Краљица југа (knjiga)

Ukoliko ste tražili telenovelu produkcijske kuće Telemundo, pogledajte članak Kraljica juga.

Kraljica juga (šp. La Reina del Sur) roman je autora Artura Peresa Revertea. Roman prati životnu priču Tereze Mendose, žene koja se, od žrtve koja beži u Španiju da bi spasila svoj život, pretvorila u jednu od najmoćnijih figura u narko svetu. Tereza je žena koja je osvojila tri kontinenta i postala legenda. Novinari su je nazivali kraljicom juga, a policija nije mogla da dokaže njenu umešanost u bilo kakve ilegalne poslove. Tokom 2010. godine, snimljena je istoimena telenovela koja prati radnju knjige.

Kraljica juga
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	La reina del sur
Autor	Arturo Peres Reverte
Zemlja	Španija
Jezik	španski
Žanr / vrsta dela	roman
Izdavanje
Izdavač	ALNARI
Broj stranica	432
Tip medija	meki povez
Prevod
Prevodilac	Sanja Janjušević
Datum izdavanja	2008.
Klasifikacija
ISBN ?	978-86-7710-305-7
Podaci preuzetisa sa 978-86-7710-305-7 www.knjizara.com. Moguće razlike među izdavačima.

Struktura dela

Kraljica juga je roman. Podeljena je na poglavlja kojih ima ukupno sedamnaest. Svako poglavlje je naslovljeno stihovima i nazivima stvarnih meksičkih narkokorida. Narkokoride su vrlo popularne pesme u Meksiku i celoj Latinskoj Americi koje su posvećene narko-dilerima i koje veličaju drogu, nasilje i novac. Pozicija pripovedača je u prvom i trećem licu. Delo je prožeto deskripcijom, naracijom i dijalozima. Paralelno se odvijaju dve priče. Jedna koja prati život Tereze Mendose, i druga koja prati samog pripovedača koji sakuplja podatke i informacije o Terezi.

Pisac kao narator

Odlučivši da napiše knjigu o legendarnoj Terezi Mendosi, pisac nije ni slutio u kakvu se avanturu upušta. Nije ni bio svestan činjenice koliko je Tereza bila misteriozna i intrigantna ličnost i kako je morao da crpi informacije od onih koji su je poznavali. Neizostavno je želeo da dovrši knjigu o Kraljici juga i zato je često morao da bude veoma strpljiv, jer je stalno nailazio na sagovornike sa teškim karakterom, a većina je odavala sliku flegmatika. Bio je spreman da istrpi i dosetku ili pak uvredu na sopstveni račun, samo da dozna još neku pojedinost o Terezi i njenom dinamičnom životu. Pisac nam nikako direktno ne odaje svoj utisak o junakinji njegovog dela, ali nam suptilno, iza vela objektivnosti, naznačava svoje divljenje prema ovoj hrabroj ženi, ženi koja je između kukavičluka i hrabrosti izabrala da bude hrabra.

Sinopsis

Melilja

Roman prati život Tereze Mendose. Tereza Mendosa potiče iz siromašne četrvrti Kulijakana. Nakon što je napustila osnovnu školu počela je da zarađuje menjajući novac, da bi je jednog dana život naneo na put Rajmunda Davile Pare, profesionalnog pilota kartela Huares, u narodu poznatijeg kao Guero Davila. Nakon što je primila poziv o smrti Guera Davile, Tereza Mendosa počinje da beži kako bi spasila svoj život. Guero Davila je ubijen tokom jedne od operacija, a za sobom ostavlja rokovnik u kome se nalaze važne informacije koje Terezi mogu spasiti život. Prateći uputstva Guera Davile, Tereza Mendosa odlazi do stana u kome se nalazi rokovnik i novac koji joj je potreban da bi napustila zemlju. U stanu se susreće sa Gatom Fijerosom i Potemkinom Galvesom zvanim Pinto. Oni su bili plaćenici koji su poslati da je ubiju, po naređenju Sesara Betmena Guemesa, koji je organizovao i ubistvo Guera Davile. Gato Fijeros je silovao Terezu Mendosu, a ona je, da bi se odbranila pucala njemu u lice. Nakon što je pobegla iz stana, ugovorila je sastanak sa Epifanijom Vargasom, kumom Guera Davile, koji je trebalo da spase Terezi život u zamenu za rokovnik. Epifanio Vargas šalje Terezu u Maroko, u Melilju.

U Melilji Tereza počinje da radi kao konobarica, da bi kasnije počela da radi za blagajnom. Tu upoznaje Galicijca, Santjaga Lopeza Fisteru, koji se bavio prekookeanskim transportom droge. Ona sa njim započinje vezu, napušta posao i odlučuje da mu pomogne u poslu. On ugovara posao i Tereza polazi sa njim u operaciju. Jedne noći obalska straža ih uočava i počinje da ih juri. U pokušaju da izbegne helikoptere i obalsku stražu, njihov brod udara u stenu. Santjago je poginuo, dok je Tereza preživela, ali je uhapšena. U zatvoru, u Španiji, ćeliju je delila sa Patrisijom O’Farel. Nakon izlaska iz zatvora nastavlja druženje sa Patrisijom, koja joj otkriva svoju tajnu i predlaže posao. Njih dve odlaze na mesto u kome je skriveno pola tone kokaina, koji je sakrio Patrisijin dečko pre nego što je ubijen. One odlučuju da taj kokain prodaju prvobitnom vlasniku, Rusu Olegu Jasikovu. On otkupljuje kokain, ali i nastavlja poslovanje sa Terezom i Patrisijom. Njih dve osnivaju firmu, Transer Nagu, koja se bavila transferom droge. Tereza postaje veoma uspešna u tom poslu, zbog čega dobija nadimak Kraljica juga. U poslu joj pomaže advokat Teo Alharafe, koji je bio stručnjak u fiskalnom pravu i finansijskom inženjeringu. Vremenom Teo i Tereza započinju tajnu vezu. U međuvremenu, Gato Fijeros i Potemkin Galves dolaze u Španiju kako bi dovršili posao. Oleg Jasikov ih otkriva i obaveštava Terezu, koja je trebalo da odluči šta će biti sa njima. Ona odlučuje da ubiju Gata Fijerosa, ali da poštede Pinta, koji postaje njen verni telohranitelj. Patrisija O’Farel prepušta Terezi sav posao i prepušta se drogi i alkoholu, što je dovodi do teške depresije i kasnije do samoubistva. Tereza saznaje da je trudna sa Teom, ali odlučuje da mu ne kaže ništa. Oleg Jasikov saopštava Terezi da u njenom okruženju postoji neko ko obaveštava policiju o njenim poslovima. Tereza sumnja u Tea, pa mu postavlja zamku. Nakon uspešno obavljenog transfera, Teo priznaje da sarađuje sa policijom, pa Tereza naređuje njegovo ubistvo. Jednoga dana, u njenu firmu dolaze agent DEA-e (Drug Enforcement Administration) i predstavnik meksičke ambasade. Saopštavaju joj da je Guero Davila bio tajni agent DEA-e i da je za njegovu smrt kriv Epifanio Vargas, koji se u tom trenutku nalazi pred preuzimanjem vlasti u svoje ruke u Meksiku. Oni joj nude da svedoči protiv njega u zamenu za njenu slobodu. Nakon nekog vremena, Tereza odlučuje da se sa Pintom vrati u Meksiko i da svedoči protiv Epifanija. Pre svedočenja nalazi se sa Epifanijem i saoštava mu da je pročitala rokovnik i da se vratila po osvetu. Ona se vraća u kuću u kojoj je bila smeštena. Epifanijevi ljudi napadaju kuću, ubijaju Pinta, dok Tereza uspeva da se spase. Tereza svedoči protiv Epifanija, njegova politička karijera je uništena, a ona zauvek nestaje.

Likovi

Lik Tereze Mendose

El puerto de Santa Marija-zatvor

Tereza Mendosa Čavez je rođena u Kulijakanu, Sinaloi, malom gradu u Meksiku. Kćerka je Španca i majke Meksikanke. U delu je opisana kao crnokosa devojka, crnih očiju i srednje visine, ne naročito lepa, ni previše bistra ni previše glupa, ali je umela sa brojkama. Odrastala je u siromašnom kraju po imenu Las Sjete Gotas. Majka ju je zanemarivala i zlostavljala. Kao veoma mlada počinje da zarađuje menjajući novac na ulici. Tako upoznaje Guera Davilu, muškarca koji se bavio kriminalom, zaljubljuje se i polako ulazi u svet podzemlja. Celo delo prati razvoj Terezine ličnosti, njena unutrašnja iskušenja, strahove i borbu sa samom sobom. U početku je vidimo kao mladu i povučenu, devojku narko-dilera. Njegovim ubistvom, kreće i njeno menjanje. Ponovo se oseća usamljeno i nezaštićeno i počinje svoju borbu za opstanak. Primorana je da pobegne iz zemlje, odlazi u Melilju, španski grad u Africi. Pokazuje svoje principe i odbija da radi kao prostitutka. U baru Džamila, u kojem je radila svi su je poštovali, gledali je kao karakternu, bistru, rečitu devojku. U poslu je bila ozbiljna, živela je sama i nikad nije dozvolila da gosti zaborave ko je ona. Nije imala prijatelje, uvek je gledala samo svoja posla. U Melilji upoznaje Santjaga Fisteru, sitnog krujumčara hašiša. Smatrala da je Santjago lep, privlačan, snažan, na neki način je u njemu našla utehu. Tereza nikada nije htela da bude obična devojka dilera, pa je na njen nagovor postala njegova partnerka u krijumčarenju. Taj trenutak postaje ključan za njen život. Sliku sa Guerom, koju je uvek nosila sa sobom, cepa na pola. To predstavlja njenu potrebu da raščisti sa svojom mučnom prošlošću, shvati da je ostala potpuno sama i tada se rađa nova Tereza Mendosa. Za vreme opasnog transporta robe, Santjago gubi život, ona preživljava i biva poslata u zatvor El puerto de Santa Marija. Zatvor u potpunosti menja Terezu. Tu upoznaje Patrisiju O'Farel, devojku iz bogate porodice, sa kojom deli zatvorsku ćeliju. Pati je u velikoj meri uticala na razvoj Terezine ličnosti. Tereza počinje da čita, proučava knjige koje je odvede u skroz drugačiji svet. Uz knjige ona uči, obrazuje se, putuje, sanja, živi druge živote i iznova proživljava svoj. Čitajući je potisnula samoću i strahove. Po izlasku iz zatvora, Pati je naučila Terezu kako da govori, kako da se oblači, ponaša, hoda, na neki način je oblikovala kao ženu. Na Patin nagovor, uzimaju pola tone kokaina koje je Pati skrivala. Od tog trenutka kreće njihov uspon u svetu droge i kriminala. U tom novom svetu Tereza postaje jaka, odlučna i sposobna da se suprotstavi preprekama koje su joj usledile. Podmićuje sudije, pravnike, policiju, čak i gradonačelnika.

Guero Davila

Rajmundo Davila Para (Raimundo Dávila Parra) poznatiji kao Guero Davila (El Güero) prvi je značajan muškarac u Terezinom životu. On je agent službe DEA (Drug Enforecement Administration - služba za borbu protiv naroktika u SAD) ubačen u meksičke narko-kartele. Voleo je da živi na ivici života i smrti. Kockao se sa svojim životom i slobodom, ne toliko zbog novca koliko zbog ličnog zadovoljstva. Bio je izuzetno hrabar, komunikativan, ponekad i brbljiv, nesmotren i hvalisav jer neke stvari nije mogao da zadrži za sebe. Voleo je šale, igru i opklade. Bio je sklon riziku, hladan uprkos svojoj ekstrovertnoj pojavi. Nadimak Guero je dobio zbog plave kose, plavih očiju i severoameričkog naglaska. U mladosti je dilovao drogu i bavio se kriminalnim aktivnostima. Nakon odsluženja kazne u severnoameričkom zatvoru, DEA ga je regrutovala i poslala u Sinalou kako bi se ubacio u krijumčarske redove kartela Huares. Završio je pilotski kurs i njegov posao u kartelu bio je da prevozi drogu. Otkriveno je da je radio iza leđa svog šefa i zbog toga je ubijen.

Santjago Fistera Lopez

Santjago Fistera Lopez (Santiago Fisterra López), Galicijac, je drugi bitan čovek u Terezinom životu. Imao je oko 35 godina. Upoznaje Terezu dok je još radila kao konobarica u Melilji. Bio je snažan, kovrdžave kose, mirnih zelenih očiju. Na desnoj podlaktici imao je tetovažu razapetog Isusa među mornarskim simbolima, čije značenje Tereza nikad nije saznala. Kao i Guero, bavio se ilegalnim poslovima. Na svom gliseru krijumčario je prvo vino, duvan, a zatim i hašiš. Bio je čovek od reči, profesionalac. Nakon što je Santjagov pomoćnik uhapšen, Tereza preuzima njegovu ulogu i pridružuje se Santjagu u njegovim poslovima. U početku se Santjago protivio njenoj odluci, ali na kraju je popustio zbog njene rešenosti i tvrdoglavosti. Uči je svemu što zna o švercu, čamcima i navigaciji. Bio je najbolji u svom poslu i uspešno je izbegavao okršaje sa civilnom gardom, kontrolnim službama i obalskom stražom. Jedne noći, u toku njihove zajedničke akcije, pri pokušaju da izbegnu stražu, doživljavaju nezgodu u kojoj Santjago umire.

Patrisija O`Farel

Patrisija O'Farel (Patricia O' Farrell), poznatija pod nadimkom Poručnica O'Farel, imala je najveći uticaj na Terezu. Bila je obrazovana, nemarna, hirovita ćerka iz ugledne bogataške porodice. Njen tadašnji dečko bio je upetljan u poslove šverca droge sa Rusima. Nakon što je pokušao da ih izigra završava ubijen, a Pati ranjena i završava u zatvoru. Bila je biseksualka i potajno zaljubljena u Terezu. Bila je dominantna, hladna i veoma inteligentna. Kao i svaka žena iz bogate porodice, imala je istančan ukus, ali imala je jednu veliku manu-bila je zavisna od kokaina. Imala je plavu kosu, kratko ošišanu i plave oči. Terezu upoznaje u zatvoru i budi u njoj želju za usavršavanjem. Bila je dosta starija i iskusnija. Zahvaljujući njoj Tereza shvata da može sama da uspe u životu i da joj nije neophodan muškarac kao zaštitnik. Bila je upoznata sa poslovima svog dečka i znala je gde se nalazio sakriven kokain koji su svi tražili. Taj kokain je omogućio Terezi i njoj da započnu poslove vezane za drogu. Neočekivano, one postaju najmoćnije u tom poslu. Patrisija je imala dobre kontakte i veze. Pati zbog neumernog konzumiranja droge i alkohola počinje da se ponaša neprimereno i postaje previše brbljiva i nepromišljena, što je u njihovom poslu nedopustivo. Nakon saobraćajne nesreće pada u depresiju i posle nekoliko dana oduzima sebi život.

Oleg Jasikov

Oleg Jasikov (Oleg Yasikov) predstavnik je ruske mafije u Španiji. Svidela mu se Terezina hrabrost i inteligencija, zbog čega oni postaju partneri. Tereza od njega uči mnoge stvari. Najviše je u svom poslu cenio poštovanje. Bio je visok i krupan čovek, plave kose. Svojom pojavom izazivao je strahopoštovanje. Odlično je govorio španski.

Potemkin Galves

Potemkin Galves (Potemkin Gálvez), poznatiji kao Pote, jedan je od članova najvećeg narko kartela i Guerov nekadašnji kolega. Iako je više puta poslat da je ubije, Tereza mu spašava život i uzima ga za svog telohranitelja. Postaje njen verni sluga koji je prati u stopu. Bio je do poslednjeg trenutka uz nju, kada daje svoj život kako bi je zaštitio.

Teo Alharafe

Teo Alharafe (Teo Aljarafe) bio je Terezin i Patrisijin poslovni savetnik. Bio je oženjen i imao dvoje dece. Važio je za uglednog čoveka i bio je bogat. Bio je finansijski stručnjak i dosta je pomogao u prikrivanju Terezinih ilegalnih poslova. Zahvaljujući prijateljstvu sa Pati, dobio je svoje mesto u Terezinim poslovima. Bio je u intimnim odnosima sa Terezom, ali nije bilo nikakvih dubljih osećanja između njih. Pod pritiskom izdaje Terezu i ona naređuje da ga ubiju.

Dris Larbi

Dris Larbi (Dris Larbi) vlasnik je Džamile, kafića u kojem je Tereza radila. On je miran čovek, posvećen poslu. Bavio se ilegalnim poslovima, ali nikad nije ušao u svet droge. Veoma je poštovao Terezu, čak ga je i privlačila.

Zakonitosti i odlike narko-sveta u Kraljici juga

Arturo Perez Reverte

• Ne pobeđuju najhrabriji, već najlukaviji. Zapravo, oni najhrabriji često gube život na najsuroviji način;
• Oni koji su na samom vrhu sveta kojim vlada droga i korupcija određuju kad je nekome kucnuo čas;
• Najmanja greška, a kamoli izdaja, plaća se životom;
• U ovom poslu se nikome ne sme verovati;
• Skoro nikome se ne pruža druga šansa;
• Životne okolnosti pretvaraju žrtvu narko-sveta u najvećeg dilera droge;
• Potplaćivanje političara i viđenijih ljudi je jedna od osnovnih odlika ovog sveta;
• Postoji tendencija da se lanac droge razvije sa što većim brojem država;
• Narko-svet je hermetičan za ostatak sveta i koristi posebnu vrstu komunikacije kako bi se ogradio od njega i ostao nezapažen;
• Novac i moć su glavna motivacija sveta droge

Kritike i recepcija publike

Arturo Perez Reverte

Kraljica juga je španski bestseler, koji je uzdrmao ceo svet. Priča o ženi koja je u svojim rukama držala tri kontinenta je privukla pažnju celog sveta. Ova neobična i kontroverzna junakinja je svojom snagom ulila nadu i hrabrost mnogim ženama da se izbore za svoju slobodu. Ova knjiga se neće zaboraviti jer opisuje ženu koja uprkos tome što je negativan lik, uspeva da ubedi čitaoce da budu na njenoj strani i da je bodre. Knjiga, kao i serija je bila cenzurisana u mnogim zemljama zato što ljudi nisi navikli na ženski lik koji pije, psuje, sam odlučuje o svom telu, svom statusu. Tereza uspeva da isplovi na vrh i da dokaže svima koji nisi verovali da žena može da uspe bez muškarca.

Inspiracija autora

Arturo Peres Reverte je potvrdio da je dobio inspiraciju za pisanje knjige slušajući narkokoride benda (šp. Los Tiges de Norte). Naročito kada je čuo pesmu (šp. Camelia la Tejana) .

Kada sam čuo pesmu (šp. Camelia la Tejana) osetio sam potrebu da i sam napišem tekst za jednu takvu pesmu. Ali nemam pojma o muzici, niti znam da rezimiram ukratko tako perfektnu priču. Tako da sam posle dugo razmišljanja odlučio da napišem narkokoridu od petsto strana i da tu pomešam dva sveta i dve granice

Autorevo istraživanje

Da bi ovu knjigu što vernije prikazao Arturo Peres Reverte je dosta istraživivao. Izučavao je pravila i zakone narko sveta, razliku između španskog, meksičkog i afričkog društva i njihov pogled na svet. Odlazio je u Sinalou i posmatrao okruženje u kom njegova priča počinje. Razgovarao je sa bivšim zatvorenicama zatvora El puerto de Santa Maria i tamo je upozano ženu koja je služila kao inspiracija za lik Patrisije O'Farel. Takođe je prisustvovao noćnim poterama na glisere u Gibraltarskom moreuzu. Uz pomoć zapovednika carinskog čamca je mogao da izvrši deteljnu rekonstrukciju poslednjeg putovanja po moru Santjaga Fistere. Neke ličnosti pomenute u knjizi su istinite, ali je veliki broj izmišljen ili su im imena promenjena radi njihove i piščeve bezbednosti.

Televizijska adaptacija

Kolumbijska televizijska kuća Telemundo i španska Antena 3 su 2011. snimili seriju po knjizi Kraljica juga koja ima 63 epizode. Scenario za svaku epizodu je lično odobrio Arturo Peres Reverte. Serija je snimana u Kolumbiji, SAD, Meksiku i Španiji. U ovoj adaptaciji Terezu Mendosu igra meksička glumica Kejt Del Kastiljo. Prva epizoda je bila najgledanija epizoda u istoriji Telemunda.

Citati

Ne postoje dve iste knjige, kao što ne postoje dva ista pisca. Svaka pročitana knjiga, kao svako ljudsko biće, je posebna knjiga, posebna priča, drugi svet.

Najopasniji ljudi su oni koji su najviše patili, zato što oni znaju da se može preživeti.

Ne postavljaj pitanja na koja ne želiš da znaš odgovore.

Život je posao, jedino što se menja je roba.

Živimo na mestu gde je umreti nasilnom smrću umreti prirodnom smrću.

Veoma mi je čudna spremnost nekih muškaraca da utvrde, objasne, definišu, opravdaju, polažu račune koje niko nije tražio. Nijednoj ženi ne trebaju takva sranja.

Istina obično ostaje ispod legendi.

Ponekad mislim da je život bio toliko lep, da nije ličio na život.

Bitnije je da te poštuju nego da te vole.

Što se tiče žena, nekada čuješ pesmu sirene, a izađe ti ajkula iz mora.

Uvek je lakše razymeti se sa nitkovom. Drugi su teški, ali srećom takvih ima manje

Strah je uvek veći kada si u stanju da zamisliš šta te čeka.

Spoljašnje veze

• 978-86-7710-305-7 Kraljica juga