Википедија

Lečenje straha od recidiva raka

Lečenje straha od recidiva raka (takođe i strah od progresije raka ) predstavlja poseban entitet u lečenju bolesnika sa rakom, i jedan je od najčešće citiranih briga osoba koje su preživele rak. Iako se ova vrsta straha shvata kao adaptivna reakcija organizma, a ne kao nerealni ili neurotični strah, visok nivo straha od ponavljanja raka može dovesti do značajnog emocionalnog stresa. Iako klasični instrumenti za procenu anksioznih poremećaja nisu efikasni u strahu od ponavljanja raka, danas su za tu namenu razvijeni i potvrđeni specifični upitnici.[1]

Nakon hirurškog uklanjanja raka brojne terapije pomažu pacijentima da uklone strah od recidiva raka

Strah od revidiva raka

uredi

Strah od revidiva raka - definiše se kao „strah, anksioznost ili zabrinutost da se rak može vratiti (recidivirati) ili da će možda napredovati.

Takvo emocionalno stanje često dovodi do situacije u kojoj, uprkos odsustvu bilo kakvih simptoma ili kancerogenih promena u telu, bolest postoji u mašti i mislima osobe zahvaćene karcinofobijom[2] i postaje stvarna za njega.[3]

Strah od revidiva raka može biti uzrokovana ne samo strahom za sopstveno zdravlje, već i za zdravlje i život srodnika

Opšte informacije

uredi

Mnogi ljudi koji završe lečenje raka u početku su veoma svesni novih simptoma. Često doživljavaju bol, ili bol i otok u svom telu kao znak da se rak vratio. Ovo može potrajati nekoliko meseci. Nije neobično verovati da je sve znak da se rak vratio. Iako je ovo sasvim normalno ponašanje i često nestaje s vremenom, pacijentima se savetuje da odmah posete svog lekara opšte prakse ili lekara onkologa za savet ako je veoma zabrinuti zbog novih simptoma.[4]

Bolesnici lečeni od raka takođe moraju imati na umu da njihovo telo može izgledati, osećati se i ponašati se sasvim drugačije nego pre tretmana. Važno je znati da su i nemir i strah od ponovnog pojavljivanja raka normalna osećanja nakon tretmana, čii intentitet uglavnom opada.[5]

Epidemiologija

uredi

Čini se da prevalencija straha od recidiva varira i može biti i do 70% kod pacijentima koji prijavljuju nedostatak podrške u ovoj oblasti.[6] Psihijatrijski komorbiditeti su česti kod pacijenata sa rakom, posebno depresivne epizode, anksiozni poremećaji i poremećaji prilagođavanja. Prevalencija tačaka za depresiju i distimiju, je 10,2% za poremećaje anksioznosti i 12,5% za poremećaje prilagođavanja.[7] Psihijatrijski komorbiditeti dovode do značajnog smanjenja kvaliteta života pacijenata sa rakom i takođe su povezani sa lošijom prognozom.[8]

Znaci i simptomi

uredi

Ljudi sa značajnim strahom od ponovnog pojavljivanja raka mogu imati:[9]

  • problema sa spavanjem i jelom,
  • teškoće se koncentriratijom
  • povećani fizički probleme,
  • uznemirenost i rizik od posttraumatskog stresnog poremećaja.
  • probleme sa donošenjem odluke da se povuku se iz učešća u aktivnostima koje su im nekada pružale radost i ispunjenje.

Komplikacije

uredi

Karcinofobija značajno otežava ljudsko funkcionisanje. Stalno fokusiranje na mogućnost recidiva bolesti dovodi do pogoršanja efikasnosti i u profesionalnoj i privatnoj sferi. Često pacijent gubi kontakt sa prijateljima jer ne izlazi iz kuće, zanemaruje sebe i svoju porodicu, izolući se u strahu i tuzi.

Takođe jača uverenje da su nečiji argumenti tačni, što može dovesti do jakih emocionalnih poremećaja, uključujući depresiju. Strah ponekad može dominirati u svim oblastima života i u ekstremnim slučajevima onemogućiti rad ili značajno poremetiti porodične odnose.

Terapija

uredi

Razvijeno je nekoliko terapijskih koncepata za rešavanje anksioznosti progresije. Pokazalo se da grupna terapija zasnovana na principima kognitivnog ponašanja smanjuje strah od progresije u rehabilitacionom bolničkom okruženju i takođe je pokazala – uz neke modifikacije – neke obećavajuće efekte u pilot fazi za ambulantno okruženje.

Ključni elementi su samoposmatranje, tehnike zasnovane na izloženosti, tehnike uzdržavanja i primena promena ponašanja.[10][11]

Lečenje depresivnih epizoda kod pacijenata sa karcinomom ne razlikuje se značajno od lečenja pacijenata bez raka i neke od metoda navedene su u nekoliko smernica.[12][13]

Međutim, zbog preklapanja simptoma raka i depresije, potrebna je posebna pažnja u dijagnostičkom procesu. Neželjeni efekti i interakcije antidepresiva takođe treba uzeti u obzir (npr interakcije između nekih antidepresiva i tamoksifena).

Postoje brojni dokazi da psihoterapeutske intervencije poboljšavaju simptome depresije kod pacijenata sa rakom u različitim stadijumima bolesti.[14][15] Klasični terapijski pristupi kao što je kognitivna bihejvioralna terapija su istraženi, a nedavno su razvijeni i specijalni programi lečenja. U psihoterapijskom tretmanu, potrebno je uzeti u obzir specifično okruženje lečenja, stadijum bolesti, simptome fizičkog stresa i egzistencijalnu pretnju. Slični principi, iako manje detaljno istraženi, važe za anksiozne poremećaje, gde psihoterapeutski i psihofarmakološki tretman otprilike sledi smernice za lečenje pacijenata bez raka.[16][17]

Drugi program, koji se zasniva na Leventhalovom modelu samoregulacije bolesti, koristi psihoedukaciju, kognitivno restrukturiranje i modifikaciju ponašanja u individualnom terapijskom okruženju i nedavno je pokazao značajna poboljšanja kod preživelih od raka dojke, prostate i kolorektalnog karcinoma.[18]

Druge pilot studije koje su pokazale obećavajuće rezultate su u toku.[19][20][21]Saalschütz, L. (1890). „A summation formula”. (Schlömilch's) Zeitschrift für Mathematik und Physik. 35: 186—188. JFM 22.0262.03. 

Uloga porodice

uredi

Porodice obolelih od raka podržavaju svoje obolele članove praktično i emocionalno, što ih čini značajnim faktorom za zvaničnu zdravstvenu zaštitu. Prethodna istraživanja o preživelima od raka dojke sugerišu da majke imaju tendenciju da prijavljuju veći strah od ponovnog javljanja raka (SPJR) od onih koje nisu majke i da se SPJR razlikuje po etničkoj pripadnosti, što su ustanovila istraživanja koja su često tretira majčinstvo i rasu kao odvojene entitete pomoću kojih je ispitivan nivo SPJR. [22]

Izvori

uredi
  1. ^ Thewes, Belinda; Butow, Phillis; Zachariae, Robert; Christensen, Soren; Simard, Sébastien; Gotay, Carolyn (2011-10-21). „Fear of cancer recurrence: a systematic literature review of self‐report measures”. Psycho-Oncology. 21 (6): 571—587. ISSN 1057-9249. doi:10.1002/pon.2070. 
  2. ^ Adamczyk K. i in., Rzadkie fobie specyficzne-rodzaje i leczenie, „Via Medica 2018”, t. 15, nr 3, s. 148–154.
  3. ^ Wolańczyk T., Komender J., Zaburzenia emocjonalne i behawioralne u dzieci, PZWL, Warszawa 2005, s. 154.
  4. ^ Węsierska-Gądek I.A., Czy można świadomym stylem życia zredukować indywidualne ryzyko zachorowania na raka? Fakty i mity o etiologii chorób nowotworowych, „Psychoonkologia 2018” 22 (1), s. 23-33.
  5. ^ „Strah od povratka”. Lymphoma Australia (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2024-01-16. 
  6. ^ Simard, Sébastien; Thewes, Belinda; Humphris, Gerry; Dixon, Mélanie; Hayden, Ceara; Mireskandari, Shab; Ozakinci, Gozde (2013-03-10). „Fear of cancer recurrence in adult cancer survivors: a systematic review of quantitative studies”. Journal of Cancer Survivorship. 7 (3): 300—322. ISSN 1932-2259. doi:10.1007/s11764-013-0272-z. 
  7. ^ Arbeitsgemeinschaft der wissenschaftlichen medizinischen Fachgesellschaften (AWMF). Guideline (S3-Leitlinie): “Psychoonkologische Diagnostic Beratung und Behandlung von erwachsenen Krebspatienten”. 31.01.2014. Available at: http://www.awmf.org/leitlinien/detail/ll/032051OL.html. Accessed September 1. 2017 [Google Scholar]
  8. ^ Sotelo, Jorge Luis; Musselman, Dominique; Nemeroff, Charles (2014). „The biology of depression in cancer and the relationship between depression and cancer progression”. International Review of Psychiatry. 26 (1): 16—30. ISSN 0954-0261. doi:10.3109/09540261.2013.875891. 
  9. ^ „Living in fear: Cancer recurrence”. Mayo Clinic Health System (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-17. 
  10. ^ Herschbach, Peter; Book, Katrin; Dinkel, Andreas; Berg, Petra; Waadt, Sabine; Duran, Gabriele; Engst-Hastreiter, Ursula; Henrich, Gerhard (2009-10-29). „Evaluation of two group therapies to reduce fear of progression in cancer patients”. Supportive Care in Cancer. 18 (4): 471—479. ISSN 0941-4355. doi:10.1007/s00520-009-0696-1. 
  11. ^ Herschbach, Peter; Berg, Petra; Waadt, Sabine; Duran, Gabriele; Engst-Hastreiter, Ursula; Henrich, Gerhard; Book, Katrin; Dinkel, Andreas (2009-11-04). „Group Psychotherapy of Dysfunctional Fear of Progression in Patients with Chronic Arthritis or Cancer”. Psychotherapy and Psychosomatics. 79 (1): 31—38. ISSN 0033-3190. doi:10.1159/000254903. 
  12. ^ National Cancer Institute (NCI). Depression. Available at: https://www. cancer.gov/about-cancer/coping/feel ings/depression-hp-pdq/#section/_1. Accessed September 20. 2017 [Google Scholar]
  13. ^ Li, Madeline; Kennedy, Erin B.; Byrne, Nelson; Gérin-Lajoie, Caroline; Katz, Mark R.; Keshavarz, Homa; Sellick, Scott; Green, Esther (2016). „Management of Depression in Patients With Cancer: A Clinical Practice Guideline”. Journal of Oncology Practice. 12 (8): 747—756. ISSN 1554-7477. doi:10.1200/jop.2016.011072. 
  14. ^ Osborn RL., Demoncada AC., Feuerstein M (2006). „Psychosocial interventions for depression, anxiety, and quality of life in cancer survivors: meta-analyses”. Int J Psychiatry Med. 36 (1): 13—34. .
  15. ^ Akechi, T; Onishi, J; Morita, T; Furukawa, TA (2005-10-19), Psychotherapy for depression among incurable cancer patients, John Wiley & Sons, Ltd, Pristupljeno 2024-01-16 
  16. ^ Rayner L., Price A., Hotopf M., Higginson IJ (2011). „The development of evidence-based European guidelines on the management of depression in palliative cancer care”. Eur J Cancer. 47: 702—712. .
  17. ^ Howell D., Keshavarz H., Esplen MJ., et al. on behalf of the Cancer Journey Advisory Group of the Canadian Partnership Against Cancer. A pan Canadian practice guideline: screening, assessment and care of psychosocial distress (depression, anxiety) in adults with cancer. Canadian Partnership Against Cancer (Cancer Journey Advisory Group) and the Canadian Association of Psychosocial Oncology. 2015. Available at: https://www.capo. ca/wp-content/uploads/2010/10/Distress_guideline_CAPO_201 50731 1.pdf. Accessed September 20, 2017
  18. ^ van de Wal M., Thewes B., Gielissen M., Speckens A., Prins J (2017). „Efficacy of blended cognitive behavior therapy for high fear of recurrence in breast, prostate, and colorectal cancer survivors: the SWORD study, a randomized controlled trial”. J Clin Oncol. 35 (19): 2173—2183. .
  19. ^ Lebel S., Maheu C., Lefebvre M.,; et al. (2014). „Addressing fear of cancer recurrence among women with cancer: a feasibility and preliminary outcome study”. J Cancer Surviv. 8 (3): 485—496. . [PubMed] [Google Scholar]
  20. ^ Smith A., Thewes B., Turner J.,; et al. (2015). „Pilot of a theoretically grounded psychologist-delivered intervention for fear of cancer recurrence (Conquer Fear)”. Psychooncology. 24 (8): 967—970. . [PubMed] [Google Scholar]
  21. ^ Butow, Phyllis N.; Bell, Melanie L.; Smith, Allan B.; Fardell, Joanna E.; Thewes, Belinda; Turner, Jane; Gilchrist, Jemma; Beith, Jane; Girgis, Afaf; Sharpe, Louise; Shih, Sophy; Mihalopoulos, Cathrine (2013). „Conquer fear: Protocol of a randomised controlled trial of a psychological intervention to reduce fear of cancer recurrence”. BMC Cancer. 13. PMID 23617696. doi:10.1186/1471-2407-13-201  . 
  22. ^ Acheampong, Rechael; Bergman, Katelynn; Sweeny, Kate; Wilson, Melissa (2020). „Fear Of Cancer Recurrence Among Black And White Mothers”. UC Riverside Undergraduate Research Journal Submit. 14 (1). ISSN 2639-4103. doi:10.5070/RJ5141049261. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лечење_страха_од_рецидива_рака&oldid=27859541”