Lav Foka Stariji
Lav Foka Stariji (grčki: Λέων Φωκᾶς; umro posle 919.) je bio vizantijski general sa titulom domestika shole.
Biografija uredi
Lav je bio sin Nićifora Foke Starijeg, istaknutog vizantijskog generala iz Južne Italije. Pripadao je istaknutoj aristokratskoj porodici Foka. Njegov brat, Varda, takođe je bio istaknuti general, kao i njegovi sinovi, Nićifor i Lav. Nićifor je od 963. do 969. godine bio vizantijski car[1][2]. Malo se zna o Lavovim ranim godinama. Postao je domestik shola nakon što se car Lav Mudri (886-912) oženio njegovom rođakom, sestrom Konstantina Varvarosa[3]. Iako lično hrabar, Lav ne postiže velike uspehe protiv Arabljana na istoku. Stiven Ransiman pripisuje Lavov uspon u hijerarhiji njegovom aristokratskom poreklu, a ne ličnim osobinama[4].
Lav je ponovo zabeležen kao domestik shola tokom regentstva carice Zoje (913-919). Nosio je i titulu magistra. Lav je 917. godine stavljen na čelo vizantijske vojske koja je trebalo da se suprotstavi Bugarima pod Simeonom. Plan je podrazumevao dvostruki napad, jedan sa juga od strane vojske kojom je komandovao Lav Foka, i jedan sa severa od strane Pečenega koji je trebalo da prevedu preko Dunava vizantijske vojnike pod Romanom Lakapinom. Lakapin se, međutim, posvađao sa vođom Pečenega. Bitka između Vizantinaca i Bugara vođena je kod mesta Anhijala avgusta 917. godine. Carska vojska pod Lavom Fokom gotovo u potpunosti je uništena. Sam Lav jedva se spasao. Pokušao je da se sa sakupljenim trupama ponovo suprotstavi Simeonu koji se uputio ka samom Carigradu, ali je ponovo poražen kod Katasirtaija[5][6][7].
Porazi kod Anhijala i Katasirtaija oslabili su položaj Zoje, a kružile su priče da Lav i njegov šurak Varvaros pripremaju zaveru protiv mladog Konstantina Porfirogenita (913-959). Međutim, snažan faktor u prestonici bio je Roman Lakapin, i pored poraza od Bugara[8][9]. Konstantin Varvaros je pokušao da raspusti vizantijsku flotu, ali ga je Lakapin uhapsio kada je došao da nagleda isplatu zarada. Zoja gubi vlast, a na nagovor Teodore, Romanove žene, mladi car Konstantin imenovao je Nikolu Mistika za regenta. Mistik je otpustio Lava Foku i zamenio ga Jovanom Garidom[10]. Lakapin je ubrzo zbacio Zoju i postao najpre savladar, a potom i prvi po rangu car[11].
Lav je bio u neprijateljstvu sa novim carem. Njegove trupe počele su da prelaze Lakapinu. Konstantin Porfirogenit je pismom osudio Lavovu pobunu i priznao Romana za savladara i zaštitnika. Lav je na kraju uhapšen i oslepljen u Bitiniji. Proveden je ulicama Carigrada na magarcu. Njegova sudbina posle 919. godine nije poznata[12][13].
Reference uredi
- ^ Kazhdan 1991, str. 1666.
- ^ Guilland 1967, Tome I. str. 439–440.
- ^ Guilland 1967, Tome I. str. 181, 205, 440.
- ^ Runciman 1988, str. 54.
- ^ Runciman 1988, str. 54–56, 85
- ^ Treadgold 1997, str. 474–475
- ^ Guilland 1967, Tome I. str. 440.
- ^ Runciman 1988, str. 57–58
- ^ Treadgold 1997, str. 475.
- ^ Runciman 1988, str. 58–59
- ^ Runciman 1988, str. 59–60
- ^ Runciman 1988, str. 60–61
- ^ Treadgold 1997, str. 476.
Literatura uredi
- Guilland, Rodolphe (1967). Recherches sur les Institutions Byzantines, Tomes I & II (na jeziku: French). Berlin: Akademie-Verlag.
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York and Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Runciman, Steven (1988) [1929]. The Emperor Romanus Lecapenus and His Reign: A Study of Tenth-Century Byzantium. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-35722-7.
- Treadgold, Warren (1997). A History of the Byzantine State and Society. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2630-6.
