Википедија

Korisnik:Radisicfilip/песак

Nezavisni token
Ilustracija nezavisnog tokena

Nezamenljivi token (NFT)(eng. „non-fungible token”) je finansijska sigurnost koja se sastoji od digitalnih podataka uskladištenih u blokčejnu. Vlasništvo nad NFT-om je zabeleženo u blok-čejnu, a vlasnik ga može preneti, omogućavajući da se isti prodaju i trguju. Tokeni obično sadrže reference na digitalne fajlove kao što su fotografije, video zapisi i audio zapisi. Pošto se tokeni mogu jedinstveno identifikovati, razlikuju se od kriptovaluta, koje su zamenljive. Tržišna vrednost NFT tokena je povezana sa digitalnom datotekom na koju se poziva.

Zagovornici NFT tokena tvrde da oni obezbeđuju javni sertifikat o autentičnosti ili dokaz o vlasništvu, međutim zakonska prava koja prenosi NFT token mogu biti neizvesna. Vlasništvo nad NFT tokenom kako je definisano blokčeinom nema autorska prava, prava intelektualne svojine ili druga zakonska prava nad njegovom povezanom digitalnom datotekom. NFT token ne ograničava deljenje ili kopiranje povezane digitalne datoteke i ne sprečava kreiranje tokena koji upućuju na identične datoteke.

NFT-ovi su korišćeni kao špekulativne investicije i izazvali su sve veće kritike zbog troškova energije i ugljičnog otiska povezanog sa validacijom blokčejn transakcija, kao i njihove česte upotrebe u umetničkim prevarama.[1] Tržište NFT-a se takođe poredi sa ekonomskim balonom ili Ponzi šemom.[2]

Tržište NFT-a je dramatično poraslo od 2020. do 2021.: trgovina NFT-ovima u 2021. godini porasla je na više od 17 milijardi dolara, što je za 21.000% više u odnosu na ukupno 82 miliona dolara iz 2020. godine.[3]

Karakteristike uredi

NFT token je jedinica podataka, uskladištena na tipu digitalne imovine koja se zove blokčejn, kojom se može prodavati i trgovati.[4] NFT može biti povezan sa određenim digitalnim ili fizičkim sredstvom, uključujući, ali ne ograničavajući se na, umetnost, pesme i licencu za korišćenje sredstva u određenu svrhu.[5] NFT (odgovarajuća licenca za korišćenje, kopiranje ili prikazivanje osnovnog sredstva) može se trgovati i prodavati na digitalnim tržištima.[6] Trgovanje tokenima obično rezultira neformalnom razmenom vlasništva nad imovinom koja nema pravni osnov za sprovođenje, i tako često daje nešto više od upotrebe kao statusnog simbola.[7]

NFT tokeni funkcionišu kao kriptografski tokeni, ali za razliku od kriptovaluta kao što su Bitkojn(eng. „Bitcoin”) ili Eterijum(eng. „Ethereum”), NFT-ovi nisu međusobno isti, zbog toga nisu zamenljivi. Dok su svi bitkojni jednaki, svaki NFT token može predstavljati različitu osnovnu imovinu i stoga može imati drugačiju vrednost.[8] NFT-ovi se kreiraju kada blokčejn lanci spajaju zapise koji sadrže kriptografske hešove – skupove znakova koji identifikuju skup podataka. Kreirajući lanac blokova podataka koji se mogu identifikovati. Ovaj proces kriptografske transakcije obezbeđuje autentifikaciju svake digitalne datoteke. Obezbeđivanjem digitalnog potpisa koji prati vlasništvo NFT-a.[8]

Autorsko Pravo uredi

Vlasništvo nad NFT tokenom ne daje autorska prava ili prava intelektualne svojine na digitalno sredstvo koje NFT navodno predstavlja.[9] Neko može da proda NFT koji predstavlja njihovo delo, ali kupac neće nužno dobiti autorska prava na to delo, tako da prodavac može da kreira dodatne NFT tokene istog dela.[10] Dakle, NFT je samo dokaz vlasništva odvojeno od autorskih prava.[11] Oni definitivno ne poseduju autorska prava na osnovno delo osim ako se eksplicitno ne prenesu.[12]

Istorija uredi

Rana istorija (2014–2017) uredi

Prvi poznati „NFT“ token, Kvantum,[13] kreirali su Kevin Mekoj i Enil Deš u maju 2014. Sastoji se od video klipa koji je napravila Mekojeva supruga Dženifer. Mekoj je registrovao video na blokčejnu Nejmkojn(eng. „Namecoin”) i prodao ga Dešu za 4 dolara, tokom prezentacije uživo za konferenciju Sedam na sedam u Novom muzeju u Njujorku. Mekoj i Deš su tu tehnologiju nazvali „monetizovana grafika“.[14] Ovo je eksplicitno povezalo nezamenljivi, razmenjivi blokčejn marker sa umetničkim delom, preko metapodataka na lancu (omogućeno od strane Nejmkojn-a).[15]

U oktobru 2015, prvi NFT projekat, Eterija (eng. „Etheria”), pokrenut je i demonstriran na Devkonu 1 u Londonu, prvoj Eterijum konferenciji za programere, tri meseca nakon lansiranja Eterijum blokčejna. Većina Eterijinih 457 heksagonalnih pločica koje se mogu kupiti i kojima se može trgovati ostala je neprodata više od pet godina do 13. marta 2021. godine, kada je obnovljeno interesovanje za NFT izazvalo ludnicu za kupovinu. U roku od 24 sata, sve pločice trenutne verzije i prethodne verzije, svaka čvrsto kodirana na 1 ETH (0,43 američkih dolara u trenutku lansiranja), prodate su za ukupno 1,4 miliona američkih dolara.[16]

Termin „NFT“ je postigao širu upotrebu. Standard se poklopio sa pokretanjem nekoliko NFT projekata, uključujući Kurio Kards(eng. „Curio Cards”''), Kriptopanks(eng. „CryptoPunks”) (projekat za trgovinu jedinstvenim crtanim likovima, koji je američki studio Larva Lebs objavio na blokčejnu Eterijum).[17]

Povećana svest javnosti (2017-danas) uredi

  • Online igra Kriptokitis(eng. „CryptoKitties”) iz 2017. postala je profitabilna prodajom trgovačkih mačjih NFT-ova, a njen uspeh je privukao pažnju javnosti na NFT tokene.[18]
  • Tržište NFT-a je doživelo brz rast tokom 2020. godine, a njegova vrednost se utrostručila na 250 miliona američkih dolara.[19] U prva tri meseca 2021. godine, više od 200 miliona dolara potrošeno je na NFT.[20]
  • U prvim mesecima 2021. interesovanje za NFT tokene je poraslo nakon brojnih rasprodaja i aukcija umetničkih dela visokog profila.[21]

Primena NFT tokena uredi

Digitalna umetnost uredi

Digitalna umetnost je uobičajen slučaj upotrebe NFT tokena.[22] Aukcije visokog profila NFT-ova povezanih sa digitalnom umetnošću privukle su značajnu pažnju javnosti. Rad pod naslovom Spajanje umetnika Paka bio je najskuplji NFT, sa aukcijskom cenom od 91,8 miliona američkih dolara.[23]

 
Neki NFT-ovi digitalne umetnosti, poput ovih piksel art likova, primeri su generativne umetnosti.

Neke NFT kolekcije, uključujući Bord Ejps i KriptoPanks su primeri generativne umetnosti, gde se mnogo različitih slika stvara sklapanjem izbora jednostavnih komponenti slike u različitim kombinacijama.[24]

Muzika uredi

U februaru 2021, NFT su navodno generisali oko 25 miliona dolara u muzičkoj industriji, a umetnici su prodavali umetnička dela i muziku kao NFT tokene.[25] Muzičari koji su koristili NFT su američki reper Lil Pamp,[26] Grajms[27] i reper Eminem.[28]

Pranje novca uredi

NFT, kao i sa drugim blokčejn hartijama od vrednosti i sa prodajom tradicionalne umetnosti, potencijalno se mogu koristiti za pranje novca.[29] Aukcijske platforme za prodaju NFT-a mogu se suočiti sa regulatornim pritiskom da se pridržavaju zakona o sprečavanju pranja novca.[30]

U studiji Ministarstva finansija Sjedinjenih Država iz februara 2022. procenjeno je da postoje „neki dokazi o riziku od pranja novca na tržištu umetničkih dela visoke vrednosti“, uključujući „nastajuće tržište digitalne umetnosti, kao što je korišćenje nezamenljivih tokena (NFT) .[31] Studija je razmatrala kako transakcije NFT-a mogu biti jednostavnija opcija za pranje novca kroz umetnost izbegavanjem transportnih ili osiguravajućih komplikacija u trgovini fizičkom umetnošću. Nekoliko NFT berzi su označene kao pružaoci usluga virtuelne imovine koji mogu biti podložni propisima Mreže za borbu protiv finansijskih zločina. U martu 2022. godine, dve osobe su optužene za izvršenje NFT šeme od 1.000.000 dolara putem elektronske prevare.[32]

Problemi i kritike uredi

Nesprovodljivost autorskih prava uredi

 
Kao slika na vebu, digitalna umetnost povezana sa nezamenljivim tokenom može se kliknuti desnim tasterom miša i sačuvati kao bilo koja druga slikovna datoteka

Pošto je sadržaj NFT-a javno dostupan, svako može lako da kopira datoteku na koju referencira NFT. Štaviše, vlasništvo nad NFT-om na blokčejnu ne prenosi inherentno pravno primenjiva prava intelektualne svojine na fajl.

Postalo je dobro poznato da se NFT slika može kopirati ili sačuvati iz veb pretraživača korišćenjem menija desnog klika za preuzimanje referentne slike. Pristalice NFT-a omalovažavaju ovo umnožavanje NFT umetničkih dela kao „mentalitet desnog klika“. Jedan kolekcionar koga je citirao Vajs uporedio je vrednost kupljenog NFT-a (za razliku od neprokupljene kopije osnovnog sredstva) sa vrednošću statusnog simbola „da bi pokazao da sebi mogu priuštiti da plate toliko“.[7]

Fraza „mentalitet desnog klika“ se proširila viralno nakon njenog uvođenja, posebno među onima koji su bili kritični prema NFT tržištu i koji su prisvojili taj termin da bi se pohvalili svojom sposobnošću da s lakoćom snime digitalnu umetnost koju podržava NFT.[7]

Skladištenje van blokčejna uredi

NFT-ovi koji predstavljaju digitalnu umetnost uglavnom ne čuvaju pridruženu datoteku umetničkog dela na blokčejnu zbog velike veličine takve datoteke. Takav token funkcioniše kao sertifikat o vlasništvu, sa veb adresom koja ukazuje na predmetno umetničko delo.[14]

Naknade umetnika i kupaca uredi

Prodajne platforme naplaćuju umetnicima i kupcima naknade za kovanje, uvrštavanje, potraživanje i sekundarnu prodaju. Analiza tržišta NFT-a u martu 2021. otkrila je da se većina NFT umetničkih dela prodavala za manje od 200 dolara, dok je trećina prodata za manje od 100 dolara . Oni koji su prodavali NFT-ove ispod 100 dolara plaćali su naknade za platformu između 72,5% i 157,5% tog iznosa. U proseku honorari čine 100,5% cene, što znači da su takvi umetnici u proseku plaćali više novca od honorara nego od prodaje.[33]

Bezbednost uredi

U januaru 2022. objavljeno je da prodavci iskorištavaju neke NFT-ove da nesvesno prikupljaju korisničke IP adrese.[34]

Piramida/Ponzi šema uredi

Struktura tržišta NFT-a liči na piramidu ili Ponzi šemu, u kojoj rani korisnici profitiraju na račun onih koji kasnije kupuju.[35]

Reference uredi

  1. ^ „Investors Spent Millions on ‘Evolved Apes’ NFTs. Then They Got Scammed.”. www.vice.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  2. ^ „NFTs, an overblown speculative bubble inflated by pop culture and crypto mania”. theconversation.com. Pristupljeno 2022-05-15. 
  3. ^ PYMNTS (2022-03-10). „NFTs Hit $17B in Trading in 2021, Up 21,000%”. www.pymnts.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  4. ^ Wilson, Kathleen Bridget; Karg, Adam; Ghaderi, Hadi (2021-10-29). „Prospecting non-fungible tokens in the digital economy: Stakeholders and ecosystem, risk and opportunity”. Business Horizons (na jeziku: engleski). ISSN 0007-6813. doi:10.1016/j.bushor.2021.10.007. 
  5. ^ Twitter; Instagram; Email; Facebook (2021-03-11). „$69 million for digital art? The NFT craze explained”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  6. ^ Kastrenakes, Jacob (2021-03-11). „Beeple sold an NFT for $69 million”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  7. ^ a b v „What the Hell Is ‘Right-Clicker Mentality’?”. www.vice.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  8. ^ a b Staff, WIRED. „WTF Is an NFT, Anyway? And Should I Care?”. Wired (na jeziku: engleski). ISSN 1059-1028. Pristupljeno 2022-05-15. 
  9. ^ Thaddeus-Johns, Josie (2021-03-11). „What Are NFTs, Anyway? One Just Sold for $69 Million.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-05-15. 
  10. ^ Clark, Mitchell (2021-03-03). „People are spending millions on NFTs. What? Why?”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  11. ^ „NFT blockchain drives surge in digital art auctions”. BBC News (na jeziku: engleski). 2021-03-03. Pristupljeno 2022-05-15. 
  12. ^ Staff, Courtney Majocha/HLS News; May 19; 2021. „Memes for Sale? Making sense of NFTs”. Harvard Law Today (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  13. ^ Cascone, Sarah (2021-05-07). „Sotheby's Is Selling the First NFT Ever Minted—and Bidding Starts at $100”. Artnet News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  14. ^ a b Dash, Anil (2021-04-02). „NFTs Weren’t Supposed to End Like This”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  15. ^ Ostroff, Caitlin (2021-05-08). „The NFT Origin Story, Starring Digital Cats”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-05-15. 
  16. ^ „The Cult of CryptoPunks”. TechCrunch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  17. ^ „Should You Buy a Bitcoin-Inspired Image of Lindsay Lohan?”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2021-03-08. Pristupljeno 2022-05-15. 
  18. ^ Non-fungible token (na jeziku: engleski), 2022-05-13, Pristupljeno 2022-05-15 
  19. ^ „The NFT Market Tripled Last Year, and It’s Gaining Even More Momentum in 2021”. Emerging Tech Brew (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  20. ^ „NFTs Are Shaking Up the Art World—But They Could Change So Much More”. Time (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  21. ^ „Explainer: NFTs are hot. So what are they?”. Reuters (na jeziku: engleski). 2021-03-17. Pristupljeno 2022-05-15. 
  22. ^ „Blockchain company buys and burns Banksy artwork to turn it into a digital original”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  23. ^ Thaddeus-Johns, Josie (2021-03-11). „What Are NFTs, Anyway? One Just Sold for $69 Million.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-05-15. 
  24. ^ „NFTs turn Japan’s manga and anime into genuine art”. Financial Times. 2021-10-13. Pristupljeno 2022-05-15. 
  25. ^ „Music-related NFT sales have topped $25m in the past month”. Music Business Worldwide (na jeziku: engleski). 2021-03-12. Pristupljeno 2022-05-15. 
  26. ^ „CEO of Sweet Talks NFT Partnership with Rapper Lil Pump”. Cheddar (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  27. ^ Kastrenakes, Jacob (2021-03-01). „Grimes sold $6 million worth of digital art as NFTs”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  28. ^ Kaufman, Gil; Kaufman, Gil (2021-04-23). „Eminem’s First NFT Drop, ‘Shady Con,’ Includes One-of-a-Kind Slim Shady-Produced Beats”. Billboard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  29. ^ „NFTs: A New Frontier for Money Laundering?”. rusi.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  30. ^ „China’s market for NFTs, metaverse may drive money laundering”. South China Morning Post (na jeziku: engleski). 2021-12-02. Pristupljeno 2022-05-15. 
  31. ^ „Treasury Releases Study on Illicit Finance in the High-Value Art Market”. U.S. Department of the Treasury (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  32. ^ „Two Defendants Charged In Non-Fungible Token (“NFT”) Fraud And Money Laundering Scheme”. www.justice.gov (na jeziku: engleski). 2022-03-24. Pristupljeno 2022-05-15. 
  33. ^ Kinsella, Eileen (2021-04-29). „Think Everyone Is Getting Rich Off NFTs? Most Sales Are Actually $200 or Less, According to One Report”. Artnet News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  34. ^ „This NFT on OpenSea Will Steal Your IP Address”. www.vice.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  35. ^ „Matt Damon’s crypto ad is more than just cringeworthy”. Financial Times. 2022-01-05. Pristupljeno 2022-05-15. 

Literatura uredi

Mentalitet desnog klika od strane autora Metju Gaulta i ko autora Džordana Pirsona.

O tome kako NFT-evi mogu da budu zloupotrebljeni radi krađe IP adrese od strane autora Džosefa Koksa

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Radisicfilip/песак&oldid=25921463”