Кућа толеранције
Kuća tolerancije (franc. L'Apollonide: Souvenirs de la maison close) francuska je kostimirana filmska drama u režiji i po scenariju Bernarda Bonela iz 2011. Film prikazuje grupu od dvanaest prostitutki i njihov zajednički život u bordelu na samom kraju devetnaestog veka. Sve scene, osim jedne, odigravaju se u zatvorenoj kući, sugerišući zatvoren i klaustrofobičan život među zidovima bordela i repetativnu svakodnevicu. Film nema razvijen zaplet već je sastavljen od više ili manje samostalnih zaokruženih epizoda. Takođe, likovi nisu individualizovani, te se gledalac ne identifikuje sa posebnim sudbinama, već zajedničkom tragedijom i položajem dvanaest devojka.
| Kuća tolerancije | |
|---|---|
 Poster filma | |
| Izvorni naslov | L'Apollonide: Souvenirs de la maison close |
| Režija | Bertran Bonelo |
| Scenario | Bertran Bonelo |
| Snimatelj | Žoze Deze |
| Godina | 2011. |
| Trajanje | 122 minuta |
| Zemlja |  Francuska |
| Jezik | francuski |
| IMDb veza | |
Osim raskošne scenografije i kostima Kuću tolerancije odlikuje raskošna filmska fotografija u jarkim bojama. Direktorka fotografija Žoze Deze, inače Bonelova supruga, na ovaj način je vizuelni aspekt filma povezala sa dugom i bogatom tradicijom francuskog slikarstva na čijim su platnima često pozirale prostitutke. Svoj osvrt na žensku prostituciju režiser je objasnio rečima: Na osnovu slika i knjiga stekli smo ideju kako su izgledale te „zatvorene kuće“, ali to je sve iz muške perspektive. Slikari su išli kućama i slikali, pisci su se zatvarali u svoje sobe i pisali. A ja sam hteo da prikažem kako su te žene gledale na muškarce, koji su ih posmatrali.
Kuća tolerancije premijerno je prikazan na 64. Kanskom festivalu u okviru zvaničnog takmičarskog programa, dok je u Srbiji premijerno prikazan na 17. Festivalu autorskog filma.[1] Naišao je na pozitivne filmske kritike. Rodžer Ibert ga je ocenio sa tri i po zvezdice od mogućih četiri, istaknuvši da je u pitanju ostvarenje sa elegatnim i detaljnom produkcijom o elitnoj javnoj kući, gde zaposlenice žive zatvorene kao u manastiru ili zatvoru.[2] Noan Kovan ga je u svojoj recenziji opisao sledećim rečima: Visoko stilizovan osvrt Bertranda Bonela na poslednje dane pariskog bordela sa kraja 19. veka dočarava klonulu lepotu i autentičnu seksualnost francuskog slikarstva romantizma. Njegova vizuelna raskoš pozicionira se negde između Engra i Renoara, ali sa stilskim provokacijama dostojnih Bodlera koji je doputovao u današnje vreme. [3] Bio je nominovan za osam francuskih nacionalnih filmskih nagrada Cezar, osvojivši nagradu u kategoriji najbolji kostim.
Reference uredi
- ^ 17. FESTIVAL AUTORSKOG FILMA, (Pristupljeno: 26. 4. 2016)
- ^ Roger Ebert, HOUSE OF PLEASURES[mrtva veza] rogerebert.com, 8. 2. 2012. (Pristupljeno: 26. 4. 2016)
- ^ Noah Cowan, Toronto IFF[mrtva veza], Toronto International Film Festival (Pristupljeno: 26. 4. 2016)
Spoljašnje veze uredi
- Kuća tolerancije na sajtu IMDb (jezik: engleski)