Википедија

Lutajuća srca

Lutajuća srca su bili niška muzička pop grupa – akustički trio, koja je delovala 70-ih godina XX veka. Svirali su uglavnom balade aranžirane sa dosta akustičnih instrumenata i gudačima.

Na slici : Milan, Spomenka i Miroljub. ( Omot prvog albuma grupe)

Grupu su osnovali 1970. godine, Spomenka Đokić (vokal), Milan Marković (gitara, klavir, violončelo, prateći vokal) i Miroljub Jovanović (gitara, prateći vokal). Grupa je postojala do početka osamdesetih godina.

Grupa je u početku vežbala u zgradi sada poznatoj kao "Grčki konzulat". Kasnije su vežbali i svirali za javnost, subotom i nedeljom, u Domu mladih Niš (Zgrada oficirskog doma u Nišu). U početku su na igrankama svirali svoje kompozicije ali i rok kompozicije grupa: "Hu" (engl. "The Who"), "Fri" (engl. "Free") i "Kridens klivoter riajlv" (engl. "Creedence Cleawater Revival").

Na Omladinskom festivalu u Subotici 1972. godine za pesmu „Još malo“, osvojili su prvu nagradu publike, kao i nagradu za najbolji tekst. Na festivalu Vaš šlager sezone 1973. godine, dobili su nagradu Saveza kompozitora Jugoslavije, za pesmu „Jefimija“, Dženana Salkovića iz Mostara, posvećenu monahinji i pesnikinji Jefimiji.[1] Te godine su isto, predstavljali Jugoslaviju u Istočnom Berlinu, na 10. svetskom festivalu omladine i studenata. 1975. godine, Spomenka Đokić napušta grupu. Zbog obaveza članova prema JNA, grupa je pauzirala sa radom. Po povratku iz JNA, grupa nastavlja sa radom, ali sada, sa Elvirom Ignjatović (vokal).

Po povratku Spomenke Đokić u grupu 1981. godine, objavljuju LP „Strepnja“. Na albumu je numera „U poznu jesen“, po pesmi Vojislava Ilića.

Članovi grupe su pisali muziku za pozorišne predstave: "U agoniji", "Zora na istoku", "Pokojnik", "Ribarenje na asfaltu", "Šovinistička farsa"...

Pisali su muziku za film „Košava“ i TV seriju „Partizani“. Grupa je povremeno nastupala sve do 2019.godine.

Nastupali su na turnejama sa : Zdravkom Čolićem, Kemalom Montenom i grupom "Tajm".

[2]

Ploče uredi

Izdali su sledeće singl gramofonske ploče i albume LP, sve za PGP-RTB:

Singlovi:

  • „Još malo" / „Seti se“ (PGP RTB 1972)
  • „Putnik" / „San“ (PGP RTB 1973)
  • „Jefimija" / „Pruži ruke“ (PGP RTB 1973)
  • „Balada o barbi" / „Svetlosti jutra“ (PGP RTB 1973)
  • „Brod za sreću" / „U sumrak“ (PGP RTB 1973)
  • „Slutnja" / „Oni su se zavoleli“ (PGP RTB 1974)
  • „Poslednje jutro" / „Godine“ (PGP RTB 1974)
  • „Ti si tu" / „Luta srce moje“ (PGP RTB 1974)
  • „Naša ljubav" / „Peščani grad“ (PGP RTB 1974)
  • „Verujem u ljubav" / „Poruka kiše“ (PGP RTB 1975)
  • „Strepnja" / „Zaboravi me“ (Diskoton 1979)

Albumi:

  • „Lutajuća srca 1" (PGP RTB 1974) (Album sniman u studiju "Akademik" u Ljubljani) [3]
  • „Strepnja“ (PGP RTB 1981)
  • „Šuma je izviđački drug“ (PGP RTB 1981)

Sastav uredi

Stalni članovi:

  • Spomenka Đokić – glas (vokal)
  • Milan Marković - akustična gitara, violončelo, klavir, prateći vokal
  • Miroljub Jovanović - akustična gitara, prateći vokal

Povremeni članovi

  • Elvira Ignjatović - glas (vokal) (od 1976-1981)
  • Vesna Koljević - klavir (samo na koncertima)
  • Rista Trajković - flauta (samo na koncertima)
  • Vladimir Stojanović (gitara)
  • Ljubomir Ignjatović (bubnjevi)
  • Žarko Aćimović (bas gitara) (1970)
  • Vladan Stojanović Vanja (bas gitara)
  • Rade Ivanović (flauta)
  • Dragan Miloradović (flauta)
  • Gradimir Šakić (gitara)
  • Vesna Topolčević (vokal)

Biografije uredi

Spomenka Đokić – glas (vokal) rođena je 1954. godine u Nišu. Spomenka je pevala u grupi od 1970. godine do 1975. i od 1981.godine pa na dalje. Po završetku aktivnog rada grupe Spomenka je radila kao nastavnik muzike u OŠ "Sveti Sava" u Nišu. Samostalno je snimila dve singl ploče u saradnji sa kompozitorom Vojkanom Borisavljevićem [4]

Milan Marković "Minja"- akustična gitara, violončelo, klavir, prateći vokal, autor muzike, aranžmani, kompozitor, dirigent i muzički producent. Rođen je 1950. godine u Nišu. Preminuo je 20. 03. 2021. godine. Diplomirao je na Muzičkoj akademiji Violončelo.[5] Bio je idejni tvorac festivala nove gradske pesme "Niška jesen" i jedan od osnivača starogradskog ansambla "Groš".[6] Po završetku aktivnog rada grupe Milan je svirao violončelo u Niškom simfonijskom orkestru.

Miroljub Jovanović poznat kao "Mika Tambura" - akustična gitara, prateći vokal, tekstopisac, aranžer. Rođen je 21. maja 1951. godine u Nišu. Preminuo je 03.12.2020.godine u Nišu. Osnovnu i srednju školu završio je u Nišu. Diplomirao je sedamdesetih godina prošlog veka na Fakultetu zaštite na radu u Nišu. Po završetku aktivnog rada grupe Mika je radio u: Domu kulture - Niš, Narodnom pozorištu u Nišu i kao muzički urednik i voditelj na Niškoj "TV Bell Amie".[7][8][9] Dao je veliki doprinos kulturnom životu Niša kao dugogodišnji organizator "Filmskih susreta", "Horskih svečanosti", i "Niških muzičkih svečanosti", kao i organizator "Festivala savremenog srpskog filma u Beču" [10]

Festivali uredi

Omladina, Subotica:

  • Još malo, prva nagrada publike, prva nagrada stručnog žirija, nagrada za najbolji tekst, pobednička pesma, '72
  • Još malo, povodom 50-o godišnjice subotičkog festivala mladih, 2011

Vaš šlager sezone, Sarajevo:

  • Jefimija, četvrto mesto i Zlatna plaketa za najuspešniju kompoziciju, '73
  • Poslednje jutro, šesto mesto, '74

Opatija:

  • Godine, '74
  • Na žalu (Veče šansona i slobodnih formi), '78

Beogradsko proleće:

  • Balada o barbi, '73
  • Ti si tu, '74

Zagreb:

  • Brod za sreću, prva nagrada za kompoziciju, '73
  • Ponoćni jahač, '74

Hit parada:

  • Naša ljubav, '74
  • Verujem u ljubav, '75
  • Uvelo lišće (solo Spomenka Đokić), '75

Festival vojničkih pesama:

  • Tiše srce, '74

Skoplje:

  • San, '72
  • Malečka, '74

Dokumentarni film uredi

Tokom 2016. godine završen je dokumentarni film "Lutajuća srca-arhiv emocija" u produkciji "Siti marketing centra". Film govori o "Lutajućim srcima" u vreme kada su bili jedna od najpopularnijih grupa na teritoriji ondašnje Jugoslavije. U filmu o njima govore mnoge estradne zvezde sa ovih prostora. Snimatelj je Bojan Jovanović, reditelj Vladimir Ristić, montažer Boban Rajković a izvršni producent Oliver Paunović. [11][12]

Nagrade i priznanja uredi

  • Na koncertu "Vreme festivala" u Nišu, Lutajućim srcima je uručena nagrada za poseban doprinos razvoju kulture.[13]
  • Najveće priznanje i nagrada Grada Niša "11. januar" za 2020. godinu, pripalo je grupi Lutajuća srca.[14]

Reference uredi

  1. ^ Mondo
  2. ^ Stanojević, Vladan (2001). “Enciklopedija Niškog roke'n'rola (1962-2000)“. Niš , ISBN 86-902517-1-5,: #SVEN# , Niš. 
  3. ^ Stanojević, Vladan (2001). “Enciklopedija Niškog roke'n'rola (1962-2000)“. Niš , ISBN 86-902517-1-5: #SVEN# , Niš. 
  4. ^ Niške vesti
  5. ^ Espreso
  6. ^ Južne vesti
  7. ^ Sajt: "Sećanja"
  8. ^ Južne vesti
  9. ^ Niškafe
  10. ^ „Rokomotiva”. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 21. 03. 2021. 
  11. ^ „Sajt: "Siti of Niš"”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 21. 03. 2021. 
  12. ^ Niške vesti
  13. ^ „Lutajuća srca, inicijativa za dodelu nagrada 11. januar, nagrada za doprinos razvoju kulture u Gradu Nišu”. niskevesti.rs (na jeziku: srpski). 
  14. ^ „Lutajuća srca, dodela nagrade 11. januar Grada Niša za 2020. godinu”. niskevesti.rs (na jeziku: srpski). 
 

Ovaj članak vezan za muzičke grupe je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лутајућа_срца&oldid=26921963”