Lepar
Lepar je majstor zanatlija koji je vršio lepljenje zidova kuća od naboja ili od zemljanih cigala.
| Lepar | |
|---|---|
 Zidovi kuća od blata | |
| Zanimanje | |
| Naziv zanimanja | zanatlija lepar |
O zanatu
urediVećina ravničarskih kuća u prošlosti se gradila nabojem, od zemlje nabijane maljevima, i zemljanim ciglama. Zidovi u takvim kućama se nisu malterisali nego lepili.[1]
Proces lepljenja zidova
urediSmesa za lepljenje zidova se pravila od žute zemlje koja se mešala sa vodom i sitnom plevom, te se mesila u blato. Lepari, kojih je bilo obično više pri radu, polivali su zemlju vodom koju su kružno oblikovali i motikama mešali i isitnjavali je, posipali plevu po nastalom blatu i bosim nogama gazili mešajući tu lepljivu smesu kojoj su s vremena na vreme dodavali još po malo vode ili sitne pleve. Majstori su znali pod nogama osetiti kada je blato spremno. Ono je bilo spremno za lepljenje kad bi pod nogama pucketalo kao umešeno testo za hleb. To "mešenje" se ponavljalo nekoliko puta, ostavljalo se da odstoji, "da se odmori".[1]
Majstori lepari bi tada uzimali loparice, ravne lopatice za glačanje blata, rukama oblikovali lopte od blata i lupali ih od zid, zatim loparicama razmazivali i ravnali zidove. Zidove bi krečili još dok se dobro nisu osušili nakon lepljenja. Na taj način još ne sasušeno blato upijalo je kreč i tada se očvršnjavalo.[1]
Veoma vešti majstori lepari na našim prostorima bili su Romi.[1]