Lidar
Lidar (akronim engl. [Light Detection and Ranging] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) je digitalni optički merni instrument koji emituje laserske zrake koji kada se odbiju od sitnih čestica rasutih u Zemljinoj atmosferi (aerosoli, kapljice oblaka, itd.), mogu biti registrovani u optičkom prijemniku. (obično teleskop) . Široko se koristi u mernim instrumentima za merenje nivoa i unutrašnje strukture oblaka, otkrivanje turbulencija u vazduhu bez oblaka, u istraživanju mikrofizike oblaka i zagađenja vazduha. Doplerov lidar meri brzinu čestica oblaka ili aerosola. Drugi naziv za lidar je svetlosni radar i laserski radar [1] .
Upotreba uredi
Prostorno lasersko skeniranje uredi
Opisivanje trodimenzionalnih svojstava stvarnih objekata u našem okruženju i njihovo skladištenje u digitalnom obliku postalo je realnost u mnogim oblastima ljudske delatnosti i postalo je oblast primene fotogrametrije. Početkom 21. veka sve više se koristi tehnologija prostornog laserskog skeniranja, gde je glavni merni instrument lidar. Zbog visoke frekvencije merenja do 200 kHz, moguće je za kratko vreme detaljno izmeriti oblik površine terena i objekata na njoj. Lidar je potpuno automatizovan, aktivan, optičko-mehanički proces prikupljanja prostornih podataka dostupnih sa stvarnih lokacija za snimanje.
Tehnologija prostornog laserskog skeniranja je podeljena na:
- Lasersko skeniranje u vazduhu (ALS) i
- Zemaljsko lasersko skeniranje (TLS).
Lidar se ne koristi samo za prostorno skeniranje, već i za praćenje fizičkih procesa u atmosferi jer omogućava veoma precizno merenje brzine, pravca kretanja i gustine čestica u atmosferi. Ova tehnologija se skraćeno naziva DIAL (engl. [Differential Absorption Lidar] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)). Područje koje se meri se nadleće avionom nošenim lidarom odozdo. Udaljenost od senzora do merene tačke se određuje merenjem vremena potrebnog da laserski signal stigne do objekta i odbije se nazad [2].
Merenje udaljenosti do Meseca uredi
Prosečna udaljenost Zemlje od Meseca je 384.401 kilometar, što je prvo tačno izmereno metodom dnevne paralakse, zatim radarom i na kraju lidarom. Metode nebeske mehanike bave se kretanjem Meseca u složenom gravitacionom polju Sunca, Zemlje i planeta. Za period od 1750. do 2125. godine izračunato je da je Mesec najbliži Zemlji, 356.375 km, bio 4. januara 1912. godine, a da će najudaljeniji od Zemlje, 406.720 km, biti 3. februara 2125. Merenje udaljenosti pomoću lasera (lidara), zraka koji se reflektuje od ogledala koje su astronauti Apola 11 postavili na Mesec, otkrili su da se Mesec udaljava od Zemlje u proseku za 3,8 cm godišnje [3]. Na osnovu ovog zapažanja postavljena je hipoteza da je Mesec pre više milijardi godina formirao sudar Zemlje sa planetoidom veličine Marsa i da će, iako je gravitaciono vezan za Zemlju, nastaviti da se udaljava. Takvo poreklo Meseca može objasniti sličnost njegovog geološkog sastava sa sastavom Zemlje .
Upotreba u arheologiji uredi
Danas se lidar sve više koristi za otkrivanje arheoloških nalazišta [4] . Može se koristiti i na zemlji za snimanje arhitektonskih objekata i za snimanje većih površina iz vazduha, montiran na avion, helikopter ili dron.
Izvori uredi
- ^ „Adoption of gallium-based lidar sensors gathers pace | Argus Media”. www.argusmedia.com (na jeziku: engleski). 2021-06-29. Arhivirano iz originala 14. 07. 2021. g. Pristupljeno 2022-02-14.
- ^ Riris, H.; Numata, K.; Li, Steven X.; Wu, Stewart; Ramanathan, A.; Dawsey, M.; Mao, J.; Kawa, R.; Abshire, J. (2012). „Airborne measurements of atmospheric methane column abundance using a pulsed integrated-path differential absorption lidar.”. Applied optics. doi:10.1364/AO.51.008296.
- ^ „CLICK”. web.archive.org. 2016-02-19. Arhivirano iz originala 19. 02. 2016. g. Pristupljeno 2022-02-14.
- ^ Doneus, M.; Miholjek, I.; Mandlburger, G.; Doneus, N.; Verhoeven, G.; Briese, Ch; Pregesbauer, M. (2015-04-09). „AIRBORNE LASER BATHYMETRY FOR DOCUMENTATION OF SUBMERGED ARCHAEOLOGICAL SITES IN SHALLOW WATER”. The International Archives of the Photogrammetry, Remote Sensing and Spatial Information Sciences (na jeziku: engleski). Copernicus GmbH. XL-5-W5: 99—107. doi:10.5194/isprsarchives-XL-5-W5-99-2015.