Kućni duhovi

Kućni duhovi su prema verovanju koje je bilo ukorenjeno u predstavama starih Slovena uglavnom duše preminulih predaka. Od predaka se očekuje zaštita. Krsna slava kao vid odavanja poštovanja zaštitniku kuće je običaj koji je preuzet iz staroslovenske mitologije i postao prihvaćeni deo pravoslavnog hrišćanstva. Kako ga nije bilo moguće iskoreniti iz narodnih verovanja, data je nova tradicija po kome se toga dana slave određeni sveci, po narodnom verovanju zaštitnici kuće.

Vrste

Smatra se da je Banik duh koji živi u prostorijama namenjenim kupanju. On ne voli kada se ukućani kupaju noću i tako ga uznemiravaju. Posle kupanja treba mu ostaviti tople vode u kofi. Zloduh je obično kućni duh, a može biti vezan za određeni predmet – njegov gospodar je onaj ko u trenutku poseduje taj predmet. Zloduh se stara samo o sebi, a usluge gospodaru čini prema paganskom zakonu uzajamnosti žrtve: dajem da daš. Nije retkost da demon, na kraju kao ishod ne jasne pogodbe, uzme sve za učinjenu naknadu za učinjene usluge. U južnoslovenskim verovanjima mogu se sresti Mračnici koji predstavljaju duše zlih predaka, ili možda samo duše tuđih predaka, iz susedstva ili nekog drugog plemena. Oni se skoro uvek javljaju u većem broju i opisom odgovaraju manjim ljudima sa krilima, poput slepih miševa. Ovo su demoni koji su aktivni samo noću, a bljuju vatru i zagađuju vodu. Sasvim im odgovaraju i Noćnice - ženski noćni demoni, koje privlači domaća svetlost, pa se uvlače u kuće i po mraku preturaju posuđe. Po nekim osobinama, Noćnica se opisuje kao slična Mori, jer se ponegde, kada muškarca zabole grudi, kaže se da su ga Noćnice sisale. Domaći su kućni duhovi koji imaju veze sa porodičnim običajem i predstavljaju duše predaka i čuvare ognjišta. Oni štite kuću i porodicu. Domaći se pojavljuju u većem broju, a pojavljuju se samo noću. Kada padne noć dolaze da se hrane onim što ukućani ostave na trpezi. Njihovo prisustvo odaje lupkanje i škripanje vratima, neobično pucketanje u tami. Veruje se da su miroljubivi i nestašne ćudi. Vole da uplaše ukućane u čemu su slični patuljcima.

Literatura

Nenad Gajić: Slovenska mitologija, Laguna, Beograd. 2011.
Veselin Čajkanović: Stara srpska religija i mitologija, Beograd, 1994.
Sreten Petrović: Srpska mitologija u verovanjima, običajima i ritualima, Beograd, 2015.
Spasoje Vasiljev: Slovenska mitologija, Srbobran, 1928.
Dr Josip Mal: Istorija slovenskih naroda, Ljubljana, 1939.
Timar Merseburški: Hronika, 1012—1018.
Helmond: Hronika Slovena, 1171.
Povest minulih leta ili Nestorova hronika, XI vek.