Крвави престо
Krvavi presto (jap. 蜘蛛巣城, doslovno Zamak paukove mreže) je japanska istorijska drama snimljena 1957. u režiji Akire Kurosave. Ovaj film je stilizovana ekranizacija Šekspirove drame Magbet, smeštena u feudalni Japan.[1]
| Krvavi presto | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Žanr | akcija fantazija drama |
| Režija | Akira Kurosava |
| Scenario | Ruzo Kikušima Šinobu Hašimoto |
| Glavne uloge | Toširo Mifune Isuzu Jamada Takaši Šimura Akira Kubo Hiroši Tačikava Minoru Čijaki Takamaru Sasaki |
| Godina | 1957. |
| Trajanje | 110 minuta |
| Zemlja |  Japan |
| Jezik | japanski |
| IMDb veza | |
Radnja uredi
Generali Miki i Vašicu su samurajski komandanti i prijatelji pod lordom Cuzukijem, lokalnim gospodarom, koji vlada u zamku u šumi Paukove mreže. Nakon što su pobedili gospodarove neprijatelje u borbi, oni se vraćaju u Cuzukijev zamak. Na svom putu kroz gustu šumu koja okružuje zamak, susreću zlog duha, koji im proriče budućnost. Duh im govori da će Vašicu danas biti imenovan za gospodara severnog dvora i da će Miki postati komandant prve tvrđave. Duh tada predviđa da će Vašicu na kraju postati gospodar Zamka paukove mreže, i na kraju ona kaže Mikiju da će njegov sin postati gospodar zamka. Kada se njih dvojica vrate na Cuzukijevo imanje, on ih nagrađuje upravo onim što je duh predvideo. Dok Vašicu o tome razgovara sa Asadži, svojom ženom, ona njime manipuliše da ostvari drugi deo proročanstva tako što će ubiti Cuzukija kada ga poseti.
Vašicu ubija Cuzukija uz pomoć svoje žene, koja daje drogirani sake lordovim čuvarima, zbog čega su zaspali. Kada se Vašicu vratio šokiran svojim delom, Asadži zgrabi krvavo koplje i stavi ga u ruke jednom od trojice onesvešćenih čuvara. Ona tada di+e uzbunu u dvorištu, a Vašicu ubija čuvara pre nego što on ima priliku da se izjasni da je nevin. Cuzukijev osvetoljubivi sin Kunimaru i Norijasu, Cuzukijev savetnik, oboje sumnjaju na Vašicua kao izdajnika i pokušavaju da upozore Mikija, koji odbija da veruje u ono što govore o njegovom prijatelju. Pod Asadžinim uticajem, Vašicu nije siguran u Mikijevu lojalnost, ali bira Mikijevog sina za naslednika jer on i Asadži nemaju sopstveno dete. Vašicu planira da kaže Mikiju i njegovom sinu o svojoj odluci na velikom banketu. Međutim, Asadži mu kaže da je trudna, što ga ostavlja u nedoumici u vezi sa njegovim naslednikom; sada Miki i njegov sin moraju da budu eliminisani.
Tokom banketa, Vašicu je uznemiren jer se Miki i njegov sin nisu pojavili. Vašicu obilno pije sake. Gubi samokontrolu kada se iznenada pojavi Mikijev duh. U varljivoj panici, on otkriva šta se dogodilo Mikiju uzvikujući da je spreman da ubije Mikija po drugi put, idući tako daleko da izvadi mač i udari u vazduh preko Mikijeve prostirke. Asadži, pokušavajući da prikrije Vašicuov ispad, govori gostima da je samo pijan i da se moraju povući za veče. Jedan od Vašicuovih ljudi stiže noseći zavežljaj (verovatno odsečenu glavu Mikija) i govori Vašicu i Asadži da je Mikijev sin pobegao. Vašicu ubija ubicu.
Kasnije, Vašicu je izbezumljen kada sazna da je njegov naslednik mrtvorođen. Da bi se uverio u ishod predstojeće bitke sa svojim neprijateljima, Vašicu se vraća u šumu da prizove zlog duha. Duh mu govori da neće biti poražen u borbi dok se „drveće šume Paukove mreže ne podigne protiv zamka“. Vašicu veruje da je to nemoguće i postaje uveren u svoju pobedu. Vašicu govori svojim trupama o proročanstvu zlog duha i oni dele njegovo uverenje u pobedu. Sledećeg jutra Vašicua probudi vrisak Asadžinih pratilaca. Ušavši u odaje svoje žene, pronalazi Asadži u polukatatoničnom stanju, dok pokušava da opere zamišljenu mrlju i smrad krvi sa svojih ruku. Ometen vikom svojih trupa, Vašicu odlazi da istražuje. Vašicu-u je uspaničeni vojnik rekao da su drveće šume Paukove mreže „ustalo da nas napadne“.
Vašicu pokušava da okupi svoje trupe, ali one ignorišu njegove komande. Vašicuove trupe počinju da ispaljuju strele na njega, nekoliko mu prolazi kroz oklop, a jedna mu probija vrat, teško ga ranivši, a kada im on kaže da je ubistvo gospodara izdaja, optužuju Vašicua za ubistvo njegovog prethodnika. Dok se njegovi neprijatelji približavaju kapijama zamka, on pada na svoje rane od strela, pokušavajući da izvuče mač dok umire. Zatim se otkriva da je napadačka snaga koristila drveće, posečeno iz šume tokom noći, da zakloni svoje napredovanje prema zamku.
Kritika uredi
Krvavi presto (1957) jedan je od Kurosavinih filmova o kojima se najčešće raspravlja. Ovo nije posebno iznenađujuće kada pomislimo na izuzetnu lepotu i formalnu preciznost filma. Skoro svaki aspekt filma (na primer, scenografija, gluma, kamera, montaža) pokazuje originalnost i vrhunsko umeće Kurosave kao filmskog reditelja. Drugim rečima, film ima niz suštinskih zasluga koje kritički opravdavaju pažnju koju je dobio. Ipak, oni nisu jedini razlozi zbog kojih se Krvavi presto smatra jedinstvenim filmom među Kurosavinim radovima. Popularnost Krvavog prestola kao predmeta kritičke analize neodvojiva je od činjenice da je reč o adaptaciji Šekspirovog Magbeta i upravo je taj odnos dobio najveću pažnju. Kritika Kurosave je pedantno primetila i nabrojala sličnosti i razlike između Kurosavinog filma i Šekspirove drame delom zbog sledećeg „paradoksa”: Krvavi presto mnogi smatraju najboljom adaptacijom Šekspirovog dela u film, ali u isto vreme među mnogim adaptacijama Šekspira najradikalnije odstupa od Šekspirovog teksta.[2]
Jedini izvor je Šekspir i film veoma pomno prati dramu, iako postoji niz manjih razlika u odnosu na original. General Vašicu i njegov prijatelj, general Miki, izgubljeni su u šumi i susreću vešticu koja proriče da će Vašicu zavladati, ali da će Mikijevi naslednici pobediti. Oni su nagrađeni za hrabrost, ali Vašicu ubija, prvo, svog gospodara, a zatim i Mikija. Druga poseta veštici mu govori da je bezbedan dok se šuma ne pomeri. Mikijev sin napada zamak koristeći kao zaštitu i kamufliranje drveće šume. Vašicuov sin je mrtvorođen, njegova žena poludi, a on je spaljen strelama svojih ljudi.[3]
Osim gore navedenih razlika, Kurosava je uključio niz novih scena (naročito onu magičnu scenu u kojoj ptice beže iz razorene šume i napadaju zamak) i dodatno je pojednostavio likove. Njegov Magbet nije veličanstven. Naprotiv, on je opsednut od početka, kompulsivan je, toliko se duboko plaši da ubija da bi bio siguran da on sam ne bude ubijen. On je mali čovek, kome nedostaje veličina upravo zato što nije rastrzan između želja. Umesto toga, njime vlada ambicija i mi gledamo njegov uspon i pad nepokolebljivo. U isto vreme, Kurosava je tako sjajno ilustrovao ovaj pad, tako suptilno ukazao na paralele, skrivena značenja, tako vešto pripremio zamke – pritom – tako u potpunosti objasnio obrazac, da ova opomena zaista upozorava gledaoca.[3]
U Makbetu, Kurosava je video savremeno pitanje — paralelu između srednjovekovne Škotske i srednjovekovnog Japana koja je osvetlila savremeno društvo; i, dalje, obrazac koji važi i u istorijskom i u savremenom kontekstu. Jednom kada su ga upitali — istina ne previše oštro — da li želi da postavlja filozofska pitanja u svojim filmovima ili samo pravi zabavne filmove, odgovorio je: „Gledam na život kao običan čovek. Jednostavno stavljam svoja osećanja na film. Kada gledam japansku istoriju — ili istoriju sveta, što se toga tiče, ono što vidim jeste kako se čovek ponavlja iznova i iznova."[3]
Za Kurosavu je obrazac ponavljanja destruktivan i upravo taj obrazac pokušavaju da unište njegovi slobodni heroji. Ovo nije jedini mogući stav. Bilo šta drugo — kao što Krvavi presto sugeriše — vodi u smrt. Priča o Makbetu bila je posebno privlačna za Kurosavu.[3]
Heroj — Vašicu — pokušava da spozna sebe. Njegova greška – a ne ambicija ili ponos kao takva – je njegov neuspeh da se potpuno spozna. Umesto toga, on želi samo da se uzdigne u svetu, on želi nešto tako konvencionalno kao što je moć. Naravno, jedno ubistvo dovodi do drugog, jer je to obrazac moći. Drama je imala privlačnost da bude poučna priča ili opomena, istinito i sada kao i tada.[3]
Reference uredi
- ^ Sharp, Jasper (2011). Historical dictionary of Japanese cinema. Lanham, Md.: Scarecrow Press. str. 145—146. ISBN 978-0-8108-5795-7. OCLC 707023100.
- ^ Yoshimoto, Mitsuhiro (2000). Kurosawa : film studies and Japanese cinema. 明(1910-1998) 黒沢. Durham, NC: Duke University Press. str. 272. ISBN 0-8223-2483-0. OCLC 42810773.
- ^ a b v g d Richie, Donald (1970). The films of Akira Kurosawa (2nd ed izd.). Berkeley: University of California Press. str. 115—117. ISBN 0-520-01781-1. OCLC 8516144.
Spoljašnje veze uredi
- Krvavi presto na sajtu IMDb (jezik: engleski)