Legenda o sedam lužičkosrpskih kraljeva
Legenda o sedam lužičkosrpskih kraljeva (glsrp. legenda wo sydom serbskich kralow na Lubinje) legenda je o lužičkosrpskim kraljevima koji su poginuli u borbi s Nemcima i koji spavaju na brdu Lubin, čekajući dan kada će biti pozvani na „poslednju bitku” za oslobođenje naroda. Mašta lužičkosrpskog naroda o osobi koja bi mogla povesti u borbu za nacionalno oslobođenje je predmet nekoliko legendi.[1]
Legendu je prvi put objavio H. G. Greve 1839. godine bez izvora u „Volkssagen und volksthümliche Denkmale der Lausitz”. K. A. Jenč u „Časopisu Matice lužičkosrpske” (1849/50) objavio je članak „Predanje o lužičkosrpskih kraljeva” (glsrp. „Powjesć wo serbskich kralach”),[2] u kojem je ponovio priču Grevea: sedam lužičkosrpskih kraljeva okupilo se na savet na Lubinu, velikom brdu blizu Baucena, da bi zbaciti nemački jaram. Odlučili su da idu u rat. Uskoro, kod Lubina, nastala je bitka u kojoj su poginuli svi sedam kraljeva. Pokopani su sa zlatnim krunama na Lubinu pod jednim velikim kamenom.[3] Kraljevi spavaju, čekajući dan kada će biti pozvani na „poslednju bitku” za oslobođenje naroda.[1] Greve završava: zli duhovi imaju krune i teško ih je dobiti. Jenč završava: tamo još danas počivaju krune, čekajući bolja vremena i slobodu lužičkosrpskog naroda.[4] M. Ciž 1850. godine u novinama „Jutnička” (Jutnička) objavio je „Serbow bitwy pod lubinskej horu: do bitwy — po bitwje”.[5] U knjizi „Srpstvo u poeziji Lužičkih Srba” (Beograd, 1931) tako je izložena „stara bajka o srpskim kraljevima koji spavaju pod lubinskom gorom”: „Sedam kraljeva ima u njegovim pećinama začarani grob… Ali doći će dan kad će se sedam srpskih kraljeva pojaviti usred Budišina i oprati srpsku sramotu”.[6]
U pesmi H. Zejlera „Lužičkosrpskoj Lužici“ („Na serbsku Łužicu”, 1827), čija skraćena varijanta kasnije postala lužičkosrpska himna („Lepa Lužica”), priča se o borbi lužičkosrpskih predaka i o brdu Hromadnik (kod brda Čorneboh).[7] U drugim pesmama Zejler piše o mogućem povratku kraljeva. U pesmama J. Barta Ćišinskog brdo Lubin se pojavljuje nekoliko puta: na primer, u pesmi „Lubinska sonina” (књига „Светлост одозго”)[8]. М. Новак-Нехорњски написао је неколико слика састанка краљева. Д. Кобјела је створио балетну оперу „Фантазија на Лубину” (1998).[9]
-
„Седам лужичкосрпских краљева на Лубину”. М. Новак-Нехорњски (1929) -
Брдо Тромберг (Лубин) -
Стене на врху Тромберга
Референце uredi
- ^ а б Голионцева, В. Н. (2008). Немецко-сорбские историко-литературные связи (PDF). Университетские чтения: журнал. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2018. г. Приступљено 29. 05. 2019.
- ^ Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 231.
- ^ Jenč, Korla Awgust (1849—1850). Powjesć wo serbskich kralach (PDF). 1. Budyšin: Časopis Towarstwa Maćicy Serbskeje. стр. 23. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 04. 2016. г. Приступљено 29. 05. 2019.
- ^ Černý, Adolf (1891). Mythiske bytosće łužiskich Serbow (PDF). 1. Budyšin: Časopis Maćicy Serbskeje. стр. 67. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 04. 2016. г. Приступљено 29. 05. 2019.
- ^ Dučman, Handrij (1869). Pismowstwo katholskich Serbow. Budyšin: W kommissii Smoljera a Pjecha. стр. 49.
- ^ Ленард, Л. (1931). Српство у поезији Лужичких Срба. Београд: Светлост. стр. 71.
- ^ Lorenc, Kito (1984). Handrij Zejler. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. стр. 5—6.
- ^ Kłos, Zdzisław (2006). 150 let od narození Jakuba-Barta-Ćišinskeho. 9—10. Praha: Česko-lužický věstník. стр. 245.
- ^ Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 232.
Литература uredi
- Nedo, Paul (1966). Grundriß der sorbischen Volksdichtung. Bautzen.
- Schuster-Šewc, Heinz (1999). Der Drohmberg — Name und Legende (in Oberlausitzer Hausbuch). Bautzen.