Laktoferin
Laktoferin ili laktotransferin je glikoprotein koji vezuje gvožđe i imuni protein koji postoji u majčinom mleku i drugim izlučevinama (suze , sperma , pljuvačka , bronhijalni sekret, itd). Sintetišu ga neutrofili krvi i nekoliko tipova ćelija uključujući i neke acinarne ćelije. Ovaj nehemoglobinski protein iz životinjskog mleka vezuje se za gvožđe i izoluje iz proteina surutke. Kada u organizmu postoji nedostatak gvožđa, on može regulisati ravnotežu gvožđa u telu.
Ovaj globularni protein pripada porodici transferina (transferin, ovotransferin, melanotransferin, itd.), koja pokazuje visok afinitet za jone gvožđa. Laktoferin je prisutn u surutki majčinog mleka, gde se nalazi u relativno visokoj koncentraciji (1g/L), posebno u kolostralnoj fazi (do 7g/L). Ima ga i u kobiljem mleku i mleku preživara. U ovim slučajevima ima ga u izobilju u kolostrumu, da bi se u konačnom mleku održavao samo u niskim rezidualnim koncentracijama.
Laktoferin ima različite biološke funkcije i povezan je sa mnogim važnim fiziološkim procesima i spada u grupu odbrambeni protein protiv mikroorganizama. Laktoferin je jedna od komponenti imunološkog sistema tela; ima antimikrobno dejstvo (kao bakteriocid i fungicid) i deo je urođene odbrane, uglavnom na sluzokožama.[1] Stalno se proizvodi i oslobađa u pljuvački, suzma, kao i semenoj i i vaginalnoj tečnost.[2] Laktoferin pruža antibakterijsku aktivnost ljnjudskom novorođenčetu.[3][4] Laktoferin stupa i u interakciju sa DNK i RNK, polisaharidima i heparinom i pokazuje neke od svojih bioloških funkcija u kompleksima sa ovim ligandima.
Suplementi laktoferina smanjuju rizik od infekcija respiratornog trakta, na osnovu nedavne meta-analize randomizovanih kontrolisanih studija.[5] Kao i kod svih dodataka koji se prodaju na mreži, kvalitet laktoferitina može biti problem jer kontrole kvaliteta proizvodnje dodataka ishrani ne podležu istim strogim regulatornim procesima kao lekovi.[6]
Istorija
urediPrisustvo crvenog proteina koji sadrži gvožđe u mleku otkriveno je još 1939. godine,[7] međutim, protein nije mogao biti pravilno okarakterisan jer nije mogao da se ekstrahuje u dovoljnom čistom obliku.
Prve detaljne studije laktoferina koje su objavljene oko 1960. godine dokumentovale su molekularnu težinu laktoferina, izoelektričnu tačku, optičke apsorpcione spektre i prisustvo dva atoma gvožđa po proteinskom molekulu.[8]
Kako je protein ekstrahovan iz mleka, sadržao gvožđe i biostrukturno i hemijski sličan serumskom transferinu 1961. godine nazvan laktoferin, iako je prvo u nekim ranijim publikacijama naziv laktotransferin, kasnije studije pokazale da ovaj protein nije ograničen samo na mleko. Antibakterijsko dejstvo laktoferina koje je takođe dokumentovano 1961. godine, neposredno je povezano sa njegovom sposobnošću da vezuje gvožđe.[9]
Izvori
uredi- ^ Sánchez L, Calvo M, Brock JH (maj 1992). „Biological role of lactoferrin”. Archives of Disease in Childhood. 67 (5): 657—61. PMC 1793702
. PMID 1599309. doi:10.1136/adc.67.5.657.
- ^ Ashraf MF, Zubair D, Arain MA (2023). „Nutraceutical and Health-Promoting Potential of Lactoferrin, an Iron-Binding Protein in Human and Animal: Current Knowledge”. Biological Trace Element Research. 202 (1): 56—72. PMC 10104436 . PMID 37059920. doi:10.1007/s12011-023-03658-4.
- ^ Levin RE, Kalidas S, Gopinadhan P, Pometto A (2006). Food biotechnology. Boca Raton, FL: CRC/Taylor & Francis. str. 1028. ISBN 978-0-8247-5329-0.
- ^ Pursel VG (1998). „Modification of Production Traits”. Ur.: Clark AJ. Animal Breeding: Technology for the 21st Century (Modern Genetics). Boca Raton: CRC. str. 191. ISBN 978-90-5702-292-0.
- ^ Ali AS, Hasan SS, Kow CS, Merchant HA (oktobar 2021). „Lactoferrin reduces the risk of respiratory tract infections: A meta-analysis of randomized controlled trials” (PDF). Clinical Nutrition ESPEN. 45: 26—32. PMID 34620326. S2CID 238475090. doi:10.1016/j.clnesp.2021.08.019.
- ^ „Lactoferrin supplements could aid in the recovery of COVID19 & other Respiratory Tract Infections”. EurekAlert! (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-18.
- ^ M. Sorensen and S. P. L. Sorensen, Compf. rend. trav. lab. Carlsberg (1939) 23, 55, cited by Groves (1960)
- ^ Groves ML (1960). „The Isolation of a Red Protein from Milk”. Journal of the American Chemical Society. 82 (13): 3345. doi:10.1021/ja01498a029.
- ^ Naidu AS (2000). Lactoferrin: natural, multifunctional, antimicrobial. Boca Raton: CRC Press. str. 1—2. ISBN 978-0-8493-0909-0.
Spoljašnje veze
uredi | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
