Википедија

Kuća Suren

Kuća Suren ili Surenas[1][2] (partski: 𐭎𐭅𐭓𐭉𐭍 Suren, srednjepersijski: 𐭮𐭥𐭫𐭩𐭭) je jedna od dve partske plemićke porodice izričito pomenute po imenima u izvorima koji datiraju iz perioda Arsakida.[3]

Istorija uredi

Glava porodice Suren imao je privilegiju da kruniše prvog partskog kralja u 3. veku pre nove ere, čime je zasnovao tradiciju koju su nastavili njegovi potomci.[4][3] Nakon poraza od Arsakida u III veku i posledičnog uspona Sasanida, članovi Surena su tada prešli na njihovu stranu i počeli da služe Persijancima,[5][6]na čijem su dvoru identifikovani kao jedan od tzv. "partskih klanova. " Poslednje svedočanstvo postojanja ove porodice je bio vojni zapovednik koji je delovao na severu Kine tokom 9. veka.[7]

"Verovatno je"[5] da su članovi Surene bili vlasnici zemljišta u Sakastanu, odnosno u regionu između Arahozije i Drangiane u današnjem jugoistočnom Iranu. Čini se da su čnanovi Surene upravljale Sistanom (koji je svoje ime dobio od izraza "Sakastan" i nekada je bio mnogo veća regija od današnje provincije) kao njihov lični feud.[5]

"Ernst Herzfeld je tvrdio da je dinastija [indopartijskog cara] Gondofara predstavljala kuću Suren."[8] Ostali istaknuti članovi porodice su zapovednik konjice Surena iz 1. veka pre nove ere, Grigorije Prosvetitelj,[9][10][11] i Čihor Višnasp, guverner Jermenije iz 6. veka koji je pokušao da uspostavi zoroastrizam u toj zemlji.[12]

Mehr Narseh, veliki vezir u službi četiri sasanidska kralja, bio je iz kuće Suren.[13]

Reference uredi

  1. ^ Bivar 1983, str. 41
  2. ^ Herzfeld 1929, str. 70.
  3. ^ a b Lukonin 1983, str. 704.
  4. ^ Vesta Sarkhosh Curtis, Sarah Stewart (2007). THE AGE OF THE PARTHIANS. I.B. Tauris & Co Ltd. str. 4. ISBN 978-1-84511-406-0. 
  5. ^ a b v Lendering 2006.
  6. ^ Frye 1983, str. 130.
  7. ^ Perikanian 1983, str. 683.
  8. ^ Bivar 2003 cf. Bivar 1983, str. 51.
  9. ^ Terian, Patriotism And Piety In Armenian Christianity: The Early Panegyrics On Saint Gregory, p. 106
  10. ^ Lang, David Marshall (1980). Armenia, cradle of civilization. Allen & Unwin. str. 155. ISBN 9780049560093. 
  11. ^ Russell, James R. (2004). Armenian and Iranian Studies. Department of Near Eastern Languages and Civilizations, Harvard University. str. 358. ISBN 9780935411195. 
  12. ^ Frye 1983, str. 159.
  13. ^ Pourshariati 2008, str. 60

Bibliografija uredi

  • Bivar, A. D. H. (1983), „The Political History of Iran under the Arsacids”, Ur.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.1, London: Cambridge UP, str. 21—100 
  • Bivar, A. D. H. (2003), „Gondophares”, Encyclopaedia Iranica, 11.2, Costa Mesa: Mazda, Arhivirano iz originala 08. 09. 2008. g., Pristupljeno 04. 08. 2020 
  • Frye, R. N. (1983), „The Political History of Iran under the Sassanians”, Ur.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.1, London: Cambridge UP, str. 116—181 
  • Herzfeld, Ernst Emil, ur. (1929), „Das Haus Sūrēn von Sakastan-->”, Archæologische Mitteilungen aus Iran, I, Berlin: Dietrich Reimer, str. 70—80 
  • Justi, Ferdinand (1895), „Sūrēn”, Iranisches Namenbuch, Leipzig/Marburg: Elwert, str. 316—317 .
  • Lang, David M. (1983), „Iran, Armenia and Georgia”, Ur.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.1, London: Cambridge UP, str. 505—537 
  • Lendering, Jona (2006), Surena, Amsterdam: livius.org, Arhivirano iz originala 12. 10. 2012. g., Pristupljeno 04. 08. 2020 
  • Lukonin, V. G. (1983), „Political, Social and Administrative Institutions”, Ur.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.2, London: Cambridge UP, str. 681—747 
  • Plutarch, "Marcus Crassus", in Langhorne, John; Langhorne, William, ur. (1934), Plutarch's Lives, London: J. Crissy 
  • Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3. 
  • Rawlinson, George (1901), The Seven Great Monarchies Of The Ancient Eastern World, 6, London: Dodd, Mead & Company 
  • Perikanian, A. (1983), „Iranian Society and Law”, Ur.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.2, London: Cambridge UP, str. 627—681 
  • Schippmann, K. (1987), „Arsacid ii: The Arsacid Dynasty”, Encyclopaedia Iranica, 2, New York: Routledge & Kegan Paul, str. 525—536, Arhivirano iz originala 19. 12. 2009. g., Pristupljeno 04. 08. 2020 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кућа_Сурен&oldid=27677109”