Википедија

Korisnik:Nemanja123321/pesak

FK Miljonarios
Puno imeFudbalski klub Miljonarios S.A.
NadimakMillos Embajadores (Ambasadori)
Osnovan29. novembar 1937.
StadionStadion El Kampin
Bogota, Kolumbija
Kapacitet36.343 sedećih mesta
TrenerAlberto Gamero
LigaPrimera A
2023.2.
Veb-sajtmillonarios.com.co

Fudbalski klub Miljonarios, poznat jednostavno kao Miljonarios, je kolumbijski fudbalski klub sa sedištem u Bogoti, koji se takmiči u ligi Primera A, najvećem fudbalskom rangu u Kolumbiji.

To je jedan od najuspešnijih klubova u Kolumbiji, što ga čini jednim od najvećih sportskih klubova u Južnoj Americi. Poreklo tima datira iz 1920-ih, ali je počeo da se zove Los Miljonarios 1937. godine kada se zvao Klub Deportivo Municipal. Zvanično je osnovan 18. juna 1946. kao Klub Deportivo Los Miljonarios, a kasnije fudbalski klub Miljonarios 20. aprila 2011. godine, kada je rekonstruisan kao akcionarsko društvo. Od 1938. godine, tim igra svoje domaće utakmice na stadionu El Kampin koji trenutno ima kapacitet od 36.343 sedećih mesta.[1]

Miljonarios je učestvovao u Kategoriji Primera A od njenog osnivanja 1948. godine, kao jedan od samo tri tima koji su učestvovali na svim turnirima, zajedno sa Independiente Santa Fe-om i Atletiko Nasional-om. Miljonarios se takmiči na Klasiku Kapitalinu protiv rivala iz domaćeg grada Independiente Santa Fe-om, Klasiko Kolumbija sa Atletiko Nasional-om i Klasiko Anjeho protiv Deportivo Kali-ja i takođe ima jako rivalstvo, pod imenom Klasiko de las Estrelas sa Amerikom de Kali.[2]

Miljonarios je osvojio svoju prvu domaću titulu 1949. i ubrzo nakon toga formirao tim poznatiji kao „Balet Azul“, koji je bio referenca od velikog značaja celom svetu tokom prve polovine 1950-ih, koji su različiti južnoamerički i evropski stručnjaci smatrali najboljim timom na svetu kada su ostvarili veliki broj pobeda i međunarodnih titula od velikog značaja u to vreme.[3][4] Alfredo di Stefano, koji se smatra jednim od najvećih fudbalera svih vremena, pridružio se Miljonariosu 1949. godine i igrao je za tim do 1953. godine. Tokom ovog perioda Miljonarios je osvojim Kup Kolumbije 1951. i prvenstvo Kolumbije 1951. i 1952. Među svojim trofejima, tim je osvojio prvo izdanje Malog svetskog prvenstva za klubove 1953. godine, šampionat Zlatne svadbe protiv Real Madrida 1952. godine, koji je tim osvojio na stadionu Santjago Bernabeu, i Duelo de Kampiones 1950. i 1951. Njihovo učešće na ovim turnirima dalo je timu nadimak "ambasador" jer je klub predstavljao Kolumbiju na ovim turnirima.

To je drugi najuspešniji tim u kolumbijskom fudbalu sa 23 zvanične titule, uključujući domaća i međunarodna prvenstva. Tim je osvojim 16 šampionata u kolumbijskoj ligi, 3 tutule Kupa Kolumbije i 2 titule kolumbijskog Superkupa. Takođe je osvojio Malo svetsko prvenstvo za klubove 1953. godine, kontinentalni šampionat Simon Bolivar 1972. i poslednje izdanje Kupa Merkonortea 2001. godine.[5]

Prema IFFHS-u, Miljonarios je četvrti najbolji kolumbijski klub 20. veka i deveti najbolji kolumbijski klub 21. veka. Uvršten je na liste najboljih fudbalskih klubova svih vremena koje su sačinili glavni međunarodni sportski mediji, budući da je jedini kolumbijski klub prisutan na njima. Po standardima KONMEBOL-a, Miljonarios je treći najbolji kolumbijski klub na međunarodnim turnirima, sa 396,85 bodova, i zauzima 51. mesto na zvaničnoj rang listi klubova Kopa Libertadores. FIFA ga je priznala kao jedan od klasičnih klubova sveta i proglasila ga je prvim ambasadorom kolumbijskog fudbala.[6][7]

Istorija

uredi

Osnivanje

uredi

Godine 1937. grupa učenika iz privatne katoličke škole Major de San Bartolome, koja se nalazi na Bolivarskom trgu, istorijskom centru Bogote, odlučila je da formira fudbalski tim sa ciljem da igra protiv timova iz drugih delova grada. Prvi mečevi tima igrali su se na imanju La Mersed u vlasništvu koledža, gde se sada nalaze koledž San Bartolome la Mersed i La Mersed. Neko od mladih igrača želeli su da tim nazovu Union Huventud, dok su drugi više želeli Union Bogotana. Kako je tim počeo da dobija popularnost, menjali su dva imena za svaki meč. Na kraju su se odlučili za Huventud Bogotana koja je bila kombinacija oba imena.

 
Koledž Major de San Bartolome, smatra se mestom osnivanja Miljonariosa.

Za godinu dana tim je osvojio srca navijača zahvaljujući velikim pobedama. U iznenađujućem preokretu događaja, svi igrači, predvođeni njihovim predsednikom Ignasiom Izkierdom, pozvani su da formiraju prvu reprezentaciju Kolumbije. Tim je debitovao u februaru te godine na Igrama Centralne Amerike i Kariba u Panama Sitiju, gde je osvojio bronzanu medalju. Po povratku iz Paname i sa timom na ivici raspada, Izkuierdo je video priliku u predstojećem prvom izdanju Bolivarskih igara koje će se održati u Bogoti. On je okupio početnu grupu igrača i formirao struktururaniji tim, koji je ponovo predstavljao reprezentaciju Kolumbije. Kolumbijska vlada je angažovala trenera tima Fernanda Paternostera, bivšeg igrača argentinske reprezentacije i vicešampiona na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930, za trenera Kolumbije. Tim je takođe dobio podršku grada primajući ekonomsku pomoć. Tada su nazvani Klub Municipal de Deportes, postajući zvanični tim Bogote i usvajajući zvanične boje grada (u to vreme, crno-bele) i grb (sadašnji).

Uprkos sportskim uspesima, opština je obustavila njihovu ekonomsku pomoć zbog problema između osnivača. Tim su zatim preuzeli menadžeri Manuel Brisenjo Pardo, Antonio Hose Vargas i biznismen iz Santandera Alberto Lega (koji je dao 50.000 dolara za angažovanje pet argentinskih igrača), koji su vratili stabilnost timu. Bez zvanične ekonomske podrške i bez boja na dresovima, menadžeri su nekoliko puta menjali ime tima: Municipal La Sal (kada je bio pod kontrolom studenata Instituta La Sal), Municipal Deportivo, a kasnije Municipal Deportivo Independiente. Međutim, štampa ih je jednostavno nazivala timom ili selekcijom Bogote.

Dana 28. januara 1939. (sada sa dodatkom „Independiente“ u njihovom imenu kako bi se razjasnilo odvajanje od Opštine), tim je debitovao sa tri argentinska igrača protiv tima Antiokije, pobedivši 5-4 golovima Lucifera (koji je postigao tri gola), Karvahala i Izkjerda. Ovo je bio značajan trenutak za fudbal u gradu, jer je to bio prvi put da je tim iz Bogote (i iz zemlje) igrao sa stranim igračima. Ovo je ujedno bila i poslednja godina u kojoj je tim igrao pod imenom Deportivo Independiente. Uprkos finansijskim poteškoćama i unutrašnjim sukobima osnivača i pristalica tima, Deportivo Independiente je nastavio da se takmiči na raznim turnirima, predstavljajući Bogotu. Godine 1946. tim se spojio sa klubom Deportivo Municipal i promenio ime u Klub Deportivo Los Miljonarios.

Nastanak imena Miljonarios

uredi

Godine 1939. nastao je nadimak „Los Miljonarios“ (Milioneri) kada se Visente Lucifero svakog četvrtka sastajao sa upravnim odborom tima da bi pregovarao o isplatama. U to vreme argentinski igrači nisu imali godišnje ugovore. Lucifero je zahtevao visoko obeštećenje ne samo za Argentince već i za ceo tim. Želeo je da obezbedi da plate kolumbijskih igrača budu u skladu sa platama stranaca, što je dovelo do toga da Luis Kamač Montoja, sportski urednik lista El Tiempo, oštro kritikuje tim zbog odvajanja od opštine. Montoja je čelnicima tima dao oznaku „novi bogataši“ jer su nameravali da održavaju ceo tim sa svim stranim igračima, što je zahtevalo mnogo novca.

Montoja je izjavio: "Argentinci su veoma zahtevni; oni će naplatiti taj i taj iznos. Ovo je klub milionera." Tako je nastao nadimak koji će postati njegovo definitivno ime jer su tim počeli da poznaju i nazivaju više nadimkom „Los Miljonarios“ nego pravim imenom. Godine 1932, sedam godina ranije, argentinski klub River Plejt je već usvojio isti nadimak za velike potpise igrača u to vreme.

Dana 13. avgusta 1939. godine, na sastanku u kafiću „El Gato Negro”, tim je zvanično usvojio naziv „Los Miljonarios” kao deo ponovnog pokretanja i ponovnog osnivanja kluba. Na taj datum su savladali Deportivo Barankilju sa 6-0 golovima Luisa Timona (1-0 u 5-0), Martineza, Ruiza Dijaza, Zapate i autogolom Lopeza. Tokom ove utakmice, debitovali su u svojoj sadašnjem plavom dresu sa sivim čarapama, kopiranim od argentinskog tima Tigre, koji je nedavno krasio naslovnicu časopisa El Grafiko i bio tim za koji je navijao Fernando Paternoster. Ova uniforma je ostala ista, sa jedinom promenom koju je predložio lider Manuel Brisenjo Pardo za sledeću utakmicu. Sastojao se od promene šortsova u bele, a čarapa u plave i definitivnog uspostavljanja kao službene uniforme tima, koja je godinama kasnije dodatno konsolidovana bojama koje je koristio Independiente Santa Fe.

Prvi tim koji se zvao Miljonarios činili su: Karlos Alvarez, Antenor Rodrigez (kapiten), Ignasio Izkijerdo, Alfredo Kueco, Alfonso Pijedraita, Oskar Sabranski, Visente Lucifero, Antonio Ruiz Dijaz, Hose Antonio Timon i Antonio Martinez.

Od svog osnivanja, Miljonarios je postao jedan od najvažnijih timova Kolumbije osvajanjem titula na turnirima amaterske lige, međunarodnim utakmicama i raznim turnejama širom zemlje, postižući dobre rezultate. Time je postao veliki favorit za titulu od trenutka kada je počelo prvo kolumbijsko prvenstvo u profesionalnom fudbalu 1948. godine.

Nakon što je strukturiran i ostavio iza sebe svoju prošlost kao tim izabranog grada, Miljonarios je ušao u A.D.B. (Sportsko udruženje Bogote) 1940. godine, koji je bio drugorazredni turnir u fudbalskoj ligi Kundinamarka. Iste godine osvojili su titulu i popeli se u prvu ligu, u kojoj su učestvovalu od 1941. do 1945. godine, osvojivši četiri titule (1941, 1943, 1944, 1945).[8]

Balet Azul

uredi

Miljonarios je imao veliku korist od velokog štrajka igrača u argentinskoj ligi 1948. godine, što je izazvalo veliki dolazak argentinskih igrača u Kolumbiju. Sledeće godine Miljonarios je osvojio svoju prvu ligašku titulu.

Najuspešniji period za klub bio je tokom ranih 1950-ih zbog značajnog prisustva argentinaca. Tokom ovog perioda ekipa je bila poznata kao Plavi balet, u kojoj su bili sjajni igrači kao što su: Di Stefano, Adolfo Pederner-a, Nestor Rosim-a, Hulio Kozi-a, Antonio Baez-a, Ugo Rejes-a, Reinaldo Murin-a i drugih. Zahvaljujući sjajnom fudbalu koji su ovi igrači pokazali na terenu, Miljonarios je od strane nekoliko medija u Južnoj Americi i Evropi proglašen za najbolji tim na svetu ranih 1950-ih. U martu 1952, Miljonarios je otputovao u Španiju i pobedio Real Madrid sa 4-2 na Santjagu Bernabeu. Osvojili su tri uzastopne titule od 1951. do 1953. godine i osvojili su Kup Kolumbije 1952. godine.

Godine 1951. FIFA je suspendovala Kolumbiju zbog regrutovanja međunarodnih igrača bez pasoša; timovi su bili primorani da vrate sve igrače iz inostranstva koji su učestvovali na turniru neregularnim putem. Ovaj edik je označio odlazak Di Stefanu u februaru 1953. godine, primajući ponude Barselone i Real Madrida, koji su došli da daju ponudu za igrača.[9] Reprezentaciji Kolumbije je takođe zabranjeno učešće na Svetskom prvenstvu 1954. godine iz istog razloga.

Malo svetsko prvenstvo za klubove

uredi

Godine 1952. grupa venecuelanskih sportskih preduzetnika osnovala je Malo svetsko prvensto za klubove, prijateljsko takmičenje koje je okupilo vodeće evropske i južnoameričke timove. Miljonarios je pozvan da učestvuje u izdanjima iz 1952. i 1953. godine. U svom prvom nastupu, tim je završio sa sedam bodova, iza Real Madrida (dva puta nerešeno 1-1) i brazilskog Botafoga (4-4 i poraz 0-2). Turnir se igrao po šemi od dva kola. Učestvovao je i domaćin turnira Le Sale iz Venecuele (pobede Miljonarios 4-1 i 5-1).

U svom učešću 1953. godine, tim je osvojio titulu bez poraza sa 11 bodova, iznad argentinskog River Plejta (5-1 pobeda i 1-1 nerešeno), Rapida iz Beča (pobede 2-1 i 4-0) i španskog Espanjola (6-0 i 4-0). Neki smatraju da je ovaj prijateljski turnir prethodnik Interkontinentalnog kupa, sada kao FIFA Svetsko klupsko prvenstvo, ali ne i njegov ekvivalent.

Kraj Balet Azul-a

uredi

Nakon titule 1953. godine, učinak tima je u domaćem prvenstvu opao jer su bili primorani da prodaju svoje strane igrače i koriste uglavnom mlade igrače. Ovo je kulminiralo poslednjim mestom u sezoni 1957, iako je sledeće sezone Miljonarios završio na drugom mestu iza rivala Santa Fe-a za samo jedan bod.[10] Miljonarios je osvojio svoju petu ligašku titulu 1959. godine, otvorivši put drugoj zlatnoj eri 1960-ih, gde su osvojili četiri titule zaredom od 1961. do 1964. godine. U 1970-im, tim je osvojio titulu 1972. i 1978. godine i bili su drugoplasirani 1973. i 1975. zatim treći 1974, 1976. i 1977. godine.

Miljonarios je tokom decenije 1980-ih osvojio još dve titule 1987. i 1988. godine, sa zvezdama kao što su Arnoldo Iguaran, Mario Vanemerak i Karlos Estrada. Titula iz 1988. bila je poslednja titula koju je klub osvojio pre 23-godišnje suše trofeja.

Suša trofeja (1990-1999)

uredi

Ovo je bila jedina decenija u kojoj Miljonarios nije osvojio nijednu domaću ili međunarodnu titulu, ali je dva puta završio na drugom mestu u ligi. Bili su veoma blizu osvajanja 1994. godine, ali im ju je Atletiko Nasional oteo na bonus poene pošto su oba tima pobedila u meču poslednjeg kola. U sezoni 1995-96, Miljonarios je takođe bio poražen do titule sa bonus poenima, obog puta od Deportivo Kali-ja. Tim takođe imao dobru sezonu 1999. godine. Iako su završili van prvih deset u Aperturi, u Finalizacionu, sakupili su 42 boda i bili neporaženi tokom regularne sezone, a postavili su rekord od 29 mečeva bez poraza, ali su izgubili u plej-ofu i nisu uspeli da se plasiraju u finale. Atletiko Nasional je osvojio titulu.

Početak novog veka (2000-2009)

uredi

Godine 2001, Miljonarios je osvojio Kup Merkonortea, pobedivši meksičku Nekaksu u polufinalu na putu do finala, gde su pobedili ekvadorski tim Emelek sa penala, nakon što su obe utakmice završene nerešeno. Miljonarios je dodatno napredovao kada je bivši pomoćni trener Mančester Siti-ja Huan Karlos Osorio imenovan za novog trenera u julu 2006. godine, zamenivši Migela Prinsa, koji je doveo klub do šestog mesta u Aperturi. Osorio je predvodio klub u plej-of za finalizaciju i bio je na vod od plasmana u finala plej-ofa. Klub je završio na petim mestu na ukupnoj tabeli, čime se klub ponovo kvalifikovao za Kopa Sudamerikanu, dok je finanskijska situacija tima takođe imala značajan oporavak.

U julu 2007, Osorio je napustio Miljonarios da bi vodio američku ekupu Čikago Fajr, a zamenio ga je Martin Lasarte; nakon kratkog, ali veoma neuspešnog perioda sa Lasarteom, Miljonarios je zatim angažovao argentinca Marija Vanemeraka kao svog novog trenera.[11] Pod Vanemerakom, Miljonarios je ponovo počeo da blista, posebno na Kopa Sudamerikani 2007. Iako su se jedva prošli grupnu fazu, gde su jedva savladali peruanski klub Koronel Bolonjezi na penale, eliminisali su nekoliko moćnih timva, uključujući pobedu nad Atletiko Nasionalom 3-2, a zatim su izbacili i brazilskog šampiona Sao Paulo sa 3-0 u četrvrtfinalu. Miljonarios je na kraju eliminisan od meksičkog Kluba Amerike 5-2. Klub je imao manje impresivan učinak u Finalizacionu 2007, završivši na jedanaestom mestu na tabeli.

Nakon što Miljonarios nije uspeo da se kvalifikuje za plej-of u Aperturu 2008, Vanemerak je otpušten. Zamenio ga je Oskar Kintabani, koji je sa Nasional-om osvajao titule prvaka.[12] U svojoj prvoj sezoni, Finalizacion 2008, klub je bio na drugom mestu zbog gol razlike. Međutim u Aperturu 2009. klub je završio na petnaestom mestu nakon veoma loše sezone, a Kintabani je ubrzo napustio klub. Rezultati se nisu značajno poboljšali, a klub je propustio plej-of u Finalizaciji 2009. i oba turnira 2010. godine.

Kraj suše trofeja (2010-2019)

uredi

Mučen finanskijskim problemima, bez velikih titula i poslednjoj deceniji, kao i zbog neuspeha da se kvalifikuje u plej-of poslednjih sedam sezona, klub je pokrenuo proces bankrota koji je doveo do toga da ga kupi društvo sastavljeno od 4.000 navijača Miljonariosa i tako spasio klub od bankrota. Ovaj pokret je takođe značio promenu u stilu igre koja je počela angažovanjem venecuelanskog trenera Ričarda Paez-a.

Paez je doveo klub do šestog mesta u Aperturi 2011. i polufinala plej-ofa. Finalizacija 2011. bila je još bolja, klub je završio na četvrtom mestu u ligi, i trebalo je da se kvalifikuje i finale posle pobede od 3-0 nad Juniorom u prvom meču polufinala, ali Junior se vratio kod kuće i stigo nedostatak posle prvog meča i posle penala su eliminisali Miljonarios.

Ipak, navijači Miljonariosa nisu ostali bez ičega za slavlje, pošto je klub osvojio Kup Kolumbije 2011. godine sjajnim nizom pobeda koji je uključivao i prvo mesto u svojoj grupi, pobedu nad Deportes Tolimom u četvrtfinalu, a zatim i pobedom protiv Juniora u polufinalu, pre nego što je pobedio obe utakmice protiv Bojake Čiko u finalu, izborivši mesto na Kopa Sudamerikani 2012, a takođe je okončao 23-godišnju sušu trofeja.

U junu 2012. je potvrđeno da će Ernan Tores biti novi trener nakon loše sezone u Aperturi u kojoj je klub propustio plej-of. U Kopa Sudamerikani, tim je bio veoma uspešan, stigao je do polufinala nakon što je eliminisao brazilske klubove Palmeiras i Gremio, pri čemu je Miljonarios izgubio prve mečeve oba puta. Na kraju su eliminisani od argentinskog Tigre-a. Ovo je došlo kao olakšanje nakon sramnog poraza od Real Madrida rezultatom 8-0 u prijateljskom meču u septembru u čast Alfreda Di Stefana.

 
Ekipa Miljonarios-a pred prvu utakmicu Finalizacije 2017 protiv Santa Fe-a.

Uprkos eliminaciji u Kopa Sudamerikane i teškog poraza od Real Madrida, tim je imao sjajan učinak u Finalizacionu 2012, kvalifikovavši se u plej-of kao najbolji tim u sezoni. Nakon veoma teške serije mečeva, ekipa je plej-of završila sa deset bodova. U finalu su igrali protiv Independiente Medeljina. Prva utakmica je odigrana na stadionu Atanasio Hirardot u Medeljinu i završena je rezultatom 0-0. Revanš je odigran u Bogoti koji se završio rezultatom 1-1, što je dovelo do penala, gde je golman Luis Delgado uspeo da odbrani penal i pobedi rezultatom 5-4. Miljonarios je tako osvoji svoju prvu ligašku titulu posle 24 godine.

Kao šampion Finalizacije 2012, Miljonarios se kvalifikovao u grupnu fazu Kopa Libertadores-a 2013, gde je imao loš učinak. Završili su poslednji u grupi, sa samo jednom pobedom i pet poraza.[13]

Na Finalizacionu 2017, Miljonarios je osvojio svoju petnaestu ligašku titulu nakon što je pobedio Santa Fe u finalu ukupnim rezultatom 3-2. Posle tog šampionata odmah je usledila njihova prva titula u Superligi Kolumbije, pobedivši Atletiko Nasional u dve utakmice. Trener koji je osvojio obe titule sa Miljonarios-om bio je Migel Anhel Ruso.

Era Alberta Gamera (2020 - danas)

uredi

Nakon ligaške sezone 2019. u kojoj su Miljonarios bili na vrhu tabele prve faze Aperture, ali su na kraju propustili finalni seriju i kasnije se nisu kvalifikovali za polufinale Finalizacije, trener Horhe Luis Pinto je dao ostavku i zamenio ga je bivši igrač Alberto Gamero za sezonu 2020.[14] Prva sezona Miljonariosa pod Gamerom nije donela očekivane rezultate, pošto tim nije uspeo da se plasira u plej-of lige i morao je da pobedi na turniru u kojem su učestvovale eliminisane ekipe da bi dobio šansu da se kvalifikuje za Kopa Sudamerikanu 2021. Iako su uspeli da osvoje utešni turnir, propustili su kvalifikacije za Kopa Sudamerikanu nakon što su izgubili i plej-ofu od Deportivo Kali-ja.[15]

U 2021, stvari za Gamera i Miljonarios su se značajno poboljšale uprkos tome što nisu mogli da osvoje titulu. U Aperturi 2021. godine, Miljonarios je pobedio Ameriku de Kali i Juniora na putu do finala, gde ih je pobedio Deportes Tolima, a na Finalizacionu su zauzeli drugo mesto u svojoj polufinalnoj grupi, ponovo iza Deportes Tolime.[16] Miljonariosi nisu uspeli da se kvalifikuju u finale oba turnira u sezoni uprkos tome što su bili veliki favoriti, te godine su osvojili svoju prvu titulu sa Gamerom, pobedivši Junior u finalu Kupa Kolumbije.[17]

Miljonarios-ova šesnaesta ligaška titula stigla je na Aperturi 2023, plasiravši se na drugo mesto u prvoj fazi sa 38 bodova u 20 mečeva. U finalu su igrali protiv Atletiko Nasional-a i pobedili su posle penal serije 3-2.[18]

Rivali

uredi

Miljonarios je stvorio mnoga rivalstva sa nekoliko timova iz lige, posebno sa lokalnim rivalom Independiente Santa Fe-om. Ovaj derbi se popularno zove El Klasiko Kapitalino. To je jedini lokalni derbi koji se igrao svake sezone od početka kolumbijskog profesionalnog fudbala 1948. godine. Miljonarios je 16. septembra 2007. ostvario svoju 100 pobedu u derbiju protiv Santa Fe-a. Taj meč je završen rezultatom 1-0. Trenutno Miljonarios ima 125 pobeda u derbiju naspram 90 za Santa Fe.

Od marta 2015. do marta 2017. godine, Miljonarios je održavao niz od devet mečeva bez poraza od Santa Fe-a, sa tri remija i šest pobeda. Najistaknutiji je bio u Aperturi 2015, kada je Miljonarios eliminisao Santa Fe iz plej-ofa rezultatom 3-1. Golove su dali: Roman Tores, Fernando Uribe i Rafael Robajo.

Miljonarios takođe ima jak rivalitet sa drugim timovima kao što su: Atletiko Nasional, Amerika de Kali i Deportivo de Kali. Rivalstvo sa Atletikom Nasional-om se ponekad naziva i najvažnijom utakmicom u kolumbijskom fudbalu, s obzirom da su oba kluba najtrofejnija u zemlji.[19]

Povezani timovi

uredi
  • Milonario del Rimak:[20][21] Klub je osnovan u decembru 1957. nakon turneje Miljonariosa u zemljama Inka. Trenutno se takmiči u trećoj diviziji Rimca, (četrvrta liga Peru-a). Do poslednjeg zvaničnog zbližavanja ova dva kluba došlo je 1976. godine.

Bratski klubovi

uredi
  • River Plejt:[22] U amaterskom fudbalskom dobu kolumbijskog fudbala, tada poznat kao Deportivo Municipal, počeo je da dovodi argentinske fudbalere, pa su dobili nadimak "Milioneri". Ubrzo nakon toga, direktive su odličule da taj nadimak uzmi kao zvanično ime kluba. Miljonarios je nastavio da u velikoj meri kupuje igrače River Plejt-a, tako da je odnos između klubova postao rekurentan. Neki od značajnijih transfera igrača su: Nestor Rosi (iz Rivera i Miljonarios) i Huan Gilberto Gunes (iz Miljonarios-a u River).
  • Real Madrid:[23] Istorija između dva kluba ogleda se u 7 prijateljskih utakmica u kojima su se susreli. Miljonarios je pobedio tri meča, a tri su bila nerešena. Miljonarios je postao poznat kao jedini klub koji je pobedio zlatni generaciju Real Madrid-a. Pored toga, između ova dva kluba desio se i transfer Alfreda di Stefana, jednog od najboljih igrača u istoriji svetskog fudbala.

Igrači

uredi

Februar 2024. godine.[24]

Br. Pozicija Igrač
1   G Kamilo Romero
3   O Omar Bertel
4   O Huan Pablo Vargas
5   S Leri Vaskez
6   O Oskar Vanegas
7   N Juber Kuinones
8   S Daniel Girardo
9   N Huan Karvahal
10   S Daniel Katano
11   N Bekam Kastro
12   G Diego Novoa
14   S David Silva (kapiten)
16   N Jeder Valensija
17   O Horhe Arias
18   S Daniel Ruiz
20   O Danovus Banguero
21   S Huan Karlos Pereira
Br. Pozicija Igrač
22   O Delvin Alfonzo
23   N Leandro Kastro
24   S Devar Viktorija
25   N Luis Paredes
26   O Andres Linas
28   O Stiven Vega
29   O Aleks Moreno
30   O Rikardo Rosales
31   G Alvaro Montero
32   N Santjago Gordana
33   S Nikolas Arevalo
34   O Sander Navaro
35   N Ramiro Brokero
36   O Samuel Asprilja
42   N Hon Lagarča
  N Emerson Rodrigez

Reference

uredi
  1. ^ Meân, Lindsey J. (2010), Making Masculinity and Framing Femininity: FIFA, Soccer, and World Cup Web Sites, SAGE Publications, Inc., str. 65—86, Pristupljeno 2024-05-20 
  2. ^ Sofronie-Stokkermans, Viorica; Stokkermans, Karel (1999), Modeling interaction by sheaves and geometric logic, Springer Berlin Heidelberg, str. 512—523, ISBN 978-3-540-66412-3, Pristupljeno 2024-05-20 
  3. ^ Otero-Blanco, Ángel (2014-06-27). „La historia de un fecundo error:El club Dumasde Arturo Pérez-Reverte”. Bulletin of Spanish Studies. 91 (8): 1189—1205. ISSN 1475-3820. doi:10.1080/14753820.2014.920657. 
  4. ^ Heiblum, Alan (2018-05-13). „Sobre el cielo y el azul, del cielo azul”. Protrepsis (14): 211—213. ISSN 2007-9273. doi:10.32870/prot.i14.181. Proverite vrednost parametra |doi= (pomoć). 
  5. ^ Forte, Juan C.; Geisler, Doug; Ostrov, Pablo G.; Piatti, Andrés E.; Gieren, Wolfgang (2001-04). „The Globular Cluster System of the Low-Luminosity Elliptical Galaxy NGC 1427”. The Astronomical Journal. 121 (4): 1992—2002. ISSN 0004-6256. doi:10.1086/319954.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ September-October 1960, Routledge, 2013-12-19, str. 179—187, ISBN 978-1-315-82880-0, Pristupljeno 2024-05-20 
  7. ^ Valencia Sánchez, Wilder Geovanny; Echavarria, Adrian Devanny Guerra (2022-07-30). „Análisis de las acciones ofensivas que resultaron en goles en la copa Conmebol Libertadores de Fútbol Sala Uruguay 2021 (Analysis of offensive actions that resulted in goals in the Conmebol Libertadores Futsal Cup, Uruguay 2021)”. Retos. 46: 501—510. ISSN 1988-2041. doi:10.47197/retos.v46.93543. 
  8. ^ Dredge, L A; McMartin, I (2007). Geochemical reanalysis of archived till samples from northernmost Manitoba (Izveštaj). Natural Resources Canada/CMSS/Information Management. 
  9. ^ „From Facebook”. Nursing Standard. 30 (12): 31—31. 2015-11-18. ISSN 0029-6570. doi:10.7748/ns.30.12.31.s42. 
  10. ^ „Japan Times Weekly, Volume 05, Issue 10 - 1940-03-07”. Manchuria Daily News Online. Pristupljeno 2024-05-20. 
  11. ^ Gris González, Juan Carlos (2023-08-01). „La renuncia a la celebración del contrato y el desistimiento del procedimiento de adjudicación por la Administración: jurisprudencia y doctrina”. Cuadernos de Derecho Local. ISSN 2695-6101. doi:10.61521/cuadernosderecholocal.40.700. 
  12. ^ EL CLÁSICO ENTRE SANTAFÉ Y MILLONARIOS, Ediciones USTA, 2017-04-17, str. 143—148, Pristupljeno 2024-05-20 
  13. ^ Acosta, Juan Ignacio (2020-12-22). „Facebook Watch: usos y apropiaciones de la plataforma”. Tram[p]as de la comunicación y la cultura (85): e045. ISSN 2314-274X. doi:10.24215/2314274xe045. 
  14. ^ Gómez-Gamero, María E. (2019-01-05). „Las habilidades blandas competencias para el nuevo milenio”. DIVULGARE Boletín Científico de la Escuela Superior de Actopan. 6 (11). ISSN 2395-8596. doi:10.29057/esa.v6i11.3760. 
  15. ^ Acuto, Félix A. (2021-11-11). „Praxis e interculturalidad en la arqueología indígena sudamericana”. Anuario de Arqueología. 13 (13): 29—39. ISSN 2684-0138. doi:10.35305/aa.v13i13.73. 
  16. ^ „EL COMPONENTE PECUARIO EN FINCAS CAMPESINAS DE LA ECORREGIÓN CAFETERA DEL DEPARTAMENTO DEL TOLIMA (COLOMBIA)”. Luna Azul (32). 2011-03-06. ISSN 1909-2474. doi:10.17151/luaz.2011.32.3. 
  17. ^ Cruz Junior, Gilson; Fermino, Antonio Luis; Pires, Giovani De Lorenzi (2015-07). „O Brasil na Copa, a Copa no Brasil: notas sobre o agendamento midiático da Copa de 2014 no Blog do Juca”. Revista Brasileira de Ciências do Esporte. 37 (3): 251—257. ISSN 0101-3289. doi:10.1016/j.rbce.2015.07.001.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  18. ^ Gaviria Cuartas, César Augusto (2018-04-23). „Atlético Nacional-Millonarios. Comunicación emotiva y localismo en el discurso del diario El Colombiano”. Question. 1 (58): 048. ISSN 1669-6581. doi:10.24215/16696581e048. 
  19. ^ Calixto Rodríguez, Luis Carlos (2019-09-04). „¿Cuál es el costo fiscal de la dualidad en el sistema pensional colombiano?”. Revista de Economía del Rosario. 22 (2): 82. ISSN 2145-454X. doi:10.12804/revistas.urosario.edu.co/economia/a.8145. 
  20. ^ Peruana de Derecho Internacional, Sociedad (2020-04-22). „HOMENAJE AL EMBAJADOR JAVIER PÉREZ DE CUÉLLAR. CIEN AÑOS AL SERVICIO DEL PERÚ Y DE LA JUSTICIA”. Revista Peruana de Derecho Internacional: 219—227. ISSN 2663-0222. doi:10.38180/rpdi.v0i0.100. 
  21. ^ Mauro, Diego (2016-12-03). „La "buena prensa" frente a la cultura de masas: cine, deportes y publicidad en el catolicismo (Rosario y Santa Fe, 1900-1960)”. Anuario de la Escuela de Historia (28): 69—90. ISSN 1853-8835. doi:10.35305/aeh.v0i28.188. 
  22. ^ Montenegro Bonilla, Joe (2014-06-27). „Film and Literature: A History of Sibling Rivalry”. LETRAS (55): 129—145. ISSN 2215-4094. doi:10.15359/rl.1-55.7. 
  23. ^ Gomez, Viktor Naqill (2020-12-23). „Lengua y territorio Relación estratégica para la revitalización del mapuzugun”. Caracol (20): 134—165. ISSN 2317-9651. doi:10.11606/issn.2317-9651.i20p134-165. 
  24. ^ López García, Rubén Darío; Pérez Sánchez, Luis Eduardo; Betancourth Ospina, Carlos Ariel (2020). Capítulo 13. El clásico entre Santafé y Millonarios. Universidad Santo Tomás. 

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nemanja123321/песак&oldid=27797753”