Lažni Dimitrije II
Lažni Dimitrije II (ruski: Lžedmitriй II; umro 11. decembra 1610) ili Pseudo-Dimitrije II, takođe poznat i kao "ustanik iz Tušina", je bio drugi od trojice pretendenata na ruski presto koji je tvrdio da je carević Dimitrij Ivanovič, najmlađi sin Ivana Groznog. Pravi Dimitrije umro je pod nerazjašnjenim okolnostima, najverovatnije ubijen u atentatu 1591. godine.
Biografija uredi
Drugi Lažni Dimitrije prvi put se javlja na istorijskoj pozornici 20. jula 1607. godine u Starodubu. Smatra se da je bio sin sveštenika ili pokrštenog Jevreja. Bio je relativno visoko obrazovan za svoje vreme. Govorio je ruskim i poljskim jezikom i razumeo se u liturgijska pitanja. Najpre se predstavljao za Moskovljanina, boljara Nogaja, ali je kasnije pod torturom priznao da je carević Dimitrije, posle čega se pridružio hiljadama Kozacima, Poljacima i Moskovljanima. Iste godine, Marina Mnišek prepoznala je u njemu svog pokojnog muža, prvog Lažnog Dimitrija. Tako je ovaj Dimitrije stekao podršku magnata Poljsko-litvanske unije koji su podržavali i njegovog prethodnika. Adam Višnjovjecki i Jan Sapjeha odlučili su da podrže drugog Dimitrija kao i prethodnog i snabdeli su ga sa 7500 vojnika. Među njima je bio i Aleksandar Jozef Lisovski, vođa zloglasne bande plaćenika poznate kao "Lisovci".
Drugi Lažni Dimitrije brzo je zauzeo Karačev, Brjansk i druge gradove. U proleće 1608. godine, potpomognut od strane Poljaka, napreduje ka samoj Moskvi usmeravajući vojsku Vasilija IV ka Bolhovu. Obećao je oduzimanje zemlje boljarima i tako je privukao mnoge seljake na svoju stranu. Selo Tušino, dvanaest vrsta od glavnog grada, pretvoreno je u oružani logor gde je Dimitrije okupljao svoju vojsku. Raspolagao je sa 7000 poljskih vojnika, 10.000 Kozaka i 10.000 ostalih vojnika. Ubrzo je dobio pojačanje te je raspolagao sa preko 100.000 vojnika. Filareta Romanova uzdigao je za patrijarha čime je stekao odanost gradova Jaroslavlj, Kostrome, Vologde i Kašina.
Dolazak poljskog kralja Žigmunda III Vase u Smolensk doveo je do toga da veliki broj poljskih vojnika napusti Dimitrija i spoji se sa poljskom armijom. Istovremeno, snažna rusko-švedska vojska pod komandom Mihaila Skopin-Šujskog i Jakoba de la Gardije približila se Tušinu. Dimitrije je prerušen u seljaka pobegao u Kostromu kod Marije. Organizovao je još jedan neuspešni napad na Moskvu, uz podršku donskih Kozaka. Tom prilikom obnovio je svoj uticaj u jugoistočnoj Rusiji. Međutim, ubijen je 11. decembra 1610. godine od strane tatarskog plemića Petra Urusova dok je bio pijan.