Krak de Montreal
Krak de Montreal (francuski: Krak de Montréal), takođe poznat i kao zamak Šubak je bila jedna od najjačih krstaških tvrđava u Svetoj zemlji. Nalazila se u blizini današnjeg grada Šubak u Jordanu.
Istorija uredi
Krak de Montreal izgrađen je 1115. godine od strane jerusalimskog kralja Balduina I. Balduin je preduzimao pohode južno od Jerusalima sa namerom da dopre do Crvenog mora i time zaokruži svoja osvajanja i obezbedi granicu na jugu. Krak de Montreal je osnovan nakon zauzeća Akabe, grada na obali Crvenog mora. Prvobitno je nazvan "Krak de Montreal" ili "Mons Regalis" (Kraljeva planina). Bio je strateški smešten na brdu u ravnici Edom pored koga su prolazili karavani koji su išli na hodočašće iz Sirije u Arabiju. Strateški značajan položaj omogućio je jerusalimskim kraljevima da kontrolišu trgovinu u ovoj oblasti. Trgovci su od kralja morali tražiti posebno odobrenje za prolazak. Montreal je bio okružen relativno plodnom teritorijom. Voda je dopremana pomoću sve cisterne uklesane u brdu.
Krak de Montreal je u sastavu Jerusalimske kraljevine sve do osnivanja Gospodstva Transjordan 1142. godine. Vladari Transjordana bili su vazali jerusalimskih kraljeva. Centar gospodstva bio je u Keraku, jačoj tvrđavi severno od Montreala. Zamak je najpre bio u rukama Filipa de Mijia, a potom prelazi u ruke Renea od Šatijona koji se oženio Stefani de Milom (1176). Rene je koristio Montreal kao uporište za napade na muslimanske karavane koji su prethodno od jerusalimskog kralja dobili dozvolu za prolaz. Kerak i Montreal bili su praktično neosvojivi za muslimane. Posebno značajan je plen koga je osvojio 1181. godine. Vrednost robe koja je putovala iz Indije bila je tolika da je ajubidski vladar Saladin krstašima objavio rat nakon Reneovog odbijanja da posluša naredbu kralja Balduina i vrati opljačkano.
Rene je u Montrealu izgradio i flotu koju je kopnom transportovao do Crvenog mora sa namerom da napadne samu Meku. Saladin to nije mogao dopustiti te je uništio flotu. Nakon bitke kod Hitina i pada Jerusalima, Saladin je opseo Montreal. Branioci su tokom opsade prodavali svoje žene i decu za hranu. Branioci su izdržali dve godine nakon čega zamak pada u muslimanske ruke. Kasnije je zamak obnovljen pod vladavinom Mamelučkog sultanata. Nakon pada sultanata pod Osmansko carstvo, zamak je napušten.
Literatura uredi
- Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.
- Krstaška epopeja - Rene Gruse, IK Zorana Jovanovića, 2004. godina
