Lesna zaravan
Lesne zaravni su eolski elementi reljefa u dnu Panonskog basena.
Nastanak uredi
Nastale su navejavanjem i taloženjem fine lesne prašine žute boje obično na mestima gde su postojale prepreke u pravcu duvanja vetra. Strmo se izdižu iznad aluvijalnih ravni, a dalje su blago zatalasane. Visina odseka najčešće se kreće od 20 do 30 m, a ređe i do 60 m, što obično predstavlja i debljinu lesnih naslaga.
Lesne zaravni su navejane za vreme glacijalnih stanja i to u zimskim vremenima. Velike panonske reke taložile su pesak i mulj u svojim koritima dok su u jesen i zimu vetrovi raznosili pesak i mulj stvarajući lesne zaravni. Zime glacijalnih perioda bile su siromašne snegom, to je bio poseban slučaj u niskim depresijama koje su bile opkoljene.[1]
Lesne zaravni u Vojvodini uredi
- Bačka (Telečka) lesna zaravan
- Titelski breg
- Sremska (Fruškogorska) lesna zaravan
- Južnobanatska lesna zaravan
- Tamiška lesna zaravan
Od svih lesnih zaravni mogla se utvrditi prelesna topografija. Sremska lesna zaravan je navejana oko Fruškogorskog grebena.
Na južnom obodu Bačke lesne zaravni u Novom Sivcu les je u nižim delovima glinovit, a jugoistočno od Starog Sivca peskovit.[1]
Reference uredi
- ^ a b Makar, A. B.; McMartin, K. E.; Palese, M.; Tephly, T. R. (jun 1975). „Formate assay in body fluids: application in methanol poisoning”. Biochemical Medicine. 13 (2): 117—126. ISSN 0006-2944. PMID 1. doi:10.1016/0006-2944(75)90147-7.