Lucije Mumije Ahaik

Lucije Mumije Ahaik ili Lucije Mumije Ahajac (lat. Lucius Mummius Achaicus) je bio rimski vojskovođa i državnik. Nakon okončanja Četvrtog makedonskoga rata, Kvint Cecilije Metel Makedonac je uspešno započeo rat sa Ahajcima. Ahaik je okončao Ahajski rat pobedom kod Korinta. Nakon ulaska u Korint po naređenju Senata spalio je i srušio Korint 146. p. n. e., stanovništvo pobio ili prodao u roblje, a korintsko blago preneo u Rim.

Pretor u Hispaniji

Njegov otac, Lucije Mumije Stariji, bio je narodni tribun 187. p. n. e. Lucije Mumije Ahaik je izabran za pretora 154. p. n. e. Kao provinciju dobio je Daljnju Hispaniju. U Luzitaniji je 155. p. n. e. izbila pobuna u kojoj su učestvovali Vetoni i Blastofeničani. Pre Ahaikovog dolaska pobedili su rimsku vojsku. Ahaik je 154. p. n. e. došao iz Rima sa novom vojskom, pobedio je Lusitance i onda ih je ganjao ne držeći se vojnog poretka, pa se neprijatelj uspeo prestrojiti i u kontranapadu pobediti i pobiti oko 9.000 rimskih vojnika. Ahaik se nakon toga povukao, izbegavao je bitku i uvežbavao je vojsku. Ostao je u Hispaniji i tokom 153. p. n. e. Lusitanci su se nakon pobede ohrabrili da su ne samo došli do Gibltara, nego su delomično prešli i u Afriku. Ahaik je nakon toga uspeo da oslobodi jedan veliki grad opsade i da pobedi veliku neprijateljsku vojsku. Po povratku u Rim mu je odobren trijumf.

Pobeda nad Ahajcima

Izabran je za konzula 146. p. n. e. zajedno sa Gnejem Kornelijem Lentulom. Kvint Cecilije Metel Makedonac pobedio je Andriska 148. p. n. e. i nakon toga Makedonija je postala rimska provincija. Početkom 146. p. n. e. Metel je u bici kod Skarfeje pobedio ahajsku i tebansku vojsku, kojom je komandovao Kritolaj. Međutim nije okončao rat pre Ahaikovog dolaska. Ahajska vojska reorganizovala se kod Megare i komandu je nakon Kritolajeve smrti preuzeo Dijej. Megara se predala, a Ahajci su se povukli na Korintsku prevlaku i tada je stigao Ahaik, koji je Metela poslao u Makedoniju. Sa Ahaikom je došao i Lucije Aurelije Orest i na Korintskoj prevlaci Ahaik je sačekao da mu se okupi sva vojska. Raspolagao je sa 3.500 konjanika i 23.000 pešaka. U bici kraj Korinta Ahaik je do nogu potukao ahajsku vojsku, koju je predvodio Dijej.

Spaljivanje i rušenje Korinta

Deo Ahajaca se najpre sklonio u Korint, a onda su pobegli, a zajedno sa njima i većina Korinćana. Treći dan nakon bitke Ahaik je sa vojskom ušao u Korint i tada je pobio većinu muškog stanovništva, a žene i decu je prodao u roblje. Korint je bio bogat umetničkim slikama, kipovima i zanatskim radovima, a sve to blago odneseno je u Rim. Korint je spalio i srušio po naređenju Senata. Srušio je i Tebu i Halkidu i bedeme svih gradova, koji su ratovali protiv Rima. Stanovništvo je razoružao i umesto demokratija uspostavio je oligarhije. Ukinuo je Ahajski savez i Beotijsku konfederaciju.

Prokonzul

Ahaik je ostao u Grčkoj i tokom 145. p. n. e. u funkciji prokonzula. Stekao je poštovanje svojom pravedenošću i dobrom administracijom. Jedan je od retkih rimskih vojskovođa koji su odali poštovanje grčkoj religiji. Posvetio je kip Zevsa u Olimpiji. Po povratku u Rim odobren mu je trijumf zbog pobede nad Ahajcima. U pobedničkoj povorci nalazila se kolona kola prepuna ratnoga plena velike umetničke vrednosti. Jedan značajan deo umetničkoga blaga dao je kralju Pergama.

Cenzor

Ahaik je izabran za cenzora 142. p. n. e. zajedno sa Scipionom Emilijanom. Njih dvojica su se često prepirala. Scipion je bio previše krut i strog, pa je mnogo senatora i vitezova pozvao na odgovornost. Za razliku od njega, Ahaik ne samo da nikoga nije kažnjavao, već je mnogima ukinuo kaznu, kojom ih je pre toga Scipion kaznio. Ahaik je bio dobrodušne naravi. Iako je doneo u Rim ogromno blago iz Grčke, umro je relativno siromašan.