Košo (japanski car)
Košo (孝昭天皇, Kōshō-tennō); poznat i kao Mimacuhikokaešine no Mikoto; bio je peti car Japana.[2][3] Smatra se da je vladao od 475. do 393. p. n. e.[4][5]
| Košo | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 50. p. n. e. |
| Datum smrti | 393. p. n. e. |
| Grob | Vakigami no hakata no jama no e no misasagi (Nara) |
| Car Japana | |
| Period | 475. p. n. e. – 393. p. n. e.[1] |
| Prethodnik | Itoku |
| Naslednik | Koan |
O vladaru uredi
Današnji istraživači sumnjaju u postojanost devet careva Japana, uključujući i Košoa, pa ih klasifikuju u tz. mitološke careve, sve do Sudžina nakon čega dolaze vladari sa čvršćim dokazima postojanja.[6] Ime Košo je posthumno ime koje se japanskom običaju dodeljuje posle smrti.[7]
U zapisima Kodžiki i Nihon šoki ostalo je sačuvano ime i genelogija vladara. Veruje se da je bio najstariji sin cara Itokua i majke Amanotojotocu koja je bila ćerka Okišimimi no kami.[8] Iako nema jačih dokaza da je ovaj vladar zaista vladao, Japanci su tradicionalno prihvatili njegovo postojanje održavajući mesto koje se smatra njegovim grobom (carski misasagi).[9]
Car Košo je bio najstariji sin cara Itokua.[4] Džien, japanski pesnik, pisac i budistički monah iz 12. veka ostavio je zapis da je Košo vladao iz palate Ikekokoro no mija u mestu Vaki no kami koje će kasnije biti deo Jamato provincije.[10][11]
Košo je posthumno ime. Ipak sugeriše se da je to ime izvedeno iz kineske forme i može se povezati sa budizmom koji je kasnije došao u Japan, što govori da je taj naziv dodeljen dosta kasnije, verovatno u vreme kada je Kodžiki napisan.[9]
Pravo mesto gde je sahranjen car Košo ni danas nije poznato[2] pa se umesto toga tradicionalno poštuje u šintoističkom hramu (misasagi) Nari. Tamo je i njegov zvanični mauzolejum Vakigami no Hakata no jama no e no misasagi.[12]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ a b Imperial Household Agency (Kunaichō): 孝昭天皇 (5); retrieved 2013-8-22.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 4–5. na sajtu Gugl knjige; Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō, p. 251; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, p. 89;
- ^ a b Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, p. 30.
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kōshō Tennō" in Japan Encyclopedia, p. 564 na sajtu Gugl knjige
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl", Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era, p. 21 na sajtu Gugl knjige
- ^ Varley 1980, str. 90
- ^ a b Aston 1896, str. 144–145
- ^ Brown & Ishida 1979, str. 251
- ^ Varley 1980, str. 90
- ^ Ponsonby-Fane, p. 418.
Literatura uredi
- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.