Korisnik:Studentkinja10/pesak
Ernest Bo (Moskva, 7. decembar 1881– Pariz, 9. jun 1961) bio je francuski parfimer rođen u Rusiji. Poznat je po kreiranju parfema Chanel No. 5, koji je možda i najpoznatiji parfem na svetu.
Poridično poreklo
urediErnst Bo je bio sin Edvarda Hipolita Boa [1](1835–1899) i svoje druge žene Ogustine Vilgemine Misfild( fr. Augustine Wilgemina Misfeld) [2](1834– 1906) koja je poreklom iz Lila, Francuska. Ernestova baka Žan- Kleofej Bo[3] (fr. Jeanne-Cléophée Beaux) došla je u Rusiju početkom 1840. Edvard Hipolit bio je sin kog je dobila sa Žanom Džozefom Mesindžerom [4] (1810–1848).
Karijera
urediErnest Bo [5] bio je brat Edvarda Boa, koji je radio za francuskog proizvođača parfema Alphonse Rallet & Co. tadašnju najvažniju rusku kuću parfema i snabdevača na ruskim dvorovima. Ruska kuća parfema koja je tada imala oko 1500 zaposlenih i 675 proizvoda prodata je francuskoj kući parfema Chiris of La Bocca 1989 godine.
Ernest je iste godine završio osnovno obrazovanje, a od 1898. do 1900. godine radio kao labaratorijski tehničar praveći sapun za rusku kuću parfema Ralej(Rallet). Nakon što je odlsužio obavezne dve godine vojske u Francuskoj i vratio se u Moskvu 1902. godine, gde je počeo sa školovanjem za izradu parfema u kompaniji pod prismotrom njihovog tehničkog direktora. Završio je školovanje 1907. godine, a unapređen je u višeg parfimera i izabran je da bude jedan od članova upravnog odbora. [6]
Godine 1912. Rusija je slavila stogodišnjicu bitke za Borodino, koja je bila prekretnica za Napoleonovu rusku invaziju. Za ovu priliku Ernest je kreirao miris "Bouquet de Napoleon," kolonjsku vodu cvetne arome Eau de Cologne za Ralej(Rallet). Ispostavilo se da je to bio veliki komercijani uspeh. [7]
Sledeće godine obeleženo je trista godina od osnivanja dinastije Romanov. Za ovu priliku prateći svoj prethodni doprinos kreirao je sada već zaboraljeni miris "Bouquet de Catherine" u čast carice Rusije Katarine Velike. Ovaj parfem ipak nije doživeo uspeh kao što je to bilo sa kolonjskom vodom.
No.5 Chanel
uredi
Ernest je pokušao da iskoristi svoje kontakte kako bi pridobio rusko plemstvo u nadi da će time omogućiti nove projekte. Godine 1920. uz pomoć ruskog vojvode Dmitrija Pavloviča (1891–1941), prijatelja modne kreatorke Koko Šanel dogovorio je sastanak u Kanu u kasno leto 1920. godine gde je predstavio svoje sadašnje i prethodne radove. Šanel je odabrala "No. 5" kao Božićni poklon za svoje najbolje klijente. [8] Prvobitno je proizvedeno samo 100 bočica. Međutim, potražnja je bila toliko velika da je Šanel donela odluku da parfem pusti u prodaju u svojim radnjama 1922. godine. Iste godine lansirala je i drugi miris uz dve numerisane serije bočica koje joj je Bo predstavio, a koje su bile numerisane od jedan do pet i dvadeset do dvadeset četiri: Chanel Nº 22- bocu br. 22 iz druge serije. Međutim, pošto nije doživeo uspeh kao Chanel Nº 5 povučen je iz prodaje i ponovo pokrenut 1926. godine.
Ernest Bo je napustio francusku kuću parfema Chiris 1922. godine kako bi u Parizu vodio agenciju za prodaju za svog prijatelja Judžina Šerabota (Eugene Charabot). Štaviše, Chane Nº 5 bio je toliko uspešan da su 4. aprila 1924. godine Bejder(Bader) i Vertmajer (Wertheimer)- osnivači lanca prodaje Galeries Lafayette kupili prava na njega. Osnovali su lanac parfema Les Parfums Chanel, za koji su angažovali Ernesta Boa kao glavnog parfimistu. Na toj funkciji Ernest Bo je kreirao mnoge poznate parfeme sve dok se nije penzionisao 1954. godine.
Smrt i sahrana
urediErnest Bo je umro u svom stanu u Parizu 9. juna 1961. godine u 79. godini. [9]
Odabrana dela
urediReference
uredi- ^ „THIERRY de VILLE d'AVRAY et de FONTENAY par Michel GERRER - Geneanet”. web.archive.org. 2016-08-06. Pristupljeno 2024-07-23.
- ^ „THIERRY de VILLE d'AVRAY et de FONTENAY par Michel GERRER - Geneanet”. web.archive.org. 2015-05-23. Pristupljeno 2024-07-23.
- ^ „THIERRY de VILLE d'AVRAY et de FONTENAY par Michel GERRER - Geneanet”. web.archive.org. 2015-05-23. Pristupljeno 2024-07-23.
- ^ „THIERRY de VILLE d'AVRAY et de FONTENAY par Michel GERRER - Geneanet”. web.archive.org. 2015-05-23. Pristupljeno 2024-07-23.
- ^ Rallet, Alain; Rochelandet, Fabrice (2015-05-15). „Présentation”. Réseaux. n° 189 (1): 9—12. ISSN 0751-7971. doi:10.3917/res.189.0009.
- ^ Devaux, Guy (2020). „Salancy : l’histoire d’une parfumerie en Touraine. Bouton (Jacques), Salancy, le parfumeur de Touraine, autoédition, 2015”. Revue d'histoire de la pharmacie. 107 (406): 260—261. ISSN 0035-2349. doi:10.3406/pharm.2020.24061.
- ^ Edwards, Michael (1996). Perfume legends: French feminine fragrances. Levallois: M. Edwards & Co. in association with HM Editions. ISBN 978-0-646-27794-3.
- ^ Ward, Neil David, (born 14 March 1953), independent business consultant, 2008–14; Director, Quality Transformation Ltd, 2008–11, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2024-07-23
- ^ „Ernest Beaux, co-inventor of Chanel N°5 by VB.com”. vb.com. Pristupljeno 2024-07-23.