Википедија

Luka Ploče

Luka Ploče (hrv. Luka Ploče) je morska luka u Pločama, blizu ušća reke Neretve na obali Jadranskog mora. Zvanično je otvoren 1945. godine nakon što je izgrađena željeznička pruga kao put za snabdijevanje za povezivanje lokacije sa industrijskim objektima u sarajevskom i mostarskom području Bosne i Hercegovine, koja je tada bila dio Jugoslavije. 2010 godine je rangirana kao druga najveća teretna luka u Hrvatskoj — nakon luke Rijeka — sa propusnošću tereta od 4,5 miliona tona, koji se uglavnom sastoje od generalnog tereta i rasutih tereta, uključujući 20.420 TEU kontejnera. Luka Ploče je u 2008. godini zabilježila 2.555 uplovljavanja brodova.

Luka Ploče

Luka Ploče beleži stalan rast i razvoj od 1945. godine, ali je pretrpjela nagli pad između 1991. i 1996. godine zbog ratova u Bosni i Hrvatskoj. Krajem 2000-ih Luka Ploče dd, primarni koncesionar, krenuo je sa ambicioznim planom ulaganja sa ciljem značajnog povećanja obima lučkog poslovanja. Sredstva su osigurana 2007. godine, a Luka Ploče dd planira uložiti 91 miliona € u lučkoj infrastrukturi i oko 180 miliona evra u lučkoj opremi do 2014.

Istorija uredi

 
Luka Metković, danas deo Luke Ploče, između svetskih ratova.

Godine 1936. odlučeno je da se razvije luka Ploče, jer je lokalitet na ušću Neretve na jadranskoj obali predstavljao prirodni izlaz za privredu Bosne i Hercegovine, koja je tada bila u sastavu Kraljevine Jugoslavije. Pripreme su uključivale izgradnju pruge između Metkovića i Ploča, kao produžetka pruge od Sarajeva. Pruga je završena 1942. godine, tri godine nakon što je gradnja luke započeta. Radovi su odloženi početkom Drugog svetskog rata, ali su intenzivirani 1945. godine nakon modernizacije pruge Sarajevo – Ploče. [1]

Luka je zvanično počela sa radom 15. jula 1945. godine, obavljajući uvoz uglja i žitarica i izvoz boksita i drvne građe. Pruga je obnovljena do standardnog koloseka 1966. godine, a električna vuča je postavljena 1969. kako bi se povećala propusnost luke, koja je za nekoliko godina dostigla milion tona. Razvoj luke je trajao do 1991. godine, kada su hrvatski rat za nezavisnost i rat u Bosni doveli do petogodišnjeg pada, što je uticalo ne samo na dostupnost luke već i na njeno primarno tržište.[1] Hrvatska i Federacija BiH su 1996. godine potpisale sporazum o Pločama, kojim se reguliše nesmetan prolaz robe između Bosne i Hercegovine i Luke Ploče i propisuje da takav teret treba da bude bescarinski. Sprovođenje ugovora vezano je za trajanje Neumskog sporazuma. [2]

Luka Ploče je 2006. godine započela razvoj novog terminala za rasute terete, novog kontejnerskog terminala i distributivnog centra, implementaciju informatičkih sistema u lučkim objektima i operacijama, te jačanje logističke podrške za povećanje konkurentnosti transportne rute Ploče.[3] Finansiranje od 91 miliona € je odobreno 20. novembra 2006. godine, a sastoji se od 58,8 evra miliona zajma Svetske banke, 11,2 miliona evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i obezbeđenje od 21 miliona evra od strane Hrvatske. [4] Do avgusta 2010. godine potrošeno je 44,2 miliona evra od ukupnog iznosa i otvoren je novi kontejnerski terminal. [5]

Lučku upravu Ploče osnovala je Vlada Hrvatske 13. februara 1997. godine radi nadgledanja izgradnje, održavanja, administracije, zaštite i promocije Luke Ploče.[6] Od 1998. godine, generalne i rasute terete u luci upravlja Luka Ploče dd i razvoj je nastavljen. Luki Ploče je 2009. godine, nakon pregovora sa Lučkom upravom Ploče, odobreno produženje ugovora o koncesiji za pretovar tereta u luci na 32 godine. Ugovorom se od lučke uprave zahteva da unapredi lučku infrastrukturu, a Luka Ploče da investira u novu opremu za rukovanje teretom.[7] Hrvatska vlada smatra Luku Ploče jednom od šest morskih luka od nacionalnog interesa.[8]

Transportni kapaciteti uredi

 
Luka Ploče

Luka Ploče nalazi se na obali Jadranskog mora u području reke Neretve. Njegovi objekti obuhvataju terminale i druge objekte u Pločama i Metkoviću, koji leži na Neretvi oko 20 kilometara u unutrašnjosti istočno od Ploča. Luka Ploče nalazi se na južnom kraju panevropskog transportnog koridora V, krak C, koji predstavlja pomorski produžetak železničkih i drumskih pravaca koji vode ka i iz područja Ploča. Ove rute obuhvataju moderne puteve kao što su: hrvatski autoput A1, do kojeg se dolazi preko D425 i D513, koji je deo evropske rute E65 i povezuje Zagreb, Budimpeštu i Beč; i bosanskohercegovački A1 i planirani hrvatski autoput A10, koji su delovi evropske rute E73.[9][10] Svi lučki pristaništa povezani su prugama povezanim na prugu za Mostar, Sarajevo, Osijek i dalje na sever prema Budimpešti.

Luka se sastoji od nekoliko terminala:

  • Terminal za generalne terete – obrađuje hranu, stočnu hranu, pamuk, duvan i industrijske proizvode; ima kapacitete za preradu, pakovanje i skladištenje, šest ležajeva i gaz od 9,2 metara.[11]
  • Terminal za rasute terete – obrađuje ugalj, gvozdenu rudu, sirovo gvožđe, staro gvožđe, fosfate i pepeo; ima skladišta, tri ležaja i gaz od 13 metara (43 stope), što omogućava pretovar 15.000 tona tereta dnevno.[12]
  • Terminal za tečne terete – rukuje gorivom i drugim tečnim teretom; ima 92.000 kubnih metara ukupnog skladišnog kapaciteta, jedan ležaj i gaz od 12 metara. Svojim objektima za skladištenje i pretovar tereta upravlja Luka Ploče Trgovina d.o.o. i Naftni terminali Federacije d.o.o. (NTF). NTF je u vlasništvu Federacije Bosne i Hercegovine.[13]
  • Terminal za žitarice – obavlja pretovar, pakovanje i skladištenje žitarica i uljarica, kapaciteta 400 tona na sat; ima jedan ležaj, 45.000 tona skladišnog kapaciteta i gaz od 9,8 metara.[14]
  • Drvni terminal – rukuje, skladišti i obrađuje drvo; ima jedan ležaj i gaz od 9,2 metra.[15]
  • Terminal za glinicu i naftni koks – rukuje glinicom i petrolej koksom; ima gaz od 9,2 metra; za glinicu ima kapacitet skladištenja od 20.000 tona i kapacitet pretovara od 600 tona na sat; za naftni koks ima 10.000 tona skladišnog kapaciteta i 260 tona dnevnog pretovarnog kapaciteta.[16]
  • Terminal za rasuti cement – ima kapacitet pretovara od 200 tona na sat i kapacitet skladištenja od 4.000 tona; deo je Poslovne jedinice Metković, koja se nalazi u Metkoviću na reci Neretvi, koja je na lokalitetu duboka 5 metara.[17]
  • Terminal generalnih tereta (Metković) – pored terminala za rasuti cement, koji je deo poslovne jedinice Metković.[17]
  • Terminal za šljaku – kapacitet skladišta od 10.000 tona pored terminala za rasuti cement, koji je deo poslovne jedinice Metković.[17]
  • Putnički terminal – dva privezišta: primarni vez se koristi za međunarodni transport i prihvata plovila ukupne dužine do 120 m, sa gazom od 8 metara; sekundarni vez se koristi za lokalni i međunarodni transport i prihvata plovila ukupne dužine do 65 m, sa gazom od 5 metara.[18]

Poslovne operacije uredi

 
Silosi za skladištenje cementa u Poslovnoj jedinici Metković

Luka Ploče je druga najveća teretna luka u Hrvatskoj, koja uglavnom opslužuje Bosnu i Hercegovinu, zajedno sa nekim lokalnim i regionalnim korisnicima.[7][19] Lukom upravlja Lučka uprava Ploče, a Luka Ploče dd je primarni koncesionar. Podizvođači koji upravljaju objektima terminala za tečne terete su Naftni Terminali Federacije doo i Luka Ploče Trgovina doo, dok tranzit putnika i vozila obavlja Jadrolinija.[6] Trajekti Jadrolinije plove između Ploča i Trpnja na poluostrvu Pelješcu i državnim putem D415.[20] 2009. godine na trajektnoj liniji je ostvaren godišnji prosečni dnevni saobraćaj od 143 vozila. Tokom leta obim se povećao na 383 vozila u proseku. [21] 2009. godine na trajektnoj liniji je ostvaren godišnji prosečni dnevni saobraćaj od 143 vozila. Tokom leta obim se povećao na 383 vozila u proseku.[21]

Luka Ploče je u 2008. godini zabilježila 2.555 uplovljavanja brodova, 106 u Metković, a ostalo u Pločama. U istom periodu, Putnički terminal je zabeležio 145.945 dolazaka i odlazaka putnika.[22]

Buduća ekspanzija uredi

Od 2007. planirane su dalje investicije pored izgradnje novog terminala za terminalnu opremu za rasute terete u vrednosti od 80 miliona evra, za terminalnu opremu za teret u vrednosti od 11 miliona evra, zamena opreme u lučkim objektima pre 2007. u vrednosti od 26 miliona evra i rekonstrukcija terminala za tečne terete u vrednosti od 70 miliona evra. Ove investicije su prvobitno bile planirane za 2007 – 2014, ali je tempo razvoja sporiji od očekivanog, a do 2010. primećena su kašnjenja od godinu do dve.[5] Predviđeno je da se potrebna nadgradnja finansira kroz ugovore javnih-privatnih partnerstva.[4] Investicije od 2007. i planirane od 2011. imaju za cilj povećanje propusnosti luke sa 8 na 10 miliona tona tereta godišnje.[23]

Reference uredi

  1. ^ a b „History”. Luka Ploče. Arhivirano iz originala 9. 9. 2011. g. Pristupljeno 25. 9. 2011. 
  2. ^ „Neum Agreement, May 1996” (PDF). Technical annex on a proposed loan to the Republic of Croatia for an emergency transport and mine clearing project. World Bank. 15. 10. 1996. str. 41—44. Pristupljeno 26. 9. 2011. 
  3. ^ „Development vision”. Luka Ploče. Arhivirano iz originala 9. 9. 2011. g. Pristupljeno 25. 9. 2011. 
  4. ^ a b „Luke” [Ports] (na jeziku: Croatian). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Pristupljeno 25. 9. 2011. 
  5. ^ a b „Novi terminal u Luci Ploče” [A new terminal in the Port of Ploče] (na jeziku: Croatian). Croatian Radiotelevision. 18. 8. 2010. Arhivirano iz originala 3. 5. 2010. g. Pristupljeno 25. 9. 2011. 
  6. ^ a b „Welcome”. Port of Ploče Authority. Arhivirano iz originala 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 25. 9. 2011. 
  7. ^ a b Snježana Vujisić Sardelić (5. 5. 2009). „Luka Ploče dobila koncesiju i ostvarila uvjet za zajam” [Luka Ploče awarded concession and meets loan requirements] (na jeziku: Croatian). Poslovni dnevnik. Arhivirano iz originala 03. 04. 2012. g. Pristupljeno 25. 9. 2011. 
  8. ^ „Prometna infrastruktura” [Transport infrastructure] (na jeziku: Croatian). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Pristupljeno 25. 9. 2011. 
  9. ^ „Pravilnik o označavanju autocesta, njihove stacionaže, brojeva izlaza i prometnih čvorišta te naziva izlaza, prometnih čvorišta i odmorišta” [Regulation on motorway markings, chainage, interchange/exit/rest area numbers and names] (na jeziku: Croatian). Narodne novine. 6. 5. 2003. Pristupljeno 24. 8. 2011. 
  10. ^ „EUROPEAN AGREMENT [sic] ON MAIN INTERNATIONAL TRAFFIC ARTERIES (AGR)” (PDF). United Nations Economic Commission for Europe. 28. 3. 2008. Pristupljeno 24. 8. 2011. 
  11. ^ „General cargo terminal”. Luka Ploče. Arhivirano iz originala 9. 9. 2011. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  12. ^ „Bulk cargo terminal”. Luka Ploče. Arhivirano iz originala 8. 9. 2011. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  13. ^ „Terminal for liquid cargo transhipment”. Luka Ploče. Arhivirano iz originala 8. 9. 2011. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  14. ^ „Grain cargo terminal”. Luka Ploče. Arhivirano iz originala 9. 9. 2011. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  15. ^ „Wood Terminal”. Luka Ploče. Arhivirano iz originala 9. 9. 2011. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  16. ^ „Alumina and Petroleum coke terminal”. Luka Ploče. Arhivirano iz originala 1. 9. 2011. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  17. ^ a b v „Business unit Metkovic”. Luka Ploče. Arhivirano iz originala 1. 9. 2011. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  18. ^ „Capacities”. Port of Ploče Authority. Arhivirano iz originala 21. 1. 2012. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  19. ^ „Iznimni potencijal Luke Ploče” [Exceptional potential of the Port of Ploče] (na jeziku: Croatian). Limun.hr. 29. 1. 2007. Pristupljeno 26. 9. 2011. 
  20. ^ „Plovidbeni red za 2011. godinu” [Sailing schedule for year 2011] (na jeziku: Croatian). Coastal Line Maritime Transport Agency. Arhivirano iz originala 2. 9. 2011. g. Pristupljeno 26. 9. 2011. 
  21. ^ a b „Traffic counting on the roadways of Croatia in 2009” (PDF). Hrvatske ceste. maj 2010. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 26. 9. 2011. 
  22. ^ „Statistical Yearbook - year 2008” (PDF). Croatian Bureau of Statistics. 2009. str. 343. Pristupljeno 25. 9. 2011. 
  23. ^ Željko Rogošić (23. 10. 2007). „Krećemo u gradnju nove luke Ploče” [Construction of new Port of Ploče is underway] (na jeziku: Croatian). Nacional (weekly). Arhivirano iz originala 22. 6. 2012. g. Pristupljeno 25. 9. 2011. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Плоче&oldid=27775053”