Korisnik:Stefanovic5/pesak

Erik Ambler
Lični podaci
Puno ime	Erik Kliford Ambler
Datum rođenja	(1909-07-28)28. jul 1909.
Mesto rođenja	London, Velika Britanija
Datum smrti	22. oktobar 1998.(1998-10-22) (89 god.)
Mesto smrti	London, Velika Britanija
Nacionalnost	britansko
Književni rad
Period	1936—1993
Žanr	Trileri, špijunski romani

Erik Kliford Ambler OBE (28 Jun 1909 – 22 Oktobar 1998) je bio engleski autor trilera, posebno špijunskih romana, žanr u koji je uveo novi realizam. Radio je i kao scenarista. Ambler je koristio pseudomim Eliot Rid za knjige napisane zajedno sa Čarlcom Rodom.

Život

Ambler je rođen u Čarltonu, jugoistočnom Londonu, u porodici zabavljača koji su vodili lutkarsku predstavu, kojoj je pomagao u ranim godinama. Oba roditelja su takođe radili kao umetnici koncertne dvorane. Kasnije je studirao injžernjerstvo na Politehničkom institutu u Inslingtonu(sadašnji Londonski univerziztet), i služio je pripravnički staž u inženjerskoj kompaniji. Međutim, njegovo odrastanje kao zabavljača pokazalo se kao dominantno i ubrzo je prešao na pisanje drama i drugih dela. Početkom 1930-ih bio je kopivrajter u reklamnoj agenciji u Londonu. Nakon što je dao ostavku, preselio se u Pariz, gde je upoznao i oženio se sa Luiz Krombi, američkom modnom dopisnicom.

U to doba, Ambler je bio politički čvrsti antifašista kao i mnogi drugi. Smatrao je da Sovjetski Savez jedinom stvarnom protivtežom fašističkoj agresiji - što se ogledalo u činjenici da neke od njegovih ranih knjiga uključuju sovjetske agente prikazane pozitivno i kao simpatične likove, nesumnjive saveznike glavnog junaka.

Poput brojnih istomišljenika u različitim zemljama, Ambler je bio šokiran i razočaran Nacističko-Sovjetskim paktom 1939. godine. Njegov posleratni antikomunistički roman Presuda Delčevu (1951), zasnovan na staljinističkim procesima čistke u istočnoj Evropi, izazvao je da ga omalovažavaju mnoge bivše Komunističke partije i drugi napredni saradnici.

Kada je izbio Drugi svetski rat, Ambler je u vojisku ušao kao privatni vojnik. Bio je izabran za Kraljevsku artiljeriju 1941. godine. Ubrzo je bio premešten u fotografske jedinice. Rat je završio kao potpukovnik i pomoćnik direktora vojne jedinice filma. Posle rata radio je u civilnoj filmskoj industriji kao scenarista, dobivši nominaciju za Oskara za rad na filmu Surovo more (1953), adaptiranom prema romanu Nikolasa Monsarta. Pisanje pod svojim imenom nastavio je tek 1951. godine, ulazeći u drugi od dva različita perioda u svom pisanju. Pet od njegovih šest ranih dela smatraju se klasičnim trilerima. Stovorio je američku detektivsku tv seriju Šah-Mat 1960.

Ambler se razveo od Krombi 1958. godine, oženivši se iste godine sa Džoan Harinson, filmskom producentkinjom, scenaristkinjom i saradnicom Alfreda i Alme Hičkok. Preselili su se u Švajcarsku 1969. godine, a 16 godina kasnije vratili u Britaniju. Harison je umrla 1994. godine u Londonu. Ambler je umro 1998.

Godine 2008, njegovo imanje je prenelo sva autorska prava Amblera i druga zakonska i komercijalna prava na Ovantona Media. Ovantona Medija je prodala ova prava kompaniji Koolabi Plc 2009. godine, ali je zadržala glavnu licencu za radio i audio prava. Ova prava su komercijalno licencirana u Velikoj Britaniji i inostranstvu.

Književna karijera

Amblerova najpoznatija dela su Maska za Dimitrosa (1939) (objavljenja u SAD-u pod naslovom Kovčeg za Dimitrosa), koja je snimljena u film 1944. godine i Svetlost dana (1962), takođe snimljena 1964. godine u Topkapi. Takođe bio je uspešan scenarista i u poznim godinama je živeo u Los Anđelesu. Među ostalim klasičnim filmovima zasnovanim na njegovom delu su Putovanje u strah (1941), u kojem glumi Žozef Koten, i originalni scenario, Oktobarski čovek (1947). Napisao je scenario za Noć za pamćenje o potonuću Titanika, zajedno sa drugim scenarijima, posevno sa onim koji se tiču priča i avantura na moru. Autobiografiju je objavio 1985. godine, Ovde leži Erik Ambler.

Za razliku od većine drugih špijunskih romana objavljenih pre njegovih, protagonisti Amblerovih romana retko su profesionalni špijuni, policajci ili kontraobaveštajni operativci; obično su ameteri koji se nevoljno nađu u društvu okorelih kriminalaca, revolucionara ili špijuna. Glavni junak obično započinje iz dubine, klonuli antijunak iznenađen kada se nađe pred ekstremnom opasnošću, koji ipak na kraju uspeva da iznenadi sebe kao i profesionalce odlučnom akcijom koja nadmudruje njegove daleko iskusnije protivnike. Ova radnja je korišćena, na primer, u Putovanje u strah, Epitaf za špijuna, Maska za Dimitrosa, Noćnici/Opsada, Prolaz oružja, Svetolost dana, Prljava priča i Doktor Frigo. Još jedan ponavljajući element radnje je apatridstvo i izgnanstvo: likovi koji su prognani iz svojih domovina ili koji se suočavaju sa opasnošću da budu prognani i ne dobiju prebivalište u bilo kojoj zemlji.

Uticaj

Brojni autori međunarodnih trilera priznaju dug Ambleru, uključujući Grema Grina, Džona le Karea i Džulijana Sajmonsa; takođe i na Alana Fursta i Federika Fostiha.

Rad

Romani

• Mračna granica (1936)
• Neobična opasnost (1937), naslov u SAD: Pozadina opasnosti
• Epitaf za špijuna (1938) (snimljeno kao Rezervat hotela 1944)
• Uzrok alarma (1938)
• Maska za Dimitriosa (1939), naslov u SAD: Kovčeg za Dimitriosa
• Putovanje u strah (1940)
• Presuda Deltčevu (1951)
• Šimerovo naseđe (1953)
• Noćnici (1956), takođe objavljeno kao Opsada
• Prolaz oružja; Nagrada Zlatni bodež
• Svetlost dana (1962), takođe objavljeno kao Topkapi; Edgarova nagrada za najbolji roman, 1964
• Vrsta besa (1964)
• Prljava priča (1967)
• Zavera interfona (1969), takođe objavljena kao Tiha zavera
• Levanter (1972); Nagrada Zlatni bodež
• Doktor Frigo (1974)
• Ne šalji više ruže (1977), naslov u SAD: Opsada vile Lip
• Briga o vremenu (1981)

Kratke priče i nefikcija

• Sposobnost ubijanja: i druga dela (1963). Objavljeno sa poglavljem o Džonu Bodkinu Adamsu uklonjeno zbog zabrinutosti za klevetu.
• Uhvatiti špijuna (1964). Antologija priča.
• Ovde leži Erik Ambler: Autobiografija (1985). Edgar-ova nagrada za najbolje kritičko / biografsko delo, 1987.
• Čekajući naređenja (1991). Sadrži osam priča uglavnom napisanih 1939–40, Dok je Ambler čekao poziv na vojnu dužnost:

1. „Upadi dr Cisara“. Šest genijalnih detektivskih priča u kojima je prikazan dr Jan Czissar, izbeglički češki detektiv, ranije praške policije.
2. „Vojska senki“. Neizvesna priča o engleskom hirurgu koji putuje švajcarskim Alpima i koji se zapetljao u spletke predratnih antinacista.
3. „Krvna pogodba“. Neizvesna priča o latino-američkom diktatoru koji pametno oslobađa pobunjenike, ali potom izgnanstvo smatra izuzetno opasnim.

• Dosadašnja priča: sećanja i druge izmišljotine (1993). Devet autobiografskih priča koje pokrivaju različite periode Amblerovog života.

Kratke priče (prva izdanje)

„Vojska senki“ (1939) u Kraljičinoj knjizi Crvenog krsta

kao Eliot Rid (sa Čarles Roda)

• Vrh neba (1950)
• Nežna opasnost (1951), takođe objavljeno kao Nežna do mesečine
• Afera Maras (1953)
• Povelja o opasnosti (1954)
• Pasoš za paniku (1958)

Filmski scenariji

• Put unapred (1944)
• Oktobarski čovek (1947)
• Strastveni prijatelji (1949)
• Visoko opasno (1950)
• Oblačna žuta (1951)
• Čarobna kutija (1951)
• Bis (1951)
• Promoter poznat i kao Kard (1952)
• Surovo more (1953)
• Pucaj prvi takođe poznat i kao Grub pucanj (1953)
• Ljubičasta ravnica (1954)
• Zakup života (1954)
• Jangcov incident: Priča o HMS Ametistu (1957)
• Noć za pamćenje (1958)
• Olupina Mari Deare (1959)

Televizija

• Šah-mat (1960) televizijska serija
• Alfred Hičkok predstavlja: Čin vere (TV epizoda, 1962)
• Ljubav koja mrzi ljubav (TV film, 1970)

Spoljašne veze

• Erik Ambler na IMDb-u
• „Izađite iz tame na svetlost dana“ na EthanIverson.com – Iversonov komentar na Amblerovih 18 romana i gostujući prilozi
• Erik Ambler iz Kongresne biblioteke, sa 69 kataloških zapisa
• Eliot Rid (zajednički pseudonim Amblera i Čarlesa Roda) sa 6 zapisa, na Worldcat-u