, bilo pisane. Prema Generalnom direktoratu za prevođenje Evropske komisije, jezička industrija obuhvata delatnosti pisanog i usmenog prevođenja, titlovanja i sinhronizacije, globalizaciju softvera i veb stranica, razvoj alata za jezičke tehnologije, organizaciju međunarodnih konferencija, nastavu jezika i jezičko savetovanje. [1]

Prema mišljenju Kanadskog udruženja jezičke industrije, ovaj sektor obuhvata prevođenje (sa usmenim prevođenjem, titlovima i lokalizacijom), jezičku obuku i jezičke tehnologije. [2]

Evropsko udruženje jezičke industrije ograničava ovaj sektor na prevođenje, lokalizaciju, internacionalizaciju i globalizaciju. [3]

Stariji, možda zastareli stav ograničava jezičku industriju na računarsku obradu jezika [4] i svrstava je u industriju informacionih tehnologija.

Novi stav proširuje ovaj sektor tako da on uključuje i uređivanje za autore koji pišu na drugom jeziku - posebno engleskom - radi međunarodne komunikacije. [5]

Usluge uredi

Osobe koje olakšavaju višejezičnu komunikaciju nudeći individualizovane usluge - pisano i usmeno prevođenje, uređivanje ili podučavanje jezika - nazivaju se jezičkim stručnjacima.

Razvoj uredi

Prevod kao delatnost postoji bar otkad je čovečanstvo pre jednog milenijuma počelo da razvija trgovinu; tako da, ako uključimo i usmeno prevođenje, nije preterano reći da je poreklo jezičke industrije starije od porekla pisanog jezika.

Komunikaciona industrija se brzo razvijala nakon dostupnosti Interneta. Dostignuća u industriji uključuju sposobnost brzog prevođenja dugih tekstova na mnoge jezike. Ovo je stvorilo nove izazove u poređenju sa tradicionalnim aktivnostima prevodilaca, kao što je osiguranje kvaliteta. Postoje različiti standardi kvaliteta, kao što su ISO 17100 Međunarodne organizacije za standardizaciju (koji se koristi u Evropi), CAN CGSB 131.10-2017 u Kanadi [6] i ASTM F2575-14 u SAD-u. [7]

U istraživanju koje je naručio Generalni direktorat za pismeno prevođenje Evropske komisije procenjeno je da je vrednost jezičke industrije u evropskim državama članicama u 2008. godini iznosila 8,4 milijarde evra. [8] Najveći deo - 5,7 milijardi evra - pripisan je aktivnostima pisanog i usmenog prevođenja, lokalizacije softvera i globalizacije veb stranica. Uređivanje nije uzeto u obzir. Istraživanje je predvidelo godišnju stopu rasta od 10% za jezičku industriju. U vreme objavljivanja istraživanja, 2009. godine, kriza je manje pogodila jezičku industriju od ostalih industrijskih sektora.

Jedno polje istraživanja u ovoj industriji uključuje mogućnost mašinskog prevođenja koje u potpunosti zamenjuje ljudsko prevođenje. [9]

Rasprave uredi

Cene usluga prevođenja danas su postale česta tema rasprave, [10] jer nekoliko spoljnih saradnika za prevođenje navodno traži jeftinu radnu snagu. Profesionalna udruženja poput Međunarodnog udruženja stručnih prevodilaca (IAPTI) pokušavaju da zaustave razvoj ove situacije. [11] Fluktuacija valuta je još jedan važan faktor. [12]

Pored toga, fenomeni poput kraudsorsinga (nabavke od mnoštva saradnika) se pojavljuju u velikim prevodima. [13]

Američki predsednik Barak Obama je izneo kritike nakon što je Bela knjiga 2009. godine predložila podsticaje za automatsko prevođenje. [14] [15]

Reference uredi

  1. ^ „Language industry web platform”. EC DG Translation. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  2. ^ „Our industry”. Language Industry Association. Arhivirano iz originala 6. 3. 2013. g. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  3. ^ „ELIA membership application”. European Language Industry Association. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  4. ^ „Glossary - Translation Bureau”. Public Works and Government Services Canada. Pristupljeno 2009-04-12. 
  5. ^ Matarese, Valerie. Supporting research writing in non-anglophone Europe: reflections and recurring themes (2013). Matarese Valerie, ur. Supporting research writing: roles and challenges in multilingual settings. Oxford: Chandos. str. 257—268. 
  6. ^ „CAN/CGSB-131.10-2017”. www.scc.ca. Pristupljeno 2019-12-28. 
  7. ^ „ASTM F2575 - 14 Standard Guide for Quality Assurance in Translation”. www.astm.org. Pristupljeno 2019-12-28. 
  8. ^ The size of the language industry in the EU. European Commission DG Translation. 2009. ISBN 978-92-79-14181-2. 
  9. ^ Paul, Michael; Andrew Finch; Eiichiro Sumita (2007). „Reducing human assessment of machine translation quality to binary classifiers” (PDF). Proceedings of TMI: 154—162. Pristupljeno 2009-04-12. 
  10. ^ „Why are rates so low?”. ProZ.com. Pristupljeno 2011-02-14. 
  11. ^ A new T&I association is born
  12. ^ „Rates for translation services to go up?”. Arhivirano iz originala 2009-01-09. g. Pristupljeno 2009-10-05. 
  13. ^ „Collaborative translation and crowdsourcing (in English and Portuguese)”. Arhivirano iz originala 2010-04-19. g. Pristupljeno 2009-06-24. 
  14. ^ White House Challenges Translation Industry to Innovate
  15. ^ Letter from ATA to President Obama

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:NatasaBudisin/Language_industry&oldid=23446271”