Likvefakcija tla
Likvefakcija tla je pojava promene mehaničkih osobina tla usled natapanja, pri čemu ono gubi čvrstoću i postaje tečno. Likvefakcija nastaje usled smanjenja smičućeg napona između čestica tla. Ovo smanjenje može biti izazvano kretanjem podzemne vode naviše, što je karakteristično kod pojava živog peska ili povećanog pornog pritiska izazvanog potresima tla (zemljotres). Obično se javlja u dobro sortiranim nevezanim sedimentima - pesku, kakav je onaj holocenske starosti, zasićenim vodom i debljine ne manje od metarske. Ovakve naslage se često javljaju pored reka, to su plaže, dine, a može se javiti i u terenima koji grade les i pesak.
Iako je ova pojava odavno poznata, pogotovo njeno negativno dejstvo, kada tlo potpuno gubi nosivost, tek je 1964. nakon zemljotresa u Nigati, Japanu i Aljasci uočeno njeno razorno dejstvo od strane seizmologa i građevinskih inženjera.
