Lavočkin La-150

Lavočkin La-150 (po Nato klasifikaciji engl. Type 3) je prvi i eksperimentalni avion tada „opitno konstrukcionog biroa OKB-301“ Lavočkin pokretan mlaznim motorom. Avion je usledio kao odgovor na Staljinov zahtev da se konstruiše novi jednosedi mlazni avion zasnovan na Junkersovom motoru Jumo 004B (nem. Das Junkers Jumo 004).

Lavočkin La-150

La-150
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Prvi korisnik	Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo
Dužina	9,42
Razmah krila	8,20
Visina	2,6
Površina krila	12,15
Prazan	2156
Normalna poletna	2973
Motori	1hRD-10 turbomlazni
Potisak	8,8 kN
Maks. brzina na Hopt	878 km/h
Plafon leta	12600 m
Brzina penjanja	1326 m/min

Pristup Lavočkina pri izradi aviona La-150 je bio da se izradi potpuno nov avion, umesto da se u trup već postojećeg lovačkog aviona s klipnim motorom ugradi turbomlazni motor. La-150 je među prvim sovjetskim mlaznim lovačkim avionima, pored MiG-15 i Jak-15. Prvi put je poleteo septembra 1946. pokretani sovjetskom verzijom Junkersovog motora sa oznakom RD-10. Avion je imao trup kružnog preseka, s pito usisnikom, dok je izduvna cev bila ispod trupa. Izgled je bio vrlo sličan sa avionom Jak-15. Da bi maksimalno smanjili gubitke potiska, izduvna cev je bila vrlo krataka. Za razliku od Jak-a 15 koji je bio niskokrilac La-150 je bio visokokrilac s ravnim krilima raspona 8,2 metra.

Letna ispitivanja odvijala su se sve do aprila naredne godine. Tokom njih otkriveno je da su letne karakteristike uglavnom zadovoljavajuće. Motor potiska 8,8 kN omogućavao je maksimalnu brzinu od 850 km/h i operativni plafon leta od 12500 metara. Tokom leta velikim brzinama pojavljivale su se vibracije, a i težište aviona bilo je pomaknuto previše unazad. Piloti su se žalili da je kabina preslabo izolovana od buke i hladnoće, dok je najveći nedostatak bila zapremina rezevoara od samo 553 litra, što je bilo dovoljno za tek 700 kilometara doleta. Zanimljivo je da je, iako navodno tek eksperimentalni, La-150 dobio naoružanje od dva topa NS-23 kalibra 23 mm.

Verzije

La-150M

Lavočkin je znatno više očekivao od ovoga aviona nego od La-150. Naime, La-150M je dobio rezervoare za gorivo veće zapremine. Zbog toga, a i zbog nekih drugih sitnih izmena, masa pri poletanju povećana je za 300 do 400 kilograma. Kako je zadržan isti motor, to se odrazilo na slabljene letnih karakteristika, pa je maksimalna brzina smanjena na 805 km/h. Nedostaci ove verzije su ti što je pored većih rezervoara dolet pao na 500 kilometara, ili tek 48 minuta leta. Dok je za penjanje na 5000 metara La-150M trebalo čak 7,2 minuta. Zbog svega toga Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo nije prihvatilo da se La-150M uvede u serijsku proizvodnju, već je uputilo na dalja poboljšavanja.

La-150F

Kako bi odgovorio na zahteve Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva, Lavočkin je odlučio na brzinu razviti verziju La-150F. Jedina veća izmena u odnosu na La-150M bila je ugradnja motora RD-10F sa dodatnim sagorevanjem koji je povećao potisak na 10,8 kN, a povećanje potiska odrazilo se na povećanje maksimalne brzine. Zanimljivo je da je La-150F najveću brzinu postizao na nivou mora od 950 km/h. Na visini od 5000 metara brzina je pala na 900 km/h. Zbog toga je La-150F imao potencijal da postane dobar jurišni avion. To se nije ostvarilo, jer je dolet i dalje bio 500 kilometara ili 48 minuta leta. Snažniji motor povećao je i operativni plafon leta na 13000 metara. Testiranja u letu La-150F obavljana su od jula do septembra 1947, ali Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo i dalje nije bilo zadovoljno avionom.

Vidi još

• Lavočkin
• MiG-15
• Jak-15
• Lavočkin La-15