Kornelije Nepot

Kornelije Nepot (lat. Cornelius Nepos) je bio rimski poliograf i enciklopedista, savremenik i prijatelj Ciceronov, Atikov i Katulov.

Kornelije Nepot

Kao istoričar, po Kurtu Vahsmutu, Nepot nema nikakve vrednosti, a kao stilista, po Eduardu Nordenu, još gore je prošao. Međutim, kako navodi Milan J. Majzner, sudeći po onom što je očuvano od njega, plus ako se uzmu u obzir kako njegovi prethodnici tako i njegovo ograđivanje od toga da piše istoriju, i ako se ima u vidu da se obraća ne baš učenim čitaocima, onda bi se njegov književni rad mogao nazvati popularnim s izvesnom tendencijom.

Sve u svemu, ako se pogleda na razvitak rimske istoriografije i razmotri kakvo mesto zauzima Nepot u tom razvitku, primetiće se, kako tvrdi Julije Golik, da je on kao prvo začetnik svetske povesnice, a kao drugo sakupljač zanimljivih pričica i anegdota. U jednom i u drugom smeru našao je docnije dosta sledbenika, tako da je njegov uticaj na kasniju rimsku književnost bio i te kako značajan.

Detinjstvo i obrazovanje

Nepot se rodio u severnoj Italiji, koja je u prvom veku p. n. e. dala veliki broj važnih književnika. Mesto rođenja ne možemo sa sigurnošću utvrditi, ali se zna da je bilo na reci Po, nedaleko od Verone. Smatra se da je rođen negde pre 100. godine p. n. e. i da je doživeo duboku starost. Da bi se što bolje obrazovao otišao je veoma mlad u Rim, družio se sa bogatim, obrazovanim Titom Pomponijem Atikom, slavnim retoričarem Markom Tulijem Ciceronom i lirskim pesnikom Valerijem Katulom. Pretpostavlja se da se nije bavio državnim poslovima.

Književni rad

Chronica

Chronica u stvari predstavlja sažet prikaz opšte istorije u, čini se, tri knjige. O naslovu i o kakvoj-takvoj predstavi sadržaja izveštavaju sledeći:

Ausonije — Obraćajući se u jednom od svojih pisama pretorijskom prefektu Probu, Ausonije mu šalje Ticijanove Basme i Nepotove Hronike, ističući pritom da se ove poslednje nimalo ne razlikuju od ovih pređašnjih, kao i to da su pogodne za obrazovanje dece.

oblata per antiquarios mora scio promissi mei gratiam expectatione consumptam, Probe, vir optime; in secundis tamen habeo non fefellisse, apologos Titiani et Nepotis chronica quasi alios apologos (nam et ipsa instar sunt fabularum) ad nobilitatem tuam misi. gaudens atque etiam glorians fore aliquid, quod ad institutionem tuorum sedulitatis meae studio conteratur.

Probe, čoveče najvrliji, znam da je zbog kašnjenja do kog je došlo zahvaljujući starinarima zadovoljstvo usled mog iščekivanja splahnulo. Pa ipak, s druge strane držim da nisam pogazio reč. Šaljem Tvojoj plemenitosti Ticijanove »Basme« i Nepotove »Hronike« — ove druge gotovo da su basme, jer su i one isto takve kao što su i priče. I pritom se radujem i, štaviše, likujem, zbog nečega što će biti, što ima da doprinese obrazovanju tvojih.

Katul, posvećujući svoje pesme Nepotu, ukazuje, premda nejasno, sledećim rečima na predmet i opseg pomenutog dela:

Cui dono lepidum novum libellum arido imodo pumice expolitum? Corneli, tibi; namque tu solebas meas esse aliquid putare nugas, iam tum cum ausus es, unus Italorum omne aevum tribus explicare chartis, doctis, Iuppiter, et laboriosis! quare habe tibi quidquid hoc libelli qualecumque, quod, o patrona virgo, plus uno maneat perenne saeclo.

Kome posvećujem ovu novu, umiljatu knjižicu, izglađenu poput ogoljenog plavca? Tebi, Kornelije, jer si ti običavao da moje lakrdije smatraš za nešto. Baš zato što si se tada usudio, jedini od Italaca, da trima knjigama razložiš svako doba, koje su vala učeno, Jupitera mu, i marljivo urađene; primi k sebi, ma šta je-da je, ovu knjižicu, koja, o Devico Zaštitnico, ima da opstane večno, duže od jednog pokolenja.

Municije Feliks navodi dugačku listu ljudi koji su tobože postali bogovi, pozivajući se pritom na više, takoreći, istoričara, između ostalog i na Nepota.

Saturnum enim, principem huius generis et examinis, omnes scriptores vetustatis Graeci Romamque hominem tradiderunt. Scit hoc Nepos et Cassius in historia, et Thallus ac Diodorus hoc loquuntur.

Naime, svi pisci iz davnina, bilo da su grčki ili rimski, izdavali su Saturna, tvorca ovoga (ljudskog) roda i mnoštva, za čoveka. Za ovo zna Nepot, kao i Kasijeva istorija, a o tome su govorili kako Talos tako i Diodor.

Exempla

Exempla, skup anegdota iz istorije, geografije i sl.

De viris illustribus

Najzanimljivije delo je lat. De viris illustribus, biografije poznatih, koje je obuhvatalo 16 knjiga. Prikazani su kraljevi, vojskovođe, državnici, retoričari, pesnici, filozofi, istoričari. Samo jedan deo je sačuvan: treća knjiga lat. "De excellentibus ducibus exterarum" i iz dvanaeste - lat. "De historicis latinis". U pitanju su biografije nerimskih vojskovođa i biografije Katona Starijeg i T. Pomponija Atika. Nepotov cilj bio je da proširi istorijsko znanje među širokim narodnim masama, a na taj način i delovati na njih. Pokušava da napravi jasnu razliku između dobra i zla, da bude nepristrasan, ali često se osvrćući se na anegdote, zaboravlja bitne stvari.

Nepot je veoma uticao na kasniju rimsku književnost i smatra se začetnikom svetske istoriografije među rimskim piscima republikanskog doba.

Primedbe na jezik i stil Kornelija Nepota

α - reči koje se retko nalaze kod klasika

• assecla = pratilac
• astu = reč kojom se oglašava Atina kao Urbs mesto Rima
• condiscipulatus = drugovanje u školi
• donicum umesto donec, arhaični izraz
• exsplendescere, pre Kornelija niko ovu reč nije upotrebljavao
• facio, u smislu obrazovati
• ignotus, u aktivnom smislu kao grčki αγνωστος = koji nepoznaje
• locupletia munera = bogati pokloni
• lumina oculorum = vid, poetičan izraz
• periculum = spisak osuđenika, protokol parnice
• populi scitum = po grčki ψηφισμα
• progenitor = predak, izraz se sreće samo još kod Ovidija
• propago, u klasičnoj prozi taj izraz se koristi samo za biljke, a kod Nepota samo u smislu „potomak“, što je inače slučaj samo u poeziji
• pulluare = razvijati se. Ova reč se upotrebljava samo u poeziji i to u prenesenom značenju.

β - reči koje se nalaze samo kod Kornelija Nepota

• Clava, ovom rečju Nepot označava Lakedemonsku povelju. Inače, ova reč se upotrebljava u smislu buzdovana, a služi naročito da se njom označi Herkulov buzdovan.
• Communitas = ljubaznost. U latinskom se u tom smislu upotrebljava samo pridev communis.
• Demigratio, u latinskom se inače nalazi samo glagol demigrare
• Praeocupatio, kao i gorenavedena reč
• Sal, u smislu dražest

Osobine u obliku reči

1. Genitiv ličnih grčkih imenica kod Nepota se završava na i, umesto na is. Tako se nalazi Neocli mesto Neoclis; Themistocli; Pericli; Andocidi; Procli i Polymni mesto Polymnidis.
2. Nepot upotrebljava sažete oblike: α) kod imenica: Byzanti; Coli; barbarum mesto barbarorum; Molossum; deum sententiae; deum numen; ingratis β) kod glagola: saltasse, cantasse, postulasset, expugnasset, audisset, redisset, tentasti, existimasti itd. Međutim, i pored sažetih, Nepot upotrebljava i pune oblike.
3. Kornelije upotrebljava čas implicitus, čas implicatus. Kad se radi o bolesti, onda kaže implicatus kao i in morbum implicitus. Inače kaže implicatus: utraque implicatus tyrannide Dionysiorum, tantis implicatus rebus.
4. Upotrebljava arhaične oblike kao poenicus za punicus, Graeciae civitatis, Graeciae gentis de regibus totae mesto toti.
5. Pluskvamperfekat konjunktiva nekada je sa forem: iudicatum foret, praefinitum foret, forent adducti. Isto tako, forem se nalazi i uz particip futura aktiva: aperturi forent, laudaturi forent.
6. Kod Nepota se nalazi više primera pomoćnog glagola habere s participom pasivnim: cius in pernicie positam spem habuissent victoriae; percepta habuit praecepta, diligenter habuit cognitam.

Sintaktične osobine

Imenice — Nepot upotrebljava Mille kao imenicu: non amplius quam mille hominum cecidesset.

Apozicija — Nepot često particip slaže s apozitivnim imenom, a ne s rečju na kraju na koju se odnosi: Eorum urbem ut propugnaculum oppositum esse barbaris; neque huc amplius quam pellis esset iniecta.

Genitiv kakvoće — Nepot s njim često određuje životnu dob: annorum octoginta; annorum quinque et quadraginta; annorum decem septemque. Uz maior i minor natus izostavlja često poredbeni prilog quam: maior annos sexaginta natus, a ponekad stavlja posle njih ablativ: minor quinque et viginti annis natus. U nekim primerima pridev stoji s nominativom ili ablativom kakvoće: fortissimum virum maximque consilii; niger et capillo longo barbaque promissa.

Pridevi — Nepot ima običaj da stavlja po dva prideva jedan uz drugog: quotidiani maximi fierent sumptus; frequentes delatos honores; domestico summo genere.

Superlativ inimicissimum upotrebava kao imenicu: inimicissimum suum.

Lične i prisvojne zamenice — Sintaktična osobina konstrukcija pomenutih se mnogo razlikuje od obične sintakse. Tako se nalazi is, ea, id tamo gde treba da stoji sui, sibi, se. Nepot ima običaj da rastavlja glagolom prisvojnu zamenicu od imenice: classem constituisset suam, studiis obsequeendi suis.

Glagoli — Posle praestare i instare kod njega dolazi akuzativ.

Particip ferentem = φερουσα

Predlozi — Često izostavlja predolog in koji stoji ili uz akuzativ ili uz ablativ: magno se fore piriculo

Predlog koji stoji uz ablativ cum stavlja pred odnosnu zamenicu da je spoji s njom: cum quibus. Ne stavlja predlog pred apoziciju jedne mesne imenice: Athenis, splendidissima civite.

Composito upotrebljava kao prilog bez ex. Umesto samog priloga contra upotrebljava uvek contra ea. Upotrebljava eliptične izraze: reliquos ordiamur mesto reliquorum vitam exponere ordiamur; explicare imperatores.

Sintaktične osobine kod rečenica

Podmet je često izostavljen u rečenicama acc. c. infinit.: ad te venisse (me) patiaris; si quid Brutus de suis facultatibus uti voluisset (eum) usurum itd.

Non dubito dolazi s acc. c. inf. umesto sa quin: non dubito fore plerosque; neque dubitabat facile se consecuturum (esse) itd.

Hortari dolazi s infinitivom mesto sa veznikom ut: legati hortarentur accipere.

Izraz si verum est dolazi s ut mesto s acc. c. inf.. Na to se uostalom nailazi i kod Cicerona.

Odabrana literatura i izvori

Odabrani izvori

• Izbor iz Kornelija Nepota, 2. izd., Prir. J. Golik, Zagreb 1916.
• Живот славних војсковођа, Прев. са лат. С. Калик, Београд 1897.
• Књига о одличним војсковођама туђих народа, 2. изд., Прев. са лат. М. Ј. Мајзнер, Београд 1926.

Odabrana literatura

• М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963, стр. 269-270.
• E. Norden, Die Antike Kunstprosa vom VI. Jahrhundert V. Chr. Bis in die Zeit der Renaissance, Leipzig 1898, S. 204-209.
• C. Wachsmuth, Einleitung in das Studium der alten Geschichte, Leipzig 1895, S. 142-44, 210-13, 224.