Ledena kosa
Ledena kosa (engl. hair ice), takođe poznata i kao ledena vuna (engl. ice wool) ili brada od mraza (engl. frost beard) tip je leda koji se formira na uginulom drvetu poprimajući oblik fine, svilenkaste kose.[1] Donekle je neuobičajena, a javlja se uglavnom na severnim širinama između 45° i 55°, u širokolisnim šumama.[1][2] Meteorolog i pronalazač kontinentalnog drifta, Alfred Vegener, opisao je ledenu kosu na vlažnom uginulom drvetu još 1918. godine,[3] pretpostavljajući da su neke specifične gljive bile katalizator; ovu teoriju su, između ostalog, 2005. godine potvrdili Gerhart Vagner i Kristijan Mecler.[4][5][6] Godine 2015, gljiva Exidiopsis effusa identifikovana je kao ključna za formaciju ledene kose.[1]
Formacija uredi
.jpg)
Ledena kosa se formira na vlažnom, trulom drvetu širokolisnih biljaka kada je temperatura neznatno ispod 0 °C (32 °F) a vazduh vlažan.[1] Svaka od glatkih, svilenkastih ’vlasi’ ima prečnik od oko 0,02 mm (0,00079 in) i dužinu do oko 20 cm (7,9 in).[1] Vlasi su krte, ali budu uvijene i talasaste.[1] Svoj oblik mogu da zadrže satima, nekad čak i danima.[1] Ovaj dug vek trajanja ukazuje na to da nešto sprečava male ledene kristale od rekristalizovanja u veće kristale, pošto do kristalizacije obično dolazi veoma brzo pri temperaturama oko 0 °C (32 °F).[1]
Vlasi po svemu sudeći polaze iz otvora medularnih zraka (nikad sa kore), a njihova debljina može se uporediti s prečnikom kanala medularnih zraka.[1] Komad drveta koji počne da proizvodi ledenu kosu može da nastavi s time sledećih nekoliko godina.[1]
Godine 2015, nemački i švajcarski naučnici identifikovali su gljivu Exidiopsis effusa kao ključnu za formaciju ledene kose.[1] Gljiva je pronađena na svakom uzorku ledene kose koji su istraživači ispitivali, a onemogućavajući delovanje gljive fungicidom ili vrelom vodom sprečavao se i nastanak ledene kose.[1] Gljiva oblikuje led u fine vlasi nepoznatim mehanizmom, a verovatno i stabilizuje ceo proces omogućavajući inhibitor za rekristalizaciju slično kao antifrizni proteini.[1][2]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l Hofmann, D.; Preuss, G.; Mätzler, C. (2015). „Evidence for biological shaping of hair ice” (PDF). Biogeosciences. 12: 4261—4273. doi:10.5194/bg-12-4261-2015. Arhivirano (PDF) iz originala 22. 10. 2016. g. Pristupljeno 22. 10. 2016.
- ^ a b „Press Release: Fungus shapes hair ice – Researchers identify fungus responsible for peculiar ice filaments that grow on dead wood”. European Geosciences Union. 22. 7. 2015. Arhivirano iz originala 22. 10. 2016. g. Pristupljeno 22. 10. 2016.
- ^ Wegener, Alfred (1918). „Haareis auf morschem Holz”. Die Naturwissenschaften. 6 (1): 598—601.
- ^ Wagner, Gerhart (2005). Haareis – eine seltene winterliche Naturerscheinung. Was haben Pilze damit zu tun?. SZP/BSM. Pristupljeno 22. 10. 2016.
- ^ Wagner, Gerhart; Mätzler, Christian (2008). Haareis auf morschem Laubholz als biophysikalisches Phänomen Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016). Forschungsbericht Nr. 2008-05-MW. Universität Bern. Pristupljeno 22. 10. 2016. (link za preuzimanje u PDF formatu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016))
- ^ Wagner, Gerhart; Mätzler, Christian (2009). Haareis – Ein seltenes biophysikalisches Phänomen im Winter. Naturwissenschaftliche Rundschau 62 (3): 117—123. ISSN 0028-1050.
