Kugličasta munja

Kugličasta munja ili Loptasta munja je malo poznata pojava atmosferskog elektriciteta, o kojoj se izveštava kao svetlećem kuglastom objektu koji može biti od veličine graška do nekoliko metara u prečniku. Povezuje se sa grmljavinskom olujom, ali traje duže od bljeska munje. Mnogi stari izveštaji govore da kugličasta munja može da eksplodira, ponekad sa teškim posledicama, ostavljajući nakon nestanka miris sumpora. U nekim izveštajima se govori da se znala pojaviti i bez prisustva grmljavinskih oblaka.

Kugličasta munja

Loptasta (ili kuglasta) munja je dosta redak oblik munje. Pojavljuje se, po pravilu, nakon višestrukih električnih pražnjenja praćenih običnim munjama i jakim pljuskovima kiše. Ima izgled vatrene lopte i različitih je boja. Svetlost joj nije previše jaka, približno je jednaka svetlosti mat električne lampe od 100 W uključene pri dnevnom osvetljenju. Boja joj može biti od bledocrvene ili narandžaste do bele, a često je i plava. Ponekad iskri i vrti se. U vazduhu se kreće kao da pliva. Brzina joj je neznatna, najčešće oko 2 m/s, kreće se skoro bešumno, a može da bude čak i nepokretna nekoliko sekundi. Može prodreti unutar zgrade kroz pukotine, dimnjak, cevi, a ponekad eksplodira sa zaglušujućim treskom. Često se kreće vijugavo pod uticajem vazdušnih strujanja. Može da prođe kroz veoma uske otvore jer lako može da menja oblik. Obično je prečnika od 3-30 cm, retko i do 40 cm. Pored loptastog može da ima i oblik kruške. U njenoj blizini čuje se zviždanje, fijukanje i šuštanje, pa joj se zbog toga, ponekad pridaju natprirodna svojstva. Iščezava bez traga, kao da se rastopila u okolnom vazduhu, ili eksplodira.

Stvaranje loptaste munje je još uvek malo izučen fizičko-hemijski proces u vazduhu koji je praćen električnim pražnjenjem. Postoji nekoliko hipoteza o njenoj prirodi. Prema najnovijim gledištima, ona predstavlja ugrušak plazme, tj. jonizovanog gasa, koji se sastoji od smese jona gasova vazduha i molekula vode.

Loptasta munja može, u ređim slučajevima, da se javi u oblaku i iznad oblaka i tada može dostići prečnik od nekoliko metara. Kada je u oblaku može da se kreće i menja svoj sjaj. Ova pojava se često u medijima predstavlja kao pojava NLO i sl. Veoma su retke dovoljno oštre i ubedljive fotografije loptaste munje, pa je ova pojava ponekad tumačena kao optička varka.

Loptasta munja je dugotrajno električno pražnjenje u vazduhu koje se dešava u toku, ili neposredno po prestanku oluja praćenih grmljavinom. Neki stručnjaci tvrde da se svaka pojava loptaste munje dešava neposredno pre ili posle udara „obične“ munje. Međutim, bar je isti broj onih koji tvrde sasvim suprotno – da su te dve pojave potpuno nepovezane.

Termin loptasta nagoveštava da je oblik ovih električnih pojava sferičan, i to je tačno u oko 90% slučajeva, dok su u preostalih 10% razni oblici, od elipsoida i kruškastih tvorevina pa sve do vrlo izduženih formi nalik na štapove. Ovi se, obično, nestaju u veoma burnim eksplozijama i tom prilikom su u stanju su da učine puno štete. Dimenzije loptastih munja znatno variraju. „Obične“ lopte najčešće imaju prečnik od 20 cm, mada mogu varirati od 5 do 150 cm. U ređim slučajevima mogu da budu minijaturne i gigantske.

Minijaturne su ponekad manje od 2cm i ponekad se za vreme grmljavine pojave na ispruženom prstu ili se pojave na podu, pa „skoče“ na neki šiljast predmet. Gigantske lopte mogu da dosegnu veličine i preko pet metara. Oni su obično manje razorni. Po svemu sudeći, minijaturne i gigantske loptaste munje razlikuju se od „običnih“ ne samo po dimenziji, već i po još nekim bitnim osobinama, kao na primer po gustini energije.

Vreme “života” loptastih munja je relativno kratko, obično je oko pet sekundi, mada su zabeleženi slučajevi kada je pojava preživela i pet minuta. No, i ovo naizgled kratko vreme bar je deset puta duže no što predviđaju postojeći teorijski modeli.

Loptaste munje se tokom postojanja mogu kretati dosta brzo (najčešće dva metra u sekundi), ali mogu i lebdeti u mestu. Kretanje je obično veoma promenljivo. Lopte nastale na oblacima kreću se pravo ka zemlji, a naniže se kreću i lopte nastale u blizini tla.

Posebno se čudno loptaste munje ponašaju prema ljudskom rodu. U stanju su da vrlo uporno progone ljude, pa su čak bivale optužene i da poseduju inteligenciju. Ove nestašne lopte mogu biti i u raznim bojama. Gotovo je pojednaka verovatnoća da će biti bele, narandžaste, crvene ili plave.

Nestanak loptaste munje je ponekad neprimetan, ali je najčešće praćen eksplozijom posle koje ostaje plavičasta izmaglica oštrog mirisa sličnog mirisu ozona ili sumpora. Posledice eksplozije mogu biti različite. Najčešće su to izgoreli delovi odeće i lišća, oljuštena kora sa drveća, gubitak boje kod rastinja, istopljen asfalt, pokvareni kućni aparati, telefoni i radio-stanice.

Među najzanimljivije osobine loptaste munje spada i to da ona može proći kroz prozorska stakla ili pukotine na zidu i da može opstati ili čak i nastati u zatvorenim prostorijama. Česti izveštaji da se loptasta munja pojavljuje u unutrašnjosti aviona posebno su zbunjivali naučnike. Razlog je sledeći: električna polja ne mogu prodreti u unutrašnjost metalnih posuda (efekat Faradejevog kaveza).

Izučavanjme loptastih munja bavio se i poznati ruski fizičar nobelovac Pjotr Kapica. On je jedan od najzaslužnijih što je ovaj problem sa margina „ozbiljne nauke“ prebačen u samu žižu naučnog interesovanja. Do sada, nijedna postojeća teorija nije u stanju da potpuno objasni sve osobine loptastih munja. Većina naučnika se slaže da su glavni krivac snažna električna polja, ali veoma je mnogo vrsta polja (od jednosmernih do visokofrekventnih, koja je predložio Kapica, i koja bi se eventualno mogla ušetati recimo u – avion) i način na koji se u njima stvara oblak jonizovanog, svetlećeg gasa.

Neki laboratorijski eksperimenti su dobili slične pojave kugličastoj munji, ali do danas se još ne zna da li su povezane sa prirodnim pojavama. Naučnih podataka o tim pojavama u prirodi je veoma malo zbog neprevidljivosti i retkosti. Sve donedavno se smatralo da su kugličaste munje stvar mašte i prevare.

Dodatna literatura

• Barry, James Dale (1980). Ball Lightning and Bead Lightning. New York: Plenum Press. ISBN 0-306-40272-6. 
• Cade, Cecil Maxwell; Delphine Davis (1969). The Taming of the Thunderbolts. New York: Abelard-Schuman Limited. ISBN 0-200-71531-3. 
• Coleman, Peter F. (2004). Great Balls of Fire—A Unified Theory of Ball Lightning, UFOs, Tunguska and other Anomalous Lights. Christchurch, NZ: Fireshine Press. ISBN 1-4116-1276-0. 
• Coleman, P.F. 2006, J.Sci.Expl., Vol. 20, No.2, 215–238.
• Golde, R. H. (1977). Lightning. Bristol: John Wright and Sons Limited. ISBN 0-12-287802-7. 
• Golde, R. H. (1977). Lightning Volume 1 Physics of Lightning. Academic Press. 
• Seward, Clint (2011), Ball Lightning Explanation Leading to Clean Energy, ISBN 978-1-4583-7373-1 Amazon.com
• Stenhoff, Mark (1999). Ball Lightning – An Unsolved Problem in Atmospheric Physics. Kluwer Academic/Plenum Publishers. ISBN 0-306-46150-1. 
• Uman, Martin A. (1984). Lightning. Dover Publications. ISBN 0-486-25237-X. 
• Viemeister, Peter E. (1972). The Lightning Book. Cambridge: MIT Press. ISBN 0-262-22017-2.