Википедија

Magnus Dobri

Magnus Olafson, takođe poznat i kao Magnus I Norveški i Magnus Dobri (norveški: Magnus Olavsson; oko 1024 - 25. oktobar 1047) je bio kralj Norveške od 1035. godine do svoje smrti i kralj Danske od 1042. godine do svoje smrti.

Magnus Dobri
Magnus Dobri
Lični podaci
Datum rođenja1024.
Mesto rođenjaNorveška, Norveška
Datum smrti27. oktobar 1047.(1047-10-27) (22/23 god.)
Mesto smrtiSeland, Danska
GrobNidaros katedrala, današnji Trondhajm
Porodica
PotomstvoRagnhild Magnusdatter
RoditeljiUlav II Sveti
Alfhilda
DinastijaFairhair dynasty
Kralj Norveške
Period1035—1047
PrethodnikKnut Veliki
NaslednikHarald Sigurdson
Kralj Danske
Period1042—1047.
PrethodnikHartaknut
NaslednikSven II Danski

Detinjstvo i mladost uredi

Magnus je bio vanbračni sin Olafa II Norveškog i njegove engleske konkubine Alfilde.[1] Rođen je sa komplikacijama. Bio je slab i nesposoban da diše prvih nekoliko minuta. Nije se očekivalo da će preživeti. Olaf nije bio prisutan na rođenju deteta. Kum mu je na rođenju dao ime Magnus po velikom karolinškom vladaru Karlu Velikom (Karla Magnus). Uprkos svim predviđanjima, Magnus je nastavio da raste i jača[2].

Godine 1028. Olaf je zbačen sa prestola od strane dansko-engleskog kralja Knuta Velikog. Sa porodicom je izbegao u inostranstvo. Sa Olafom je bio i njegov mladi sin Magnus. Izbegli su na jug današnje Švedske gde ih je primio poglavica Sigtrig. Nekoliko meseci kasnije, švedski kralj Anund Jakob dao je Olafu brod kojim je doplovio preko Baltičkog mora u Finski zaliv. Potom je dospeo u Kijevsku Rusiju.[3] U Novgorodu je Olaf tražio pomoć od velikog kneza Jaroslava Mudrog. Jaroslav je odbio da mu pomogne ne želeći da se meša u skandinavske sukobe.

Dolazak na vlast uredi

 
Novac Magnusa Dobrog

Nakon nekog vremena, početkom 1030. godine, Olaf je saznao da je Hakon Erikson danski vazal u Norveškoj. Okupio je ljude i organizovao napad na Norvešku. Magnus je ostao u Rusiji.[4]. Početkom 1031. godine od Haralda Sigurdsona, Magnusovog strica i kasnijeg kralja, stigla je vest da je Olaf poražen i da je poginuo u bici kod Stiklstada. U narednih nekoliko godina Magnus je sticao obrazovanje na ruskom dvoru. Bio je obučavan i za ratnika[5] Nakon Knutove smrti (1035), norveški plemići nisu prihvatili njegovog sina, Svena Knutsona[6]

Ejnar Tambarskelfir i Kalf Arneson, norveški plemići, došli su u Kijevku Rusiju kako bi Magnusa doveli u Norvešku i postavili ga na presto. Dobivši dozvolu od kijevskog kneza, oni su početkom 1035. godine vratili Magnusa u Norvešku i proglasili ga norveškim kraljem.[7]

Vladavina uredi

 
Izmišljeni sastanak Magnusa i Knuta

Magnus je proglašen za kralja 1035. godine. Imao je svega 11 godina. Sven i njegova majka napustili su Norvešku. Sven se obratio za pomoć polubratu Hartaknutu, kralju Danske, ali on nije želeo da ratuje sa Magnusom. Sven je ubrzo umro. Magnus je odustao od osvete za ubistvo svog oca. Hartaknut i Magnus uspostavili su granicu na reci Gota. Mirovnim sporazumom odredili su jedan drugog za naslednika. Ako jedan od njih umre, drugi će naslediti presto obe zemlje.[8][9] Hartaknut je umro 1042. godine u Engleskoj. Magnus je postao i kralj Danske, uprkos Knutovom sestriću Svenu Estridsonu koji je smatrao da polaže pravo na krunu[10]

Jedna od prvih mera Magnusa Dobrog bilo je uništenje Jomsborga, sedišta Jomsvikinga. Sven je pobegao na istok odakle se vratio na čelu vendske vojske 1043. godine. Magnus ga je porazio u bici u blizini Hedebija.[11] Neprijateljstvo je nastavljeno sve do sklapanja sporazuma između Svena i Magnusa. Sven je postao danski grof i Magnusov vazal[12]

Magnus je, poput Knuta, želeo ujediniti Carstvo Severnog mora, tj. da preuzme i englesku krunu. Nakon Hartaknutove smrti, engleski plemići za kralja su odabrali sina Etelreda Nespremnog, Edvarda Ispovednika. Magnus mu je pisao da namerava da napadne Englesku. Edvardova majka, Ema, podržavala je Magnusa.[13] U međuvremenu se Magnusov stric Harald Sigurdson vratio u Norvešku i ispoljio svoje pretenzije na norvešku krunu. Sven je i dalje pretio u Danskoj. Magnus je odlučio da strica imenuje za savladara (1046)[14]

Smrt uredi

Sven je povećao pritisak na Magnusove teritorije u Skaniji.[15]. Magnus je u borbama bio uspešniji. Međutim, 25. oktobra 1047. godine Magnus je iznenada umro u Danskoj, na Selandu ili Jilandu. Razlozi njegove smrti kontradiktorni su u istorijskim izvorima[16]. Prema nekim izvorima, Magnus je umro od bolesti, a prema drugim je umro u nesreći, nakon pada sa broda kojim je trebalo da napadne Englesku[17] Sven ga je nasledio u Danskoj, a Harald u Norveškoj. Sahranjen je pored oca u Nidaros katedrali u današnjem Trondhajmu[18]

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Bjørn Farmann
 
 
 
 
 
 
 
8. Gudrød Bjørnsson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Harald Grenske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ulav II Sveti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Gudbrand Kula
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Åsta Gudbrandsdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Magnus Dobri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ Carl Frederik Bricka, Dansk Biografisk Lexikon, vol. XI [Maar - Müllner], 1897, pp. 44.
  2. ^ Morten 2011, str. 17.
  3. ^ Morten 2011, str. 15 & 18–20
  4. ^ Morten 2011, str. 21–23
  5. ^ Morten 2011, str. 25–27
  6. ^ Stenton 1971, str. 405–06
  7. ^ Larsen 1950, str. 110.
  8. ^ Monarkiet i Danmark - Kongerækken at The Danish Monarchy
  9. ^ Larsen 1950, str. 113
  10. ^ Johannes C. H. L. Steenstrup, "Magnus den Gode", Dansk biografisk lexikon, online at Project Runeberg (Danish)
  11. ^ Hjalmar Hjorth Boyesen (1889). The Story of Norway, The Story of the Nations. New York: Putnam. str. 237. OCLC 1536116. 
  12. ^ Sturluson & Hollander 1964, str. 558
  13. ^ Stenton 1971, str. 426–27
  14. ^ Hollander (Trans.), Heimskringla. pp. 593–96.
  15. ^ Monarkiet i Danmark Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. novembar 2009) - Kongerækken at The Danish Monarchy
  16. ^ Jones 1973, str. 406
  17. ^ Gjerset, Knut (1915). History of the Norwegian People. 1. New York: Macmillan. str. 279. OCLC 1674570. 
  18. ^ Carl Frederik Bricka, Dansk Biografisk Lexikon, vol. XI [Maar - Müllner]. (1897). pp. 44.

Literatura uredi

  • Hjalmar Hjorth Boyesen (1889). The Story of Norway, The Story of the Nations. New York: Putnam. str. 237. OCLC 1536116. 
  • Larsen, Karen (1950) [1948]. A History of Norway. The American-Scandinavian Foundation, Princeton University Press. str. 110. OCLC 257284542. 
  • Stenton, Frank (1971). Anglo-Saxon England. Oxford history of England 2 (3rd izd.). Oxford: Clarendon. str. 405-06. ISBN 978-0-19-821716-9. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka. Beograd. 
  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Sturluson, Snorri; Hollander, Lee M. (1964). Heimskringla. University of Texas Press. str. 558. ISBN 978-0-292-73061-8. 
  • Morten, Øystein (2011). Magnus den gode. Sagakongene. Spartacus/Saga Bok. ISBN 978-82-430-0582-2. 
 
Magnus Dobri na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магнус_Добри&oldid=27672869”