Krvni sud
Krvni sudovi se grupišu prema tome da li dovode ili odvode krv od srca i prema veličini. To su arterije, vene i kapilari. Arterije i manje arteriole odvode krv od srca do kapilara, koje su povezane sa manjim venama, i kroz koje protiče krv do većih vena koje dovode krv natrag u srce. Unutrašnjost krvnih sudova je obložena slojem epitelnih ćelija - endotelijum. Najmanji krvni sudovi, kapilari, se sastoje samo od sloja endotelijuma, dok ostali krvni sudovi imaju i tanke slojeve drugih proteina, npr. kolagen i elastin.
Arterije uredi
Arterije odvode krv od srca prema organima i tkivima. Imaju prečnik od ~12.5 milimetara, i zid debljine 2 milimetara. Manje arterije koje se granaju od aorte imaju unutrašnji prečnik od 2 do 6 milimetara i zid debljine 1 milimetar. Zidovi arterija sadrže veliki broj proteina kao što je elastin, jer im to pomaže pri širenju i omogućava im da funkcionišu i pod visokim krvnim pritiskom. Krvni pritisak je inače najviši u arterijama od svih drugih krvnih sudova koje čine vaskularni sistem. Ove fizičke karakteristike čine arterije u isto vreme veoma elastične, ali i dovoljno jake da opstanu pod visokim pritiskom a da se ne oštete.
Arteriole uredi
Arteriole su manje od arterija i dovode krv do kapilara. Za razliku od arterija ne mogu da se vide golim okom (arteriole, male vene i kapilari čine mikrocirkulacioni sistem, jer su sve tri nevidljive golim okom). Prečnik arteriole je ~0.03 milimetara (30 mikrometara), dok je zid debljine 6 mikrometara. Procenjuje se da se arteriole kreću po broju u nekoliko stotina hiljada. Glavna funkcija arteriola je regulacija krvnog protoka prema kapilarima. Tok krvi kroz arteriola se reguliše kontrakcijom samih arteriola, dok su ove kontrakcije arteriola regulisane od strane autonomnog nervnog sistema, lokalnih molekula i hormona.
Kapilari uredi
Kapilari su najmanji ali i najbrojniji krvni sudovi u organizmu, i broje se na oko 10 milijardi. Smatra se da je veličina celokupne površine svih kapilara malo viša od 6000 m². Prečnik jednog kapilara je 5-10 mikromilimetara, dok je zid debljine 0,5 mikromilimetara. Zid najtanjih kapilara se sastoji samo od jednog sloja endotelijuma. Ova mala debljina zida služi efikasnoj razmeni materija, tj. brz i efikasan provod iz i u kapilare molekula kiseonika, ugljendioksida, šećera, amino kiselina i vode. Nivo razmena materija kroz zidove kapilara varira od regiona do regiona, i u nekim delovima tela, npr. mozgu, razmena ne postoji. U zavisnosti od dela tela u kojem se nalaze, kapilari mogu biti kontinuirani ili prekriveni porama. Kod prve vrste kapilara, kontinuirani, endotelijalne ćelije su veoma blizu jedne drugim, i ostavljaju malo prostora izmeću svake ćelije. Ova vrsta kapilara efikasno provode male molekule kao i molekule koji poseduju visok nivo rastvorljivosti u lipidima (molekuli kiseonika, ugljendioksida i steroida), dok je provod molekula rastvorljivih u vodi veoma nizak (natrijum, kalijum, amino kiseline i šećeri). U drugoj vrsti kapilara, koje su prekrivene porama, transport velikih molekula kao i proteina je moguć. Ova vrsta kapilara se može naći u organima koje zahtevaju visok nivo razmene materija, kao što su bubreg i debelo crevo.
