Ksenija Peloponeska

Ksenija Peloponeska (Ksenija Kalamatska r. 291. – umrla 3/16 maja 318) je hrišćanska svetiteljka, koju Pravoslavna crkva poštuje kao velikomučenicu i spominje je 3/16 maja.

Ksenija Peloponeska
Lični podaci
Datum rođenja	291.
Mesto rođenja	Kalamata, Peloponez,
Datum smrti	3/16 maj 318.
Svetovni podaci
Praznik	3/16 maj

Život

Rođena je u 3. veku, u gradu Kalama (danas Kalamata), u porodici doseljenika iz istočne Italije – otac Nikolas i majka Despina.

Ksenijini roditelji su bili hrišćani i preselili su se u Kalamatu da bi izbegli progon hrišćana. Naselili su se na seoskom imanju izvan grada, jer je Ksenijin otac bio farmer. Od ranog detinjstva, Ksenija je težila Bogu, volela je da se moli i više je volela da pomaže porodici u kući nego da se igra sa decom.

Sazrevši, devojka je počela da se ističe svojom izuzetnom lepotom, Ksenija je bila visoka i dobro građena, sa prelepim licem, plavim očima i dugom zlatnom kosom. Nije tražila brak, odlučivši da zadrži nevinost i posveti se Bogu. Jednog dana, dok je radila u polju, primetio ju je lokalni paganski vladar Dometijan, bešćutan i surov čovek. Zaveden neverovatnom lepotom devojke, rešio je da je po svaku cenu učini svojom ženom, ali je ona to uporno iznova odbijala.

Tada se Dometijan obratio mađioničarima da začaraju Kseniju, a ona je molitvom i krsnim znamenjem odagnala vradžbine. Pošto je pretrpeo još jedan neuspeh, vladar je odlučio da je nagovori na silu da se uda i naredio je da bude zatvorena i mučena. Ksenija je bila vezana za banderu, njeno telo je paljeno i mazano blatom, ali je ujutru pronađena potpuno čitava i zdrava. Besan, Dometijan je naredio da devojku vežu za konja kako bi je vukao po gradu, ali se konj nije pomerio. Odveli su je u paganski hram sa zahtevom da prinese žrtvu paganskim bogovima, ali se nakon njene molitve dogodio zemljotres koji je uništio pagansko svetilište.

Tako je Ksenija posle dugotrajnog mučenja ostala nepokolebljiva i nastavila da proslavlja Hrista. Videvši njegovu nemoć, vladar je naredio da joj poseku glavu i izvade joj srce. Ksenija je sa radošću prihvatila smrt, uznevši zahvalnu molitvu Gospodu.

Posle pogubljenja, vojnici su izvadili Ksenijino srce i stavili ga na tanjir da ga daju vladaru, a njeno telo iseckali na mnogo delova i spalili, dok je njeno telo gorelo, iz njega je izbijao divan miris.

Pobožni hrišćani su sakupljali pepeo svete Ksenije, a potom su od njega počela da se dešavaju mnoga čuda i isceljenja. Dometijana je ubrzo u lovu zahvatila munja i spalila mu čitavo telo.

Molitvom svetoj Kseniji isceljeni su mnogi bolesni, oboleli od paralize, očnih, srčanih, kožnih i nervnih bolesti. Takođe, sveta Ksenija se od davnina smatrala za izbaviteljicu od kletvi i vradžbina.

Na ikonama se svetiteljka tradicionalno prikazuje kao plavokosa devojka sa krstom u rukama i srcem na poslužavniku.